Zbirka pesama “Dok ne postanem kost“ pesnikinje Aleksandre Jovičić Đinović, predstavljena je ljubiteljima poezije u Domu kulture u Gračanici.
Ljubav, patnja, promašene prilike, iskušenja i pogrešni izbori, žene i robovanje predrasudama i stereotipima, sve se to propliće kroz pesme Aleksandre Jovičić Đinović, a sve te pesme sačinjavaju zbirku koja nosi naziv “Dok ne postanem kost“, zbirku prožetu iskrenošću i emocijama.
“Mislim da poezija bez iskrenosti može da bude prijemčiva, ali da nema tu težinu. Najčešće pišem o stvarima koje znam i verujem u to da ljudi treba da pišu o stvarima koje najbolje poznaju. Naravno, svako od nas ko je pisac, ko je umetnik, ko se bavi bilo kojom vrstom umetnosti, generalno posmatra svet oko sebe i smatram da su umetnici ta prizma kroz koju se svakodnevnica jednostavno prelama, hteli mi to ili ne. Reči su moje oruđe i trudim se da moje pesme budu i hronika ovog života, stvari koje se nama dešavaju, mojih ličnih događaja i događaja drugih”, rekla je Aleksandra govoreći o svom stvaranju.
Jelena Kostić istakla je da se Aleksandra u svojoj poeziji otvara neka nova pitanja kojima bi trebalo da se bavi društvo.
“Činjenica je da samom iskrenošću i verodostojnošću kojom Aleksandra otvoreno priča o temama koje je proživela i sama, ona stvara jednu sponu sa čitaocima koja nudi jedan neverovatan doživljaj. Kao čitalac kada shvatite da je pesnik to zaista doživeo , imate apsolutno drugačiju percepciju onoga što čitate”, pojasnila je književna kritičarka Jelena Kostić.
“Sve ove pesme su zapravo sublimacija nekih velikih životnih iskustava. Sve te pesme mogu da budu građa za nekakve romane. Aleksandrina poezija pripada savremenoj srpskoj poeziji”, istakao je pesnik i književni kritičar Žarko Milenković.
Aleksandra Jovičić Đinović rođena je 1986. godine u Prištini, odrasla u Orahovcu. Dobitnica je više književnih nagrada od kojih se ističu: “Mak Dizdar mladom pjesniku“ i “Milutin Bojić“ za mlade pesnike. Pored poezije, Aleksandra piše i eseje.
