Grupa od oko šezdesetak studenata iz različitih gradova u centralnoj Srbiji, koji mesecima učestvuju u blokadama, boravi na Kosovu na poziv kolega sa Prištinskog univerziteta. Oni su večeras u Kosovskoj Mitrovici prisustvovali skupu „16 minuta tišine“ za stradale u Novom Sadu.
„Njihova borba je i naša borba“
Među okupljenima bila je i Jelena Ostrolučanin sa Beogradske akademije poslovnih i umetničkih studija. Ona je navela da studenti iz centralne Srbije prate situaciju i aktivno pružaju podršku svojim kolegama sa Prištinskog univerziteta u Kosovskoj Mitrovici.
„Pratimo situaciju na Kosovu i Metohiji i u komunikaciji smo sa studentima koji su ovde. Poruka koju mi imamo i za koju stojimo je da je njihova borba i naša borba, i da smo mi svi zajedno u ovome“, rekla je Ostrolučanin nakon skupa „16 minuta tišine“ održanog u Kosovskoj Mitrovici.
Dodala je da studenti na Kosovu nisu zaboravljeni.
„Kada fizički ne možemo da dođemo, mislima smo tu. Želimo da svi živimo u pravednoj državi. Nadam se da će ono što je pravedno da izdrži“, poručila je.
„Ne pristajemo na sliku koju režimski mediji stvaraju o vama“
Nikola, student iz Beograda, poreklom iz Peći, na vratu je imao crvenu boju u znak podrške mitrovičkom maturantu koga je nedavno kosovski policajac uhvatio za vrat.
Nikola kaže da je dolazak studenata iz centralne Srbije važan korak u solidarnosti.
„Najznačajnije je da smo mi ovde i da se upoznajemo, da se solidarišemo, da se družimo, da razmenjujemo kontakte, ideje, da pričamo sve o onome o čemu se ne priča i da mi zapravo razgovaramo i gledamo šta mi to možemo da promenimo, ali ne sutra, ne prekosutra, nego u narednih 15, 20 pa i 50 godina“, kazao je on.
Dodao je da ono što fali Srbima je geostrateški i geopolitički plan, kao i sistemsko uvezivanje.
„Nama su potrebne sistemske promene i nama je potrebno pre svega sistemsko uvezivanje našeg naroda koji živi ovde sa našim narodom koji živi u centralnoj Srbiji. I to je ono što nama nedostaje.“
Dodaje da su mnogi studenti iz ove grupe po prvi put na Kosovu i Metohiji.
„Meni je puno srce kada vidim da je među nama mnogo ljudi koji su prvi put na Kosovu i Metohiji, prvi put su kročili ovde i prvi put osećaju ono što sam ja osetio još kada sam sa 12 godina bio prvo dete koje je prohodalo pećkim grobljem dok je isto bilo još uvek urušeno.“
Nikola kaže da je na Kosovu prvi put „dočekan od svojih“.
„Prvi put mi je bila pružena ruka, prvi put sam zagrlio nekog ko me dočekao ovde sa istim onim pogledom sa kojim verujem i da bi me moji i baka i deka koji su i sahranjeni ovde na metohijskom groblju dočekali da su sada živi.“
Govoreći o motivima dolaska, istakao je da studenti žele da pruže podršku, ali ne i da nameću rešenja.
„Mi smo tu sa njima, mi ćemo delovati u saradnji sa njima, mi ćemo njima pružiti podršku na kojem god mogućem mestu, ali naravno, sve u komunikaciji sa njima, ništa bez njihovog aminovanja. Jer na kraju dana mi ćemo se svi vratiti sutra u naše gradove, vratićemo se našim kućama i stanovima, a ovi ljudi će ostati ovde. Ono što je nama cilj jeste da im ne napravimo problem, ali da im pružimo ruku koju oni oberučke prihvataju i da ukažemo na određene sistemske promene koje želimo da sledimo.“
Na pitanje novinarke o temama o kojima se ne govori kada je reč o životu na Kosovu, Nikola odgovara:
„Ne govori se o tome kako običan čovek provodi svoju svakodnevicu na Kosovu i Metohiji, ne govori se o tome kako je naš čovek ovde ostavljen, izopšten iz svih sistema, kako prištinskih sistema koji deluju ovde, tako i sistema centralne Srbije. Prosto su zaboravljeni, prosto su ostavljeni, prosto su abolirani od prava na normalan život“.
On kritikuje i način na koji režimski mediji u Srbiji prikazuju Srbe sa Kosova.
„Oni hoće da mi lepo razmišljamo o našem narodu i da kažemo oni su sami krivi za to što im se događa, ali nisu sami krivi. To je sistem koji želi da mi delujemo na takav način i da mi razmišljamo tako. A mi to nismo ovde. Oni nisu krivi. Oni su prosto rezultat jednog vremena koje je prošlo i jednostavno oni moraju da se prilagode na neko vreme koje tek dolazi.“
Mišljenja je da podrška studentima sa Kosova mora biti iskrena i zasnovana na razumevanju.
„Mi im pružamo ruku, mi im kažemo: Da mi vas razumemo. Da, mi razumemo sliku koju režimski mediji u Srbiji stvaraju o vama. Razumemo razlog zašto mediji u Srbiji to rade, ali mi ne pristajemo na to“, rekao je Nikola.
„Mi koji živimo bez slobode – znamo šta je sloboda“
Podrška kolega iz Srbije mnogo znači studentima u Kosovskoj Mitrovici, koji ističu da je međusobna saradnja ključna u borbi protiv nepravde.
„Mi koji živimo bez slobode, zapravo znamo šta je sloboda. I neko je jednom rekao ‘bolje zapaliti sveću nego proklinjati mrak’ i mi smo tu sveću upalili i držimo je u rukama – upalili smo je na velikom i večnom plamenu Pećke patrijaršije i naših Dečana“, kazao je student Filozofskog fakulteta Dimitrije Rakočević.
Studentski susret je „podela borbe i brige za naš opstanak i našu budućnost“, dodao je Rakočević.
„Imamo neki istančan osećaj za obespravljivanje bilo kog pojedinca od strane vlasti, od strane sistema. Mislim da ovo je naš skup i naš susret, nas kolega, nas studenata – nije samo neko generacijsko shvatanje, nego je neka podela borbe, podela naše brige za naš opstanak, za našu budućnost.“
Rakočević je poručio da je očuvanje Kosova i Metohije, univerziteta i duhovne baštine zajednički cilj.
„Moramo očuvati Kosovo i Metohiju, moramo očuvati naš univerzitet i moramo očuvati taj plamen koji držimo u rukama, koji je u nama i koji je svuda oko nas.“
Poseta svetinjama širom Kosova
Tokom boravka na Kosovu, studenti iz centralne Srbije planiraju da obiđu manastire Srpske pravoslavne crkve – Gračanicu, Visoke Dečane i Pećku patrijaršiju.
„Izuzetno se radujemo da sutra i prekosutra provedemo južno od Ibra, da obiđemo naše manastire, da obiđemo brastva i sestrinstva naših manastira koji čuvaju buktinju plamena naše nacionalne potentnosti na ovom prostoru, koje se svakako drži na ovoj vetrometini geopolitičkih promena koja se danas događa“, poručio je Nikola.
Kaže da studenti vide te promene, te da žele da se menjaju u korak sa svetom, ali, kako dodaje, ne zaboravljaju narod na KiM.
„Želimo da pružimo ruku našem narodu ovde, da se ne oseća zaboravljenim, da se ne oseća izostavljenim od nas i nas samih i to je ono što je najvažnije da ovde uradimo i da ovde kažemo“, zaključio je Nikola.
