Vladajuća partija Samoopredeljenje premijera Aljbina Kurtija pobedila je na izborima na Kosovu održanim 7. juna 2026. osvojivši 43 odsto glasova. Slede Demokratska partija Kosova sa 21 odsto i Demokratska liga Kosova sa 18 odsto, navodi Frankfurter algemajne cajtung prenoseći izveštaj agencije Rojters.
Odziv birača pao je na samo 37 odsto. Na Kosovu je pravo glasa imalo oko 2,1 milion ljudi. To je više od 1,6 miliona stanovnika Kosova, što se pripisuje brojnoj dijaspori. Ona pretežno živi u zapadnoj Evropi i uglavnom podržava Kurtijevu partiju, prenosi Dojče vele.
Ovo su bili treći parlamentarni izbori na Kosovu u poslednjih 18 meseci. Međutim, upitno je da li će dugotrajna politička kriza na Kosovu sada biti okončana, budući da je prethodni parlament raspušten jer stranke nisu mogle da se dogovore oko kandidata za predsednika.
Kurtiju su i dalje potrebni koalicioni partneri kako bi formirao novu vladu, kao i kompromis sa opozicijom radi obezbeđivanja dvotrećinske većine potrebne za izbor novog šefa Kosova.
Kosovo teži pridruživanju Evropskoj uniji, ali stalni prevremeni izbori odlažu neophodne reforme i isplatu finansijskih sredstava iz fondova EU, navodi frankfurtski list.
Osmani i Kurti
Berlinski Tagescajtung smatra da je za šefa vlade Kurtija ovaj rezultat ipak lični uspeh i da on ostaje ubedljivo najpopularniji političar na Kosovu, ali da ishod ujedno pokazuje i granice njegove moći. Politička scena je podeljena na tri tabora: Samoopredeljenje se zalaže za levičarski reformski kurs i oštru liniju prema Srbiji, dok opozicione PDK i LDK predstavljaju tradicionalni politički establišment. Odlučujući faktor ponovo bi mogle da postanu manje partije i predstavnici manjina koji su i ranije, iz pragmatičnih razloga, sarađivali sa Kurtijem.
Posebno zanimljiv ostaje odnos između Kurtija i bivše predsednice Vjose Osmani, piše autor. Posmatrači ukazuju na lične rivalitete i različite predstave u spoljnoj politici – dok Osmani rešenje vidi u bliskom kontaktu sa Donaldom Trampom, Kurti insistira na odbrani nezavisnosti nasuprot Vašingtonu i Moskvi.
Sada je otvoreno nekoliko scenarija: manjinska vlada uz podršku manjih partija, težak dogovor sa LDK ili ponovna politička blokada, piše Tagescajtung.
Uloga Brisela
Frankfurter rundšau prenosi ocene stručnjaka za Balkan Boda Vebera, koji navodi da Kurtijev kabinet vlada relativno autoritarno, dok većina opozicionih stranaka pati od dubokih unutarpartijskih kriza. Veber stoga predviđa najgori scenario – nastavak trajne institucionalne blokade i nove izbore.
Jedino rešenje za ovaj zastoj bio bi ozbiljan pokušaj posredovanja spolja, ali Veber upozorava da je EU poslednjih godina potpuno izgubila kredibilitet na Kosovu. Razlog za to su jednostrane sankcije koje je Brisel uveo Prištini nakon nemira na severu Kosova 2023. godine, dok je Srbija prošla nekažnjeno.
„Politički dijalog pod vođstvom EU je faktički mrtav već više od pola decenije, a glavnu odgovornost za to snosi sama EU. Nastavak trajne krize na Kosovu će samo prikriti glavnu odgovornost Brisela“, navodi Frankfurter rundšau.
Zidojče cajtung zaključuje da je Vjosa Osmani izjavila da je i dalje na raspolaganju za drugi mandat, ali ako se u parlamentu ne pronađe dvotrećinska većina za izbor predsednika, Kosovu ubrzo predstoje sledeći novi izbori.
