Ovo je za Radio Slobodna Evropa izjavio portparol kosovske vlade Perparim Krueziu.
„Uloga i odgovornost ove grupe jeste da razjasni zahteve koje propisuju zakoni, ali istovremeno i angažovanje države u odnosu na subjekte na koje se zakoni odnose, s ciljem olakšavanja njihove pune primene“, naveo je on, ali nije precizirao ko sve čini ovu radnu grupu.
Krueziu je naveo i da su predstavnici međunarodne zajednice na Kosovu upoznati sa ovom grupom, te da su održali i početne sastanke.
Prethodno je Srpska lista, najveća stranka Srba na Kosovu koja ima podršku Beograda, navela da je o ovim pitanjima održala više desetina sastanaka sa predstavnicima međunarodne zajednice, kao i da su međunarodni predstavnici doneli odluku da „formiraju i poseban ekspertski tim koji se bavi rešavanjem ovog problema“.
RSE se obratio Evropskoj uniji i zemljama Kvinte – SAD, Velika Britanija, Nemačka, Francuska i Italija – s upitom da li su učestvovali u formiranju ekspertskog tima, ali odgovor nije stigao.
Prva faza pune primene Zakona o strancima i Zakona o vozilima počela je 16. januara i trajaće do 15. marta, a predviđa period informisanja i informativne sesije sa građanima.
Primena ovih propisa pogodiće pripadnike srpske zajednice koji žive na Kosovu, a koji su do sada vozili automobile sa tablicama nekog grada u Srbiji uz ovlašćenje ili nemaju kosovska dokumenta.
Grupa srpskih nevladinih organizacija saopštila je 23. januara da je, povodom najave pune primene zakona o strancima i vozilima, razgovarala sa predstavnicima diplomatskih misija na Kosovu i pozvala ih na veće angažovanje.
Nova društvena inicijativa, Centar za afirmativne društvene akcije, Aktiv i Institut za teritorijalni ekonomski razvoj pozvali su međunarodnu zajednicu da insistira na „širokim i inkluzivnim konsultacijama sa srpskom zajednicom, koje bi uključivale relevantne političke predstavnike, civilno društvo i akademsku zajednicu, kao preduslov za bilo kakve dalje korake u vezi sa ovim zakonskim okvirima“.
U međuvremenu je lider stranke Za slobodu, pravdu i opstanak Nenad Rašić pozvao sve političke aktere na Kosovu, a posebno Srpsku listu, da „preuzmu odgovornost i aktivno se uključe u izradu pravno-tehničkih predloga“ kako bi se obezbedila tranzicija u primeni Zakona o strancima i Zakona o vozilima.
Rašić je ocenio da je odgovornost političara da pronađu načine kako da se „na efikasan i racionalan način prilagodimo njihovoj primeni“.
Srpska lista je, pak, u reakciji navela da Rašić „bez ikakvog legitimiteta i podrške srpskog naroda učestvuje u vlasti Aljbina Kurtija (Albin) i glasa za sve mere koje su direktno usmerene protiv Srba na Kosovu i Metohiji“.
Rašić je bio ministar u Kurtijevoj Vladi nakon što je Srpska lista u novembru 2022. godine napustila kosovske institucije. Na poslednjim parlamentarnim izborima Srpska lista je dobila devet od deset poslaničkih mesta rezervisanih za srpsku zajednicu, dok je jedno mesto osvojio Nenad Rašić.
Vršilac dužnosti premijera Kosova Aljbin Kurti naveo je 16. januara da je, uz primenu Zakona o strancima i Zakona o vozilima, neophodna integracija srpskih zdravstvenih i obrazovnih institucija, dodajući da će se proces sprovoditi u koordinaciji sa Evropskom unijom i da će se u obzir uzeti zabrinutosti nevećinskih zajednica.
Obrazovne i zdravstvene institucije u srpskim sredinama na Kosovu funkcionišu u sistemu Srbije i gotovo su jedine koje kosovske vlasti nisu zatvorile u prethodne dve godine u okviru akcije zatvaranja srpskih institucija, jer ih Priština smatra paralelnim i ilegalnim.
Zaposleni u ovim institucijama, posebno profesori i studenti na Univerzitetu u Severnoj Mitrovici, mogli bi se suočiti sa problemima kada počne puna primena Zakona o strancima, jer, prema uputstvu Ministarstva unutrašnjih poslova objavljenog 16. januara, svi koji nemaju kosovska dokumenta moraju posedovati radnu dozvolu ili licencu za rad, za koju se zahtev podnosi kosovskoj Agenciji za zapošljavanje.
U praksi bi to značilo da obrazovne i zdravstvene institucije srpskog sistema imaju licencu kosovskih institucija.
Uputstvo kosovskog MUP-a precizira i da je za potrebe studiranja, spajanja porodice, humanitarnih razloga, naučnih istraživanja i drugih okolnosti predviđanih zakonom neophodno posedovati privremenu dozvolu boravka i ispuniti druge zakonom propisane uslove, u zavisnosti od svrhe boravka.
Takođe predviđa da strani državljani na Kosovu mogu boraviti do devedeset dana, te da svaki duži boravak zahteva podnošenje zahteva za dozvolu boravka.
Ukoliko neko prekrši ova pravila, nadležni organi mogu preduzeti zakonom propisane mere, koje mogu uključivati ukidanje dozvole boravka, izricanje novčane kazne, deportaciju ili zabranu ulaska na teritoriju Kosova, podseća RSE.
