„Idem po hleb i novine“, tako su, ukratko, počinjala jutra Srba na Kosovu i Metohiji, prenosi UNS.
„Danas neće biti dnevnih novina, a sva je prilika da ih neće biti ni sutra“, govorile su Srbi na KiM nakon odluke Vlade u Prištini da zabrani uvoz robe proizvedene u centralnoj Srbiji na Kosovo i Metohiju.
Distribucija srpske dnevne štampe na KiM onemogućavana je više puta u poslednjih petnaest godina. Prazno mesto u kioscima upečatljivo je svakom građaninu, kako onima kojima su novine predstavljale značajan izvor informisanja, tako i svakom čoveku koji poznaje i neguje svoju kulturu.
Predsednica Društva novinara Kosova i Metohije (DNKiM) Ivana Vanovac ocenjuje da je u pitanju presedan i da toga nema nigde u savremenom svetu, osim na područjima zahvaćenim ratom, gde je nemoguće distribuirati štampu.
„U miru imamo odluku o zabrani ulaska dnevne štampe na maternjem jeziku, koja je srpskoj zajednici na Kosovu* zagarantovana. Čak i da nema lokalnih odredbi o tome, postoje međunarodne konvencije o građanskim pravima koje uključuju pravo na informisanje na maternjem jeziku“, napominje ona.
Vanovac: Zastrašuje nezainteresovanost međunarodne zajednice
Ovo je presedan, ističe Vanovac, koji se dogodio u Evropi, u 21. veku.
„Nezainteresovanost međunarodnih faktora, koji su tu da bi navodno podigli stepen demokratičnosti društva, još je strašnija od postupaka kosovskih* vlasti“, kaže ona.
U ovakvim okolnostima, dodaje, najvažnije je da su lokalni elektronski mediji koji informišu građane na srpskom jeziku na Kosovu* perfektno radili sve vreme.
„Ljudi nisu uskraćeni za informacije, iako su uslovi u kojima ti mediji funkcionišu daleko od zadovoljavajućih, s obzirom na diskriminatoran odnos prema njima – nedostatak prevoda, nemogućnost praćenja događaja i nepozivanje medija koji informišu na srpskom jeziku, finansijske poteškoće i još mnogo toga“, rekla je Vanovac.
Međutim, predsednica DNKiM-a ističe da je, i osim toga što su srpskoj zajednici dostupni elektronski mediji, uskraćivanje elementarnog građanskog prava na informisanost putem štampe na maternjem jeziku nedopustivo.
Gudžić: Kosovo* hermetički zatvorena sredina za svaku vrstu kritičkog i drugačijeg mišljenja
Istoričar Aleksandar Gudžić kaže da je zabrana ulaska dnevne štampe na srpskom jeziku samo deo mozaika koji je postao agresivniji i intenzivniji poslednjih deset godina, a koji dolazi iz Prištine.
„Tu je zabrana ulaska robe iz centralne Srbije, štampe i sijaset drugih mera i zakona koje donosi Priština. Ono što je zabrinjavajuće sa pozicije običnog čoveka jeste da su Srbi prihvatili i ne reaguju na represivne metode, restrikcije i ograničenja koja postavlja Priština. Što se tiče međunarodne zajednice, njeni predstavnici su poslednjih godina uglavnom razvili ‘fantastičnu strategiju’ ćutanja i nereagovanja. Tako da svojim nereagovanjem saučestvuju u ovome“, napominje on.
Politička elita kosovskih Albanaca se, ističe Gudžić, i danas, 27 godina nakon rata, „boji svakog drugačijeg i kritičkog mišljenja koje bi odudaralo od zvaničnog i poželjnog narativa“.
„Kosovo* je hermetički zatvorena sredina za svaku vrstu kritičkog i drugačijeg mišljenja. Na Kosovu* je poslednjih decenija dominantan narativ da je za rat devedesetih i sve što je rat proizveo kriva Srbija, a da kosovski Albanci imaju ekskluzivitet žrtve. U tom kontekstu posmatram i zabranu ulaska dnevne štampe na srpskom jeziku na Kosovo*“, kaže on.
Gudžić napominje da su ljudi godinama navikli da kupuju i čitaju novine, kao i da je bilo mnogo primera da su iz drugih sredina na Kosovu i Metohiji dolazili u Gračanicu kako bi ih nabavljali.
Zvezdan Mihajlović iz firme „KiM Beokolp“, koja je distribuirala srpsku dnevnu štampu na Kosovo i Metohiju, kaže za UNS da je sa svakom zabranom opadala prodaja štampe.
„Poslednji put, pre zabrane ulaska robe proizvedene u centralnoj Srbiji na Kosovo i Metohiju, distribuirali smo 600 do 650 primeraka dnevnih novina. Imali smo 32 prodajna mesta i ljudi su u Gračanici, Kosovskoj Mitrovici, Štrpcu i drugim mestima redovno dobijali dnevne novine“, podseća on.
U jednom periodu je, napominje Mihajlović, i Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) pomagala da srpska štampa stigne do svih mesta na Kosovu i Metohiji.
„I danas, posle skoro tri godine od ove zabrane, postoji veliko interesovanje da se distribucija dnevnih novina na Kosovu i Metohiji obnovi“, ističe Mihajlović.
Kontinuirano ometanje distribucije srpske štampe na Kosovu i Metohiji
UNS je sredinom aprila 2014. godine najoštrije protestovao zbog oporezivanja beogradske štampe na KiM.
Isticao je tada da je nedopustivo da se od distributera traži plaćanje PDV-a, a od Euleksa i Ombudsmana zatražio je da omoguće nesmetanu distribuciju i obezbedi njihova zaštita.
Vlasti u Prištini su 2018. godine nametnule dodatne takse od 100% na štampu iz centralne Srbije. Ovaj postupak je ocenjen kao flagrantno kršenje prava građana na informisanje, uz stav da distribucija informacija mora biti oslobođena svih ekonomskih i političkih ograničenja.
UNS i DNKiM su o tome obavestili međunarodne novinarske organizacije.
Ovaj potez je najoštrije osudilo tadašnje Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, pozvavši prištinske vlasti da povuku odluku i omoguće pravo na informisanje na maternjem jeziku.
Zabrinutost je izrazio i tadašnji predstavnik OEBS-a za slobodu medija Arlem Dezir, podsetivši na neophodnost zaštite prava svih građana na pristup informacijama na svom jeziku.
Nekoliko dana kasnije, UNS i DNKiM su saopštili da je distributer bio spreman da plati dodatnu taksu, ali da su carinici zahtevali da na fakturi piše: „Republika Kosovo“.
Ovo je bio period kada su građani Kosova i Metohije prvi put od 1999. godine, u tako dugom vremenskom intervalu, ostali bez štampe.
Nakon više prekida, danas, skoro tri godine od poslednje odluke Vlade u Prištini, do prodavnica i kioska i dalje ne stiže dnevna štampa na srpskom jeziku.
UNS i DNKiM i dalje ističu da je sloboda štampe temelj demokratije, a pravo na informisanje na sopstvenom jeziku jedno od osnovnih ljudskih prava koje mora biti obezbeđeno u svakom trenutku, bez ograničenja.
