Blagovesti, jedan od velikih hrišćanskih praznika, obeležavaju se danas u znak sećanja na događaj kada je, prema predanju, arhanđeo Gavrilo javio Devici Mariji da će roditi Isusa Hrista.
Ovaj praznik, koji se uvek slavi 7. aprila po gregorijanskom kalendaru, smatra se jednim od najradosnijih dana u hrišćanstvu, jer označava početak ostvarenja božanskog plana o spasenju ljudi. Njegovi koreni sežu u prve vekove hrišćanstva, a zvanično je uveden u crkveni kalendar već u 4. veku.
Blagovesti se ubrajaju u nepokretne praznike, a njihov značaj ogleda se i u činjenici da su često povezane sa simbolikom novog života, nade i obnove, što se poklapa sa dolaskom proleća.
U narodnoj tradiciji, ovaj dan prate brojni običaji i verovanja. Veruje se da na Blagovesti treba započeti važne poslove, jer se smatra da će sve započeto tog dana imati uspeha. Takođe, u mnogim krajevima postoji običaj da se toga dana ne spava dugo, kako bi se bila vredna i uspešna tokom cele godine.
Jedno od rasprostranjenih verovanja jeste da se na Blagovesti bude priroda i životinje, pa se ovaj praznik povezuje i sa zaštitom od zmija i drugih štetočina. U nekim sredinama praktikuje se paljenje vatre ili dimljenje prostora, što prema narodnom verovanju tera zlo i donosi zaštitu doma.
Iako pada u vreme Velikog posta, na Blagovesti je uobičajeno ublažavanje posta, pa je dozvoljena konzumacija ribe, što dodatno naglašava radost ovog praznika.
Blagovesti se i danas obeležavaju širom pravoslavnog sveta, uz bogatu kombinaciju verskih obreda i narodnih običaja koji se prenose generacijama.
