Radio Kontakt Plus - Radio kojem se veruje
Usaglašena Deklaracija u Atini – podrška Ukrajini i evropskoj budućnosti Zapadnog Balkana
Na neformalnoj večeri lidera Zapadnog Balkana i evropskih zvaničnika, na kojoj je učestvovao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, usaglašena je Deklaracija kojom se daje podrška Ukrajini i njenom predsedniku Volodimiru Zelenskom, ali se i ističe da je važno da se zaokruži vizija Evropske unije, u čijem bi sastavu bili Zapadni Balkan, Ukrajina i Moldavija.
Lideri sa Zapadnog Balkana i evropski zvaničnici okupili su se sinoć na neformalnoj večeri, koju je grčki premijer Kirijakos Micotakis organizovao povodom 20 godina od Samita Evropska unija – Zapadni Balkan i usvajanja Solunske deklaracije.
Na sastanku, koji je održan u vili „Maksimos“ u Atini, razgovaralo se o proširenju EU i evropskoj budućnosti regiona, kao i o ratu u Ukrajini, prenosi RTS.
Na večeri je usaglašena i Deklaracija kojom se daje podrška nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine u njenim međunarodno priznatim granicama, a ističe se i da Zapadni Balkan, Ukrajina i Republika Moldavija imaju zajedničko evropsko nasleđe, istoriju i budućnost.
Kako je Sputnjik javio, na protivljenje predsednika Vučića nije usvojena odredba o pozivu na uvođenje sankcija Rusiji.
Šta piše u Deklaraciji iz Atine
Na neformalnom sastanku lidera Evropske unije sa predstavnicima zemalja Zapadnog Balkana, Ukrajine i Moldavije zaključeno je da je potrebno da se zaokruži vizija EU obogaćene Zapadnim Balkanom, Ukrajinom i Moldavijom, prenosi RTS.
U zajedničkoj Deklaraciji navodi se da je na neformalnom sastanku u Atini podvučena potreba za obnovljenim i ponovo fokusiranim procesom proširenja koji je opipljiv i kredibilan, bez prečica do uspostavljenih uslova, navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu grčke vlade.
Navodi se da je izražena posvećenost Ukrajine i Moldavije u preduzimanju narednih koraka u njihovom procesu pridruživanja nakon što završe neophodne reforme.
„Čvrsto verujemo da je 20 godina nakon samita u Solunu i u svetlu nove geopolitičke realnosti, vreme da se usvoji hrabar i ambiciozan krajnji cilj koji će poslužiti kao vodič, inspiracija i okvir. Ruska invazija na Ukrajinu je ključni momenat za Evropu, koja stvara novi nivo svesti o zajedničkim principima, jedinstvu i zajedničkoj budućnosti unutar EU.
Ovo je kritičan trenutak za bezbednost, mir i stabilnost našeg evropskog kontinenta. Srušeni su zakoni i principi koji su tako dugo doprinosili stabilnom i predvidivom evropskom bezbednosnom poretku i ponovo smo svedoci ispoljavanja destruktivnih efekata revizionizma“, navodi se u tekstu objavljenom na sajtu grčke vlade.
Kako se navodi u tekstu, izražava se „nepokolebljiva podrška nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine unutar njenih međunarodno priznatih granica, zasnovanih na vrednostima demokratije i vladavine prava“.
„U našim današnjim razgovorima u Atini, izrazili smo podršku i zahvalnost za iskrene napore predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog da postavi principe mira u skladu sa Poveljom UN, u svojoj formuli mira. Takođe smo pozdravili napore Generalne skupštine UN da promoviše sveobuhvatan, pravedan i trajni mir u Ukrajini. Složili smo se da ne može biti nekažnjivosti za ratne zločine i druge zločine kao što su napadi na civile i uništavanje infrastrukture i svi odgovorni moraju odgovarati“, navodi se u tekstu deklaracije.
Ističe se da je Solunski samit pre 20 godina priznao da Zapadni Balkan pripada Evropskoj uniji.
„Eskalirajući agresorski rat protiv Ukrajine otkrio je hitnu potrebu za snažnom, otpornom i inkluzivnom EU kao kamenom temeljcem mira i prosperiteta između naših naroda u ovim teškim vremenima.
Naglasili smo da Zapadni Balkan, Ukrajina i Republika Moldavija, koje su geografski susedne državama članicama EU, imaju zajedničko evropsko nasleđe, istoriju i budućnost definisanu zajedničkim prilikama i izazovima. Kao strateško ulaganje za mir, bezbednost i stabilnost u Evropi, važno je da ovi regioni budu prihvaćeni kao punopravni članovi evropske porodice“, zaključuje se u tekstu zajedničke Deklaracije.
Na neformalnom sastanku u Atini, na poziv grčkog premijera Kirijakosa Micotakisa učestvovali su predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predsednica Moldavije Maja Sandu, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski, predsednik Crne Gore Jakov Milatović, premijer Grčke Kirijakos Micotakis, premijer Rumunije Jon-Marsel Čolaku, kosovski premijer Aljbin Kurti, premijerka Borjana Krišto, premijer Dimitar Kovačevski, ministar Nikolaj Denkov i premijer Hrvatske Andrej Plenković.
Prisutni su bili i predsednik Evropskog saveta i predsednca Evropske komisije Šarl Mišel i Ursula fon der Lajen.
Ovo je druga verzija Deklaracije koja je potpisana, u prvoj je trebalo da se nalazi odredba o pozivu na uvođenje sankcija Rusiji, ali ona, prema pisanju medija, na zahtev predsednika Srbije Aleksandra Vučića nije usvojena.
*Preuzimanje i objavljivanje sadržaja sa portala Kontakt Plus radija, nije dozvoljeno bez navođenja izvora.