Izvestilac za Kosovo u Evropskom parlamentu, Riho Teras, sastavio je nacrt izveštaja o Kosovu koji obuhvata politička dešavanja, vladavinu prava, ekonomiju, korupciju, dijalog sa Beogradom i proces evropskih integracija Kosova za 2025. godinu.
U ovom izveštaju, Teras je godinu koju smo ostavili iza sebe ocenio kao “izgubljenu za Kosovo”, jer nakon izbora 9. februara 2025. nije uspeo proces funkcionalizacije ni Skupštine ni Vlade, piše Gazeta Express.
„Iako su sva izbori koji su održani na Kosovu tokom 2025. godine – dva parlamentarna i jedan lokalni – sprovedeni mirno i uredno, normalan politički proces bio je ozbiljno prekinut. Kao rezultat toga, pojedine političke i ekonomske reforme su zastale, a Plan rasta za Zapadni Balkan nije mogao da se sprovede“, navodi se u izveštaju.
On je naveo da je Kosovo ostvarilo vidljiv napredak u izbornim reformama, ekonomskoj stabilnosti i zaštiti osnovnih prava, ali uprkos tome, prema Terasu, izazovi i dalje ostaju u reformi pravosuđa, slobodi medija, efikasnosti javne administracije i digitalizaciji javnih usluga.
Teras je u ovom nacrtu izveštaja naveo da je kontinuirano zalaganje za sveobuhvatne reforme i inkluzivno upravljanje od suštinskog značaja za napredak Kosova na putu evropskih integracija.
Kada je reč o dijalogu Beograd-Priština, naveo je da on nije dao očekivane rezultate.
„U suštini, dijalog je tokom 2025. godine bio gotovo suspendovan. To se dogodilo i zato što Kosovo nije imalo vladu sa mandatom i autoritetom, a pregovori u takvom obliku nemaju perspektivu. Evropska komisija, kao i Evropski parlament i države članice, svakako moraju učiniti sve kako bi obezbedili da se dijalog Priština–Beograd nastavi sa novom energijom. Zbog toga je produženje mandata specijalnog predstavnika, Peter Sörensen, do februara 2028. godine veoma dobrodošlo“, navodi se u nacrtu izveštaja.
Govoreći o proširenju EU, on je rekao da je to jedna od najvažnijih priča o uspehu EU i da treba da se nastavi, jer je širi geopolitički cilj proširenja uklanjanje takozvanih „sivih zona“ sa mape Evrope.
„Da bi Kosovo sprovelo potrebne reforme, potrebna je i pomoć Evropske unije. Liberalizacija viza dodatno je ojačala kontakte među ljudima i evropsku perspektivu građana Kosova“, navodi se u nacrtu izveštaja.
Govoreći o kaznenim merama koje je EU uvela Kosovu 2023. godine, on je rekao da su imale veoma negativan uticaj na napredak Kosova ka Evropi.
„Iako su mere EU počele postepeno da se ublažavaju, njihov uticaj na društvo i dalje ostaje veoma zabrinjavajući. Posebno su pogođene različite organizacije civilnog društva, nacionalne manjine, kao i mala i srednja preduzeća, koja su dobijala značajnu operativnu podršku iz programa EU. Mere takođe mogu imati negativan uticaj na kredibilitet Evropske unije među stanovništvom Kosova. Iako je podrška Evropskoj uniji ostala veoma visoka, postoji rizik da se smanji kao rezultat ovih mera“, navodi se dalje u izveštaju.
Odbor za spoljne poslove Evropskog parlamenta (AFET) razmatraće nacrte izveštaja za nekoliko zemalja kandidata za članstvo u EU na sastanku planiranom za 16. i 17. mart. Izveštaje su pripremili odgovarajući izvestioci te institucije.
Nakon razmene mišljenja sa komesarkom za proširenje, Marta Kos, u utorak, članovi odbora će narednog dana razgovarati o detaljima nacrta izveštaja koji se odnose na Kosovo, Bosna i Hercegovina, Ukrajina, Moldavija i Srbija.
Nacrt izveštaja AFET-a za Kosovo pripremio je izvestilac Riho Teras. Dokument analizira politička dešavanja, vladavinu prava, ekonomiju, korupciju, dijalog sa Srbijom i proces evropskih integracija Kosova.
U njemu se ocenjuje napredak Kosova u odnosu na EU, uključuju kritike, preporuke i primedbe za institucije Kosova, kao i predlog političkog stava Evropskog parlamenta o Kosovu.
Nakon objavljivanja ovog nacrta izveštaja, isti se predstavlja u Evropskom parlamentu od strane evroposlanika Terasa.
Zatim poslanici odbora podnose amandmane. Odbor AFET glasa o izveštaju, a usvojeni izveštaj potom ide na glasanje na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta.
Tek nakon tih koraka on postaje zvanična rezolucija Evropskog parlamenta.
