Suroi je ocenio da je smanjena izlaznost na parlamentarnim izborima održanim 7. juna signal da građani nisu zainteresovani za stalne izborne cikluse, već za pronalaženje rešenja koja bi konsolidovala institucije.
„U poređenju sa izborima iz februara 2025. godine, više od sto hiljada građana manje učestvovalo je u glasanju. Taj podatak može da se tumači kao znak izbornog zamora i očekivanje da se politička energija usmeri na konsolidaciju institucija i funkcionalnost države, a ne na beskonačne izborne cikluse“, ocenio je Suroi.
On je naglasio da su izbori održani 7. juna pokazali konsolidovanu izbornu demokratiju na Kosovu, istakavši da organizacija procesa, poštovanje pravila i ponašanje političkih aktera tokom dana glasanja stavljaju Kosovo u primerenu poziciju u regionu.
Prema njegovim rečima, tek po završetku brojanja moći će precizno da se oceni kako se razvijala podrška političkim subjektima tokom poslednjih godinu i po dana.
Suroi smatra da je najprimerenije poređenje sa parlamentarnim izborima iz februara 2025, a ne sa decembarskim, koje vidi kao statistički izuzetak.
On je dodao da je već sada jasno da postoji značajna razlika između prvog političkog subjekta i ostalih partija, uz mogućnost da pobednik zadrži podršku koja se približava ili prevazilazi zbirnu podršku tri glavne opozicione partije.
„Bez obzira na uticaj glasova koji tek treba da se prebroje, jedan element se već jasno vidi: velika distanca između prvog subjekta i ostalih političkih partija. Postoje realne šanse da prvi subjekt zadrži nivo podrške koji se približava ili prevazilazi zbirnu podršku tri glavne opozicione partije. To je podatak od posebnog značaja za političko tumačenje rezultata“, naveo je Suroi.
U svojoj analizi, Suroi je zaključio da izbori ne proizvode velike promene u odnosima političkih snaga, već potvrđuju relativno stabilan balans na političkoj sceni Kosova.
To, kako je naveo, treba da podstakne partije da odustanu od očekivanja da će česti vanredni izbori doneti bitno drugačije rezultate.
