Evropski parlament usvojio je danas izveštaj o Srbiji u kojem se ističe da Srbija mora da pokaže stvarnu posvećenost evropskim vrednostima i sprovede reforme u oblasti vladavine prava i demokratije.
Izveštaj je usvojen sa 468 glasova za, 116 protiv i 79 uzdržanih.
U dokumentu se navodi da je normalizacija odnosa sa Kosovom uslov za dobijanje podrške iz Plana rasta i reformi Evropske unije, dok poslanici Evropskog parlamenta istovremeno ističu da pregovori Srbije o članstvu treba da napreduju tek nakon merljivog i održivog napretka u oblastima vladavine prava, slobodnih i poštenih izbora, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, nezavisnosti pravosuđa, slobode medija, reforme javne uprave i funkcionisanja demokratskih institucija.
Evropski parlament poručio je u objavi na društvenoj mreži X, da Srbija mora da pokaže „stvarnu posvećenost vrednostima EU“, ocenjujući da je napredak ka članstvu moguć jedino uz sprovođenje reformi u oblasti vladavine prava i jačanje demokratskih standarda.
U objavi se navodi i zahtev za „normalizaciju odnosa sa Kosovom“, uz poruku da su slobodni i pošteni izbori neophodni za rešavanje političke krize u Srbiji.
Serbia must show real commitment to EU values.
— European Parliament (@Europarl_EN) July 12, 2026
Progress towards EU membership is only possible with rule of law reforms and stronger democratic standards. Serbia must normalise relations with Kosovo. Free and fair elections are needed to solve the political crisis. pic.twitter.com/GC381mopGO
Poslanici su pozvali Evropsku komisiju da svaki značajniji korak nazad u sprovođenju reformi za Srbiju će se odraziti i kroz finansijsku podršku, koju Evropska unija pruža kroz instrumente pretpristupne pomoći.
Evropski parlament izražava zabrinutost zbog produbljivanja političke krize u Srbiji u kontekstu masovnih protesta koji traju od novembra 2024. godine i ocenjuje da je izlaz iz krize održavanje „istinski slobodnih i poštenih izbora“.
Poslanici su izrazili žaljenje zbog bliskih odnosa Srbije sa Rusijom i produbljivanja saradnje sa Kinom u oblasti bezbednosti i odbrane, ocenjujući da to izaziva zabrinutost u pogledu strateškog opredeljenja zemlje. Ističu da je potpuno usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije, uključujući restriktivne mere prema Rusiji, neizostavan uslov za članstvo.
U dokumentu se ukazuje i na nizak nivo podrške članstvu Srbije u Evropskoj uniji među građanima, što se, prema oceni poslanika, dovodi u vezu sa dugogodišnjim anti-EU narativom u medijima pod kontrolom vlasti, kao i izjavama pojedinih visokih državnih zvaničnika i članova vladajuće stranke.
Evropski parlament pozvao je EU da intenzivira saradnju sa nevladinim organizacijama u Srbiji radi jačanja demokratske otpornosti i suzbijanja hibridnih pretnji.
Poslanici su takođe naglasili da napredak ka članstvu ne podrazumeva samo usvajanje reformi, već i njihovu potpunu primenu. Kako se navodi, i dalje postoji jaz između usklađenosti zakonodavstva Srbije sa pravilima Evropske unije i sprovođenja reformi u praksi, što usporava evropski put zemlje.
Istovremeno su poručili da put svake države ka članstvu mora biti ocenjivan pojedinačno, na osnovu sopstvenih rezultata, a ne u paketu sa drugim državama kandidatima.
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula ocenio je da je proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji „praktično zaustavljen“.
„Moj izveštaj zaključuje da je proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji praktično zaustavljen zbog nazadovanja u oblasti demokratije, slabljenja vladavine prava, neuspeha u sprovođenju ključnih reformi i neusaglašenosti sa spoljnom politikom Evropske unije. Uprkos tome što političko rukovodstvo Srbije kontinuirano potvrđuje svoju stratešku opredeljenost za članstvo u EU, do sada je pokazalo ograničenu političku volju da sprovede reforme i uskladi se sa vrednostima i politikama koje su neophodne za pristupanje“, izjavio je Picula.
