Kako je metafora o „lovu na zečeve“ postala stvarnost?

„… Ako mi sklonimo ove barikade, znači, loviće nas kao zečeve“, rečenica je koja se minulih dana često pojavljivala na društvenim mrežama, a usled učestalog hapšenja Srba sa Kosova, uglavnom sa severa.
Image
Foto: Radio Kontakt Plus/Sunčica Andrejević

Ta rečenica je izgovorena 28. decembra protekle godine na sastanku predsednika Srbije, Aleksandra Vučića sa Srbima sa KiM, predvođenim Srpskom listom u Raški. Tada su Srbi, na nagovor srpskog predsednika, odlučili da sklone barikade koje su na severu Kosova postavili 10. decembra, a zbog hapšenja bivšeg pripadnika Kosovske policije Dejana Pantića.

Barikadama je prethodilo napuštanje kosovskih institucija od strane Srba sa severa Kosova 5. novembra, a zbog, kako su tada obrazložili, neprestanog i kontinuiranog terora i institucionalnog nasilja.

Među njima se našao i Aleksandar Filipović, tadašnji šef operative na severu Kosova, koji je u Zvečanu prvi skinuo policijsku uniformu sa grbom Kosova uz reči „dosta je bilo“.

Nešto manje od dva meseca potom, na sastanku u Raški, Filipović je preneo sprskom predsedniku da „pravo i pravda ne postoje na tzv. Kosovu“, da je poslednjih godinu i po dana to neizdrživo i da je to došlo do izražaja dolaskom specijalaca čisto albanske etničke strukture.

Usled svega toga, predočio je Filipović, nije bilo izbora sem da se napuste institucije i da srpski policajci nisu mogli ništa da promene na terenu.

Ujedno je ukazao da dok su kosovski specijalci na severu Kosova, Srbi nemaju i neće imati iole normalnog života, kakve god garancije dobijali.

A tokom pregovora o uklanjanju barikada, jedna od garancija Evropske unije, Sjedinjenih Američkih Država i NATO-a je bila da Srbi koji su učestvovali na protestima zbog jednostranih odluka i poteza vlade Aljbina Kurtija, neće biti hapšeni.

„Moje je mišljenje, kao i mojih kolega policajaca, da ako mi sklonimo ove barikade, znači, loviće nas kao zečeve“, zaključio je Filipović tokom iznošenja argumenata zašto ne treba ukloniti barikade.

Međutim, predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, iako se složio u vezi sa svim što je Filipović rekao, ipak nije propustio priliku da mu spočita to što je, kako je rekao, zarad svoje popularnosti, otišao korak dalje i „govorio ono što ljudi vole da osećaju“.

„Ali ću da te pitam sutra ‘oćeš ti da unosiš kovčeg nekome u kuću ili ja. Ili će opet biti Vučiću dođi“, retorički je upitao srpski predsednik.

A onda se osvrnuo na „lov na zečeve“.

„Loviće nas kao zečeve, pa ne mogu. Ako krenu, onda je gotovo. Nema više nijednog sporazuma, nema ničega. Voleli bi da nas love kao zečeve, ali ako krenu ne da nas love kao zečeve, već samo jednog ulove, onda nema više zečeva, već zečevi postaju vukovi“, ohrabrio je naizgled tada predsednik okupljene Srbe.

Ujedno je dodao da zna kako gone i srpski narod južno od Ibra, i da i dole ima uhapšenih Srba.

„Šta da uradimo nego da se borimo. Uhapsite jednog, intervenisaćemo, ako love drugog, onda znamo da nije greška, pa ćemo da reagujemo“, obećao je tada Vučić, ubedivši Srbe da ipak uklone barikade.

Srbi su pristali da uklone barikade, uz upozorenje da, ukoliko se i nadalje nastave hapšenja, te „kontinuirani teror nad srpskim narodom, „zatvoriće sever Kosova za prištinske diskriminatorske institucije zauvek“.

„Tada ćemo da postavimo barikade koje nikada neće biti sklonjene i koje će za Prištinu biti granica koju nikada neće preći”, poručili su na sastanku u Raški.

U danima koji su potom usledili, u fokus je, međutim, došao samo vuk i to neukrotivi. Mali vuk koga slonovi i tigrovi ne mogu da ucene.

„… a još manje možete da ga vodite u cirkus. Ko god je probao, taj se opekao ili bio gadno ugrižen”, kazao je srpski predsednik 4. januara na godišnjoj konferenciji, govoreći o tome kako izdržava pritiske oko Kosova. Preuzevši tako ulogu onog koji „govori ono što ljudi vole da osećaju”, zečevi su pali u senku.

Od malog vuka do sezone lova

Samo pet meseci kasnije, Filipovićeva metafora o lovu na zečeve, koju je izgovorio, kako je predsednik ocenio, zarad popularnosti, prema viđenju Srba, ipak postaje realnost.

Naime, kosovska vlast odlučuje da nastavi sa „sprovođenjuem zakona” na severu Kosova – ekspropriše zemljište u privatnom i opštinskom vlasništvu zarad igradnji baza policije, „bori se sa kriminalom”, te održava lokalne izbore.

Na izborima 23. aprila u Severnoj Mitrovici, Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku, koje su Srbi bojkotovali, iako u malom procentu, pobedu po prvi put odnose albanski gradonačelnici.

Zakletvu u kosovskoj opštinskoj zgradi, 19. maja, polaže jedino novoizabrani gradonačelnik Severne Mitrovice iz redova Samoopredeljenja, Erden Atić, odakle i vrši svoju funkciju.

Preostala trojica gradonačelnika, 25. maja zakletvu su položila na alternativnim mestima, jer se u istim opštinskim zgradama nalaze i privremeni organi koji funkcionišu po srpskom sistemu.

U međuvremenu je bilo nagoveštaja da predstavnici albanskih partija u tri opštine na severu Kosova, treba da uđu u zgrade lokalnih samouprava i preuzmu vlast najkasnije do 28. maja. Na to je upozorio i sam predsednik Srbije.

Međutim, čini se da je srpski predsednik nekako izgubio iz vida tu činjenicu, te je na miting SNS-a „Srbija nade” 26. maja u Beogradu, pozvao znatan broj Srba sa Kosova.

Gradonačelnici Zvečana, Zubinog Potoka i Leposavića, iskoristili su baš taj dan, da uz pomoć specijalnih jedinica Kosovske policije nasilno zauzmu zgrade opština.

Oni Srbi koji nisu otišli na miting, pokušali su to da spreče, ali im nije pošlo za rukom. Nisu pomogli ni apeli međunarodnih predstavnika da se prekine sa nasilnim merama kosovskih vlasti. Ubrzo je prostor ispred opština postao poprište sukoba policije i građana, a povređeno je nekoliko desetina ljudi. Kako bi rasterali okupljene građane policajci u punoj opremi sa dugim cevima, bacali su suzavac i šok-bombe. Kada je prilaz opštinskim objektima osiguran, novi predsednici opština albanske nacionalnosti ušli su u njih.

Vrativši se iz Beograda, revoltirani Srbi sačekali su ponedeljak, sa namerom da spreče novoizabrane gradonačelnike da dođu na posao u opštinske zgrade, ali i da nateraju specijalce da se odatle povuku.

Ipak, sačekao ih je KFOR, sa kojim su se Srbi u Zvečanu, nakon višesatnih pregovora, sukobili. Tom prilikom, povređeno je više od 80 ljudi i sa jedne i sa druge strane.

Tog 29. maja, uhapšena su dvojica Srba R. P. i D. O., tada osumnjičena za četiri krivična dela: „udruživanje radi rušenja ustavnog poretka”, „ugrožavanje bezbednosti lica pod međunarodnom zaštitom”, „napad na službeno lice” i „učešće u grupi koja vrši krivična dela huliganstva”.

U danima koji slede, Srbi se svakodnevno okupljaju ispred zgrada opština, izražavajući protest zbog uzurpiranih radnih mesta, ali i uhapšenih. U međuvremenu, spisak uhapšenih raste, pojavljuju se i navodni spiskovi za hapšenje Srba.

Sateran u ćošak, „vuk“ je ni manje ni više, preko malih ekrana, samo uputio savet „zečevima“ da se čuvaju, tako što će se skloniti na izvesno vreme.

„Svi oni koji misle da bi ti neljudi krenuli na njih, samo da se sklone na izvesno vreme, jer čovek (Kurti) nije svoj“, nemoćno je konstatovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Ipak nije sve u popularnosti, ima nešto i u metafori.


*Preuzimanje i objavljivanje sadržaja sa portala Kontakt Plus radija, nije dozvoljeno bez navođenja izvora.