Blaga Marija se svake godine obeležava 4. avgusta po gregorijanskom, odnosno 22. jula po julijanskom kalendaru.
Sveta Marija Magdalena bila je jedna od najvernijih sledbenica Isusa Hrista. Prema Jevanđelju, prisustvovala je njegovom raspeću, bila među ženama koje su došle na Hristov grob i prva ugledala vaskrslog Hrista, zbog čega je u pravoslavnoj tradiciji nazvana ravnoapostolnom. Smatra se i da je upravo ona među prvima pronela vest o Hristovom vaskrsenju.
Predanje kaže da je posle Hristovog vaskrsenja otišla u Rim, gde je cara Tiberija pozdravila rečima „Hristos vaskrse“ i poklonila mu crveno jaje. Zbog toga se Sveta Marija Magdalena često dovodi u vezu sa običajem farbanja vaskršnjih jaja.
Narodni običaji i verovanja
Iako Blaga Marija nije praznik obeležen crvenim slovom u crkvenom kalendaru, u narodu se posebno poštuje.
Veruje se da na ovaj dan ne treba započinjati teške fizičke poslove niti raditi u polju, kako bi godina protekla u miru i bez nevolja.
U pojedinim krajevima običaj je da se izbegavaju svađe i teške reči, dok se svetiteljki upućuju molitve za zdravlje, porodični mir i blagostanje.
Narodno predanje vezuje ovaj praznik i za vremenske prilike. Smatra se da su letnje oluje i grmljavina oko Blage Marije česta pojava, pa se veruje da tog dana treba biti posebno oprezan na otvorenom i da nije dobro raditi na njivama ili u voćnjacima.
