Teslini pronalasci su omogućili proizvodnju i prenos struje, odnosno elektrifikaciju gradova, zbog čega je čovečanstvo ušlo u novo doba tehnološkog i industrijskog razvoja.
Rođen je u Smiljanu, 10. jula 1856. godine, kao četvrto od petoro dece u porodici pravoslavnog sveštenika Milutina i Georgine.
Pokazivao je snažan talenat za nauku i istraživački rad, pa se po završetku osnovnog i srednjeg obrazovanja, sa 19 godina preselio u Grac gde je pohađao Politehničku školu.
Bio je izuzetno predan učenju tokom studija i vrlo malo spavao, provodio je mnogo vremena čitajući, a ispite je položio sa najvišim ocenama.
Profesori su slali pisma njegovom ocu u kojima su navodili da treba da ispiše sina, ukoliko ne želi da se on ubije prekomernim radom.
Ispostavilo se da formalno visoko obrazovanje Tesla nije mogao da završi zbog spleta okolnosti i nedostatka novca (dva puta je odbijan za stipendiju u Matici srpskoj).
Od Graca, preko Maribora i Praga stigao je u Budimpeštu 1881. godine, gde se zaposlio u “Američkoj telefonskoj kompaniji”.
Tamo mu se prvi put javila ideja o principu rotirajućeg magnetnog polja, a potom je Tesla razvio plan za indukcioni motor – prvi korak ka uspešnom iskorišćavanju naizmenične struje.
U Pariz se preselio godinu dana kasnije da radi u firmi Tomasa Edisona na unapređenju električne mreže, a 1883. godine tokom zadatka u Strazburu napravio je prvi indukcioni motor koji koristi princip obrtnog magnetnog polja.
Rat sa Edisonom i partnerstvo sa Vestinghausom
Već naredne godine sa pismom preporuke i četiri centa u džepu, Tesla je stigao u Njujork i tamo je radio kod Edisona.
Iako je održao svoj deo pogodbe da prepravi i unapredi generator jednosmerne struje, Edison je odbio da mu plati za to.
Ubrzo je došlo do razlaza njih dvojice, a nedugo zatim i do “rata struja”.
Ubeđen da je naizmenična struja budućnost, osnovao je kompaniju “Tesla električno osvetljenje i proizvodnja”.
Prvi elektromotor na naizmeničnu struju napravio je 1887. godine, a 1888. započeo rad sa industrijalcem Džordžom Vestinghausom, koji je otkupio prava na Teslin patent polifaznog sistema.
Dobili su ponudu da osvetle Svetski sajam u Čikagu 1893. godine, a tokom nje predstavili su posetiocima sistem naizmenične struje.
Tesla – veoma umešan i šoumen, atraktivnim nastupima objašnjavao je princip obrtnog magnetnog polja i indukcionog motora.
Posetioci su bili oduševljeni njegovim fluoroscentnim sijalicama.
Iz mučnog i teškog sukoba sa Edisonom, koji je na sve načine pokušavao da progura sistem jednosmerne struje, Vestinghaus i Tesla izašli su kao pobednici.
Vestinghaus je zbog dugotrajnog sukoba umalo bankrotirao, pa je Tesla pocepao ugovor i oslobodio američkog preduzetnika obaveze plaćanja korišćenja patenata.
Iks-zraci, radio i bežični prenos
Teslin briljantni um se nije fokusirao na samo jednu oblast, već je eksperimentisao u mnogim poljima.
Tako se još 1887. godine zainteresovao za ono što će kasnije biti nazvano iks-zracima.
Izumeo je “Teslin kalem” 1891. godine, koji je decenijama kasnije koristićen u radio predajnicima i drugoj elektronskoj opremi.
Uvek zainteresovan za daljinsko upravljanje i slanje signala, Tesla je objavio izum prvog automatizovanog broda kojim je daljinski upravljao, što je demonstrirao pred publikom u Medison skver gardenu (Njujork).
U laboratoriji u Kolorado Springsu 1899. godine bavio se bežičnim prenosom električne energije, pokušavajući da iskoristi Zemlju kao provodnik.
Vratio se u Njujork 1900. godine, kada je počela gradnja kule “Vardenklif”, koja je trebalo da služi kao Svetska radio-stanica.
Međutim, 1902. godine zatekla ga je vest da je Guljelmo Markoni uspeo da ostvari transatlantski prenos radio-signala.
Američki Zavod za patente 1904. godine dodelio je Markoniju patent na radio.
Italijanski inženjer 1909. godine dobio je Nobelovu nagradu, što je mnogo pogodilo Teslu, kao i lažna vest 1915. godine da će sa Edisonom podeliti Nobela za fiziku.
Umro siromašan, a bio jedan od najkorisnijih ljudi koji su ikada živeli
Tesla je za života ostvario tek nekoliko bliskih prijateljstava i to sa piscima Robertom Andervudom Džonsonom, Markom Tvenom i Frensisom Merionom Krofordom.
Poznat po ne baš ekonomičnom upravljanjem novcem, važio je za ekcentrika, a mnogi su znali za njegov strah od mikroba.
Poznije godine proveo je sve više izolovan i opsednut bizarnim idejama.
Na njegov 75. rođendan magazin “Tajm” ga je stavio na svoju naslovnu stranu.
Preminuo je od srčanog udara 7. januara 1943. godine u hotelu “Njujorker”.
Tim povodom oglasio se i tadašnji gradonačelnik Njujorka:
„Nikola Tesla je umro. Umro je siromašan, ali je bio jedan od najkorisnijih ljudi koji su ikada živeli. Ono što je stvorio veliko je i kako vreme prolazi – postaje još veće.“
Bez njegovih izuma, savremena civilizacija izgledala bi potpuno drugačije.
Patentirao je oko 700 pronalazaka.
Povodom stogodišnjice njegovog rođenja, 1956. godine predloženo je da jedinica jačine magnetnog polja dobije Teslino ime, a četiri godine kasnije to je i ozvaničeno.
