Novinarske i medijske organizacije i sindikati izrazile su duboku zabrinutost zbog načina na koji je sproveden proces izmena i dopuna tri ključna medijska zakona – Zakona o javnom informisanju i medijima (ZJIM), Zakona o elektronskim medijima (ZEM) i Zakona o javnim medijskim servisima (ZJMS) – koje je Narodna skupština Republike Srbije usvojila u ponedeljak, 16. juna 2025. godine, saopštilo je Udruženja novinara srbije (UNS).
“Proces koji je trajao više od godinu i po dana doveden je do kraja u atmosferi netransparentnosti i neprihvatljivo ubrzanoj proceduri, bez organizovanja javne rasprave i uz ograničeno učešće stručne javnosti. Iako se kao razlog za hitnost navodi usklađivanje sa preporukama Evropske komisije, način na koji je taj cilj sproveden ozbiljno narušava poverenje u demokratske procese i institucije”, navedeno je u saopštenju.
Novinarske i medijske organizacije i sindikati pozdravile su uvažavanje u konačni tekst Zakona predloga za izmene članova 84 i 85 ZJIM-a, koji se odnose na pretpostavku nevinosti i izveštavanje o krivičnim postupcima. Kako ističu, na taj način je izbegnuta dodatna šteta po slobodu izražavanja i omogućeno novinarima da profesionalno izveštavaju o temama od javnog interesa.
Međutim, kako dalje navode, ostaju brojni nerešeni i ozbiljni problemi.
“I pored inicijativa pojedinih narodnih poslanika, koji su predložili uvođenje jasnih kriterijuma za javne nabavke u oblasti medija – uključujući vezivanje tih kriterijuma za ostvarivanje javnog interesa i poštovanje profesionalnih standarda – ti amandmani nisu prihvaćeni. Time je propuštena još jedna prilika da se uvede red u ovu oblast, koja ostaje podložna zloupotrebama, netransparentnom trošenju javnog novca i političkom favorizovanju pojedinih medija”, dodaje se u saopštenju.
Smatraju da izmene ZEM-a takođe nisu rešile višegodišnje probleme u vezi sa izveštavanjem tokom izbornih kampanja.
“Prikriveno političko oglašavanje, funkcionerske kampanje i manipulativni politički marketing ostaju izvan regulatornog okvira, i pored jasnih i višegodišnjih preporuka domaćih i međunarodnih posmatrača”.
U delu koji se odnosi na javne medijske servise i dalje su prisutne duboke sistemske slabosti, ističu dalje. i dodaju da Upravni odbor i dalje nema odlučujuću ulogu u imenovanju uredničkog kadra, funkcija Poverenika za prava gledalaca i slušalaca ostaje marginalizovana, a nova pravila o budžetskom finansiranju ostavljaju prostor za političke zloupotrebe.
“Posebno zabrinjava visina takse za javne medijske servise i u tom kontekstu, podsećamo da većina predstavnika novinarskih, medijskih organizacija i sindikata u okviru radne grupe za izmene Zakona o javnim medijskim servisima nisu uspeli da ubede vlast da je za održivost javnih medijskih servisa neophodno povećanje takse sa 350 na najmanje 500 dinara – koliko je ona iznosila i pre više od 15 godina. Odluka da se taksa ne poveća, predstavlja populističku meru sa ozbiljnim posledicama po rad i kvalitet programa pre svega pokrajinskog javnog medijskog servisa”, kažu u saopštenju.
Novinarske i medijske organizacije i sindikati pozivaju nadležne institucije da prepoznaju značaj ozbiljnih i sistemskih reformi koje će omogućiti slobodno, odgovorno i profesionalno novinarstvo.
“Usvojene izmene predstavljaju korak u dobrom pravcu samo u pojedinim segmentima, ali suštinski problemi i dalje ostaju – od neuređenih javnih nabavki i netransparentnog vlasništva, do nesaniranih slabosti u izbornom izveštavanju i funkcionisanju javnih medijskih servisa”.
Zaključuje se da medijska reforma mora da bude usmerena na javni interes, vladavinu prava i institucionalnu odgovornost, te da se “samo kroz transparentnost i dosledno poštovanje zakona može doći do medijskog sistema koji služi demokratiji, a ne partikularnim političkim interesima”.
