Kada je Kaja Kalas u Njujorku, na marginama Generalne skupštine UN, 22. septembra odvojeno razgovarala sa Aleksandrom Vučićem i sa Aljbinom Kurtijem, poručila im je da je vreme da se krene napred, misleći na dijalog. Ali šta to uopšte znači u situaciji dubokih političkih kriza?
Ursulu fon der Lajen je pri šestoj poseti Prištini (Beograd je zaobišla), ispred aerodromskog terminala dočekala grupa mladih sa transparentima protiv presude vođama OVK u Hagu. Na jednom je pisalo da ih je EU izdala.
Na konferenciji za novinare, podsećajući da mu je gošća dolazila svake godine od pandemije, Kurti je pominjao ekonomski rast, borbu protiv korupcije i nizak javni dug i zatražio podršku za status kandidata za članstvo u EU. Bez da imenuje, iskoristo je priliku za svima čitljivu opasku: „Dok u našem regionu postoje izborne autokratije na Kosovu imamo izbornu demokratiju“.
Odbacujući mogućnost da Kosovo dobije model „pridruženog članstva“, kakav je u septembru predložila Kanadi, Fon der Lajen je kazala da veruje u evropsku budućnost Kosova, ali i da su stabilne institucije i reforme temelj svakog daljeg koraka.
Direktno i konkretno, dijalog Beograda i Prištine u Prištini, prema dostupnim izveštajima, niko nije pomenuo. Posle Kalas, o njemu su se javno izjasnili tek dvoje američkih senatora.
Predsednica izabrana posle ponoći
Izborom Justine Široke Pulje, nekoliko minuta posle ponoći 7. oktobra, Kosovo je izbeglo da po četvrti put za manje od dve godine ide na vanredne izbore. Samo sat pre toga, na brzinu, poslanici su izmenili i Zakon o Specijalizovanim većima, kao deo dogovora Samoopredeljenja i DPK.
Sedamdesetdvogodišnja ekonomistkinja, prva žena na čelu Akademije nauka i umetnosti Kosova, ubrzo je dobila čestitke novog ambasadora EU u Prištini Dirka Šubela, a nemački ambasador Rajner Rudolf najavio je saradnju na evropskoj agendi Kosova.
Na jednom od prvih sastanaka Široka Pulja je albanskom ambasadoru Petritu Maljaju, prema saopštenju njenog kabineta, poručila da očekuje da Tirana bude uz Kosovo na putu ka NATO-u i EU i u međunarodnim organizacijama.
Tokom do sada najvažnije posete, onoj američkih senatora Džin Šahin i Dika Durbina, podsetila je da Kosovo pre svega želi u NATO i zatražila da se što pre odmrzne Strateški dijalog sa SAD, koji je Trampova administracija zamrzla. Vašington ga je suspendovao u septembru 2025, zbog postupaka tadašnje vlade u tehničkom mandatu, a Stejt department je za Radio slobodnu Evropu 13. oktobra ponovio da će ga nastaviti tek kada se, između ostalog, ispune obaveze Prištine prema kosovskim Srbima.
Za temu odnosa sa Vašingtonom zanimljiv je i susret sa Edvardom Džozefom, predavačem na Školi za napredne međunarodne studije Univerziteta Džons Hopkins, sa kojim je razgovarala o „aktuelnim dešavanjima na Kosovu i u regionu“.
Sve u svemu, u saopštenjima sa stranim sagovornicima tokom prve dve nedelje njenog mandata, ni Beograd ni dijalog se nijednom ne pominju.
Ipak, od Šahin i Durbina, koji su na Balkan stigli sa delegacijom Kongresa i obišli Kosovo, BiH, Albaniju i Crnu Goru, a potom Hrvatsku, Kurti je zatražio nešto što se Beograda duboko tiče: podršku za članstvo Kosova u NATO-u i predložio je i da američka baza Bondstil kod Uroševca, najveća u regionu, postane trajna, i ponudio finansijski aranžman.
Durbin je u razgovoru za RTK kazao da predlog „treba ozbiljno razmotriti“ i da za Ameriku ne bi bio velika novčana žrtva. Upitan o normalizaciji odnosa bio je mnogo uzdržaniji: „Tako blizu izbora, ne vidim neki veliki potencijal.“
Beograd: Diplomatija u senci kampanje
U Beograd od početka oktobra nije stigao nijedan visoki zvaničnik EU ili SAD. Najzvučnije strano ime kampanje trebalo je da bude slovački premijer Robert Fico, koga je Vučić pozvao na skup u Areni, predstavljajući ga kao čoveka koji „poštuje Kosovo i Metohiju kao deo Srbije“. Na kraju Fico nije doputovao jer mu, kako je saopšteno, lekari nisu odobrili let.
Ministar spoljnih poslova u tehničkom mandatu Marko Đurić u Njujorku je razgovarao sa generalnim sekretarom OEBS-a Feridunom Sinirlioglu i kiparskim kolegom, početkom oktobra bio je na ministarskom sastanku Berlinskog procesa u Pržnu, na kom je učestvovala i evropska komesarka za proširenje Marta Kos. Kako je saopšteno, 9. oktobra telefonom je zahvalio šefu diplomatije Venecuele na nepriznavanju nezavisnosti Kosova.
Ana Brnabić je kao vršilac dužnosti predsednice 13. oktobra primila posmatračku misiju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, koju predvodi Pjero Fasino.
Priština: Kompletne institucije, nova pukotina sa Zapadom
Izborom Široke Pulje zatvorena je i poslednja institucionalna rupa, ali se cena tog zatvaranja plaća u odnosima sa Zapadom. Razlog su izmene Zakona o Specijalizovanim većima, koje je Brisel dočekao upozorenjem da Priština mora da poštuje svoje međunarodne obaveze i aktuelni mandat suda. Na prvom koordinacionom sastanku 15. oktobra predsednica, premijer, predsednica Skupštine i ministar spoljnih poslova razgovarali su o novoformiranoj radnoj grupi za podršku osuđenima u žalbenom postupku.
Prema Beogradu, Kurti nije menjao kurs. Ubrzo po ponovnom izboru za premijera ponovo je odbacio Zajednicu srpskih opština u obliku koji traži Beograd, a sredinom oktobra tvrdio je da Srbija nije predala katastarsku dokumentaciju kako je dogovoreno još 2011.
Za glavnog pregovarača u tehničkom dijalogu ponovo je imenovao ambasadora u Briselu Agrona Bajramija, nekadašnjeg urednika lista Koha ditore i dugogodišnjeg kritičara dijaloga.
Poruka Kalas iz Njujorka nije naišla na mnogo poverenja, jer mnogi analitičari smatraju da je dijalog – mrtav, a novonastali problemi samo podcrtavaju takvu realnost.
A ako se pogleda kalendar, teško je zamisliti da bi se sastanak na najvišem nivou mogao dogoditi pre početka 2027. Posrednik EU Peter Sorensen još u avgustu je poručio da će se lideri sastati tek kada oba budu spremna za konkretne rezultate. A o tempu će još odlučiti ishod srpskih izbora, odnos prema Zajednici srpskih opština, oko koje nema pomaka više od decenije, i reakcije Brisela na izmene zakona o Haškom sudu.
Autorka teksta: Jelena L. Petković
