Danas se navršavaju 22 godine od Martovskog pogroma nad Srbima na Kosovu i Metohiji, a Udruženje novinara Srbije (UNS) podseća da je talas nasilja 17. marta 2004. godine pokrenut nakon objavljivanja neproverene informacije na Radio-televiziji Kosova (RTK).
Kako navodi UNS, sve je počelo 16. marta 2004. godine kada je javni servis Kosova objavio vest da su „Srbi naterali grupu albanske dece u nabujali Ibar i da su se zbog toga troje dece udavilo“. Ta informacija, kako ističe UNS, pokrenula je lavinu nasilja koja je izbila narednog dana.
U sprovedenoj istrazi i izveštaju UNMIK-a ove tvrdnje su negirane. Portparol UNMIK-a tada je naveo da su deca koja su preživela bila „pod jakim pritiskom albanskih novinara i političara da optuže Srbe iz susednog sela“.
U izveštaju Misije OEBS-a na Kosovu o „Ulozi medija u događajima iz marta 2004. godine“ navodi se da su događaji mogli imati drugačiji ishod da nije bilo, kako se navodi, „nepromišljenog i senzacionalističkog izveštavanja 16. i 17. marta“.
„Možda ne bi dostigli posvedočeni intenzitet i nivo brutalnosti ili se uopšte ne bi dogodili. Konkretno, jasan spin koji su mediji dali u izveštajima o fatalnom utapanju grupe dece 16. marta nije potkrepljen nijednim novinarski validnim izveštajima“, navodi se u tom dokumentu.
U istom izveštaju ističe se da su kosovsko-albanski televizijski mediji incident utapanja troje dece okarakterisali kao smrt „koju su direktno i van svake sumnje izazvali neprijateljski raspoloženi lokalni Srbi“, iako za to nisu ponuđeni dokazi.
UNS podseća i da je Radio-televizija Kosova 2024. godine, na dvadesetu godišnjicu pogroma, ponovo objavila tekst u velikoj meri prepisan iz izveštaja od pre dve decenije, što je, kako se navodi, predstavljalo pokušaj istorijske revizije događaja.
Nakon reagovanja UNS-a i njegovog ogranka na Kosovu i Metohiji, RTK je izmenio tekst navodeći da je reč o „nenamernoj tehničkoj novinarskoj grešci“, ali je, kako ističe UNS, suština informacije ostala nepromenjena i javnost nije obaveštena da je prvobitna vest bila netačna.
Od spornog teksta tada se ogradilo najmanje pedeset zaposlenih na kanalu RTK2 na srpskom jeziku i u srpskoj redakciji RTK1.
Kolegijum i rukovodstvo kanala RTK2 su u martu 2024. godine na sastanku sa tadašnjim generalnim direktorom zatražili da stranica sajta na srpskom jeziku RTK Live/RTK2 bude u njihovoj nadležnosti, kao i da se do tada ukloni oznaka RTK2. Stranica je potom preimenovana u RTK Live/Srpski.
Povodom objavljivanja tog teksta, UNS na Kosovu podneo je žalbu Savetu za štampu Kosova (SŠK), ali je ona odbijena. U odluci je navedeno da je novinar RTK „opisao situaciju koja se desila pre 20 godina“, uz konstataciju da je vest o utapanju dece „dok ih gone mladi Srbi“ imala veliki odjek.
Tadašnji generalni direktor RTK Škumbin Ahmetdžekaj izjavio je da je objavljivanje takve informacije na godišnjicu pogroma bio „lapsus“.
„Desilo se i žao mi je zbog toga. Ne treba da se stalno vraćamo istoriji. RTK i danas snosi odgovornost koju je tada imala, emitujući nepotvrđenu vest. Napravljena je izmena u vesti i ona je prepravljena. Mladi novinar bez iskustva je objavio tu vest. Naravno da je bilo i javnog izvinjenja“, rekao je Ahmetdžekaj.
UNS je tada o ovom slučaju obavestio i Međunarodnu federaciju novinara (IFJ), Evropsku federaciju novinara (EFJ), kao i još sedam međunarodnih medijskih i novinarskih organizacija.
Udruženje novinara Srbije navodi da ni 22 godine kasnije niko nije odgovarao ni za objavljivanje sporne vesti 2004. godine, niti za organizovanje pogroma, dok je RTK nakon događaja novčano podržan za obuku novinara i profesionalizaciju kuće. UNS dodaje i da ni posle ponovnog objavljivanja sporne informacije 2024. godine nije bilo sankcija niti reakcija zbog širenja dezinformacija.
