Do objavljivanja naredne odluke Ustavnog suda o sporovima u vezi sa procesom konstituisanja Skupštine ostala su još četiri dana, ali ova institucija nije dala informacije o tome u kojoj se fazi razmatranja nalaze zahtevi koje su podneli DPK, DSK i kosovska predsednica.
Vanredni izbori se vide kao moguća posledica, o kojoj bi upravo Ustavni sud trebalo da odluči.
U petak, 8. avgusta, ističe privremena mera koju je doneo Ustavni sud, kojom je poslanicima zabranjeno donošenje bilo kakvih odluka ili preduzimanje radnji u vezi sa konstituisanjem Skupštine.
Ova sudska instanca nije odgovorila na pitanja o razmatranju tri predmeta koje su uputili DPK, DSK i predsednica Vjosa Osmani, piše Koha.
Analitičar Arbnor Sadiku, očekuje da će scenario oduzimanja mandata poslanicima biti najizvesniji.
On navodi da sud ne bi trebalo da ponovi grešku učinjenu svojom prvom presudom, donetom krajem juna, kada nije naveo posledice koje nastaju u slučaju da se Skupština ne konstituiše u roku od 30 dana.
„Ovaj put odgovornost Ustavnog suda je veća, jer je prethodnim odlukama ostavio mnogo nejasnoća i, naravno, ne samo da nije rešio problem, već je stvorio i dodatne. Imam utisak da je ovoga puta Ustavni sud pokušao da bude malo brži i precizniji“, izjavio je Sadiku.
Poslanici su 54 puta zaredom neuspešno pokušali da završe konstitutivnu sednicu Skupštine.
Nije pomogla ni obaveza koju je nametnuo Ustavni sud da se konstituisanje devetog saziva završi u roku od 30 dana, niti organizovanje dva nastavka sednice poslednjeg dana roka.
U slučaju raspuštanja devetog saziva, Sadiku smatra da bi vanredni parlamentarni izbori mogli da budu održani i pre lokalnih, planiranih za oktobar.
„Ako sud oduzme mandate svim poslanicima i istovremeno da mogućnost predsednici da zemlju odvede na vanredne izbore, to znači da bi novi izbori morali da se održe u septembru, u roku od 45 dana, i da se neće poklopiti sa lokalnim. Ali, ukoliko se proces oduži i ponovo se pruži prilika političkim partijama da blokiraju situaciju kroz Skupštinu, velika je verovatnoća da će se održati istovremeno“, rekao je Sadiku.
Dvonedeljna privremena mera Ustavnog suda stupila je na snagu 27. jula, dan nakon isteka 30-dnevnog roka koji je sama institucija odredila kao krajnji za konstituisanje Skupštine.
Sednica za konstituisanje Skupštine počela je 15. aprila.
Blokada je nastala kod treće tačke dnevnog reda – izbora predsednika Skupštine.
Na prvim nastavcima, pokret Samoopredeljenje, kao pobednik izbora, predložio je Aljbulenu Hadžiju za predsednicu Skupštine, ali ona u više pokušaja nije dobila dovoljan broj glasova.
Nakon toga, Samoopredeljenje je, zahvaljujući i predsedavajućem sednicom, Avniju Dehariju iz iste partije, pokušalo da promeni način glasanja – sa javnog na tajno.
Radi tajnog glasanja pokušan je i odabir članova komisije, koja u skoro 50 glasanja nije dobila potrebnu većinu.
Dosadašnja opozicija je ovaj potez Samoopredeljenja konstantno nazivala protivzakonitim.
