Liturgiji je prisustvovao veliki broj vernika koji su u Orahovac pristigli iz različitih krajeva, kao i meštani Orahovca i Velike Hoče.
Svetu liturgiju služili su otac Roman iz manastira Ostrog, paroh uroševački jerej Trajko Vlajković i paroh velikohočanski jerej Vuksan Kostić.
U svojoj besedi, otac Roman govorio je o značaju praznika Uspenja Presvete Bogorodice, ali i o pozivu vernicima da svoj život i telo čuvaju kao hramove Duha Svetoga.
„Dragi oče Milane, časni oci Kosovsko-metohijski i Raško-prizrenski, draga braćo i sestre Orahovčani, dragi gosti, draga deco, na zdravlje i spasenje!
Gospod Bog blagi primio je Majku svoju u naručje svoje kada se upokojila, ali je vaskrsao i njeno telo i vazneo njeno telo na nebesa, kao što je i sebe samoga Duhom Svetim vazneo, kao Bog i kao čovek, Bogočovek, stavivši ljudsku prirodu sa desne strane Boga i Oca.
Zato, braćo i sestre, ovaj današnji praznik nije samo praznik duha i duše, nego je praznik oboženog i preobraženog tela, devstvenog tela, koje je bilo, postalo i ostalo hramom Duha Svetoga.
I to i takvo preobraženo telo šta nam poručuje, braćo i sestre? Da naša tela takođe bivaju i treba da budu hramovi Duha Svetoga. Ne da budu grobnice svoje nerođene dece, ne da budu stecišta greha i strasti, nego da budu samo i samo, i isključivo, hramovi Duha Svetoga. A to možemo i mi da postignemo molitvama Presvete Bogorodice, u čijem se hramu mi danas nalazimo“, poručio je otac Roman.
On je istakao i značaj okupljanja vernika u Orahovcu, posebno naglašavajući da su se oko praznika i čudotvorne ikone Majke Božije Orahovčke okupili ljudi različitih generacija i iz različitih krajeva.
„Mi smo, braćo i sestre, danas u Orahovcu, gde se nalazimo pored čudotvorne ikone Majke Božije Orahovčke, gde se mnogo nas okupilo, i starih i mladih i dece, da primimo tu evanđelsku propoved, to evanđelsko seme, da bi se i u nama, i u našim dušama i srcima rodilo.
Da zasija to Detence, taj Hristos Bogočovek, u našim srcima i da takva srca, plamteća za Hristom Bogom našim, iznesemo pred presto Božiji kada nam se duše predstave.“
Otac Roman je rekao da su u Orahovac došli kako bi pružili podršku parohiji i vernicima, ali i kako bi sa sobom odneli blagoslov i poruku vere.
„Zato smo došli ovde da podržimo i oca Milana, i ovu parohiju, i ovaj divni, pošteni i čestiti narod, i da, kao što se čuju molitve Svetog Vasilija, i iz Crne Gore i posvuda odakle smo došli, braćo i sestre, jer je naš narod i naša Crkva puna svetih moštiju, da donesemo mi blagoslove i poruku mira ovome narodu ovde, poruku ljubavi i poruku saosećanja.
Ali i mi da odavde odnesemo ono zbog čega smo došli, a to je blagodat Duha Svetoga, koja se nesebično izliva na ovaj mnogostradalni narod i na ovu mnogostradalnu Crkvu, i okolne crkve i manastire.“
Govoreći o opstanku pravoslavne vere na ovim prostorima, otac Roman je poručio da okupljanje vernika predstavlja svedočanstvo žive vere.
