Specijalni predstavnik Evropske unije (EU) i ambasador na Kosovu, Dirk Šubel, ponovio je posvećenost EU slobodi medija i bezbednosti novinara na Kosovu, ističući da svi napadi na novinare moraju biti temeljno istraženi, a odgovorni privedeni pravdi.
Povodom Međunarodnog dana borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima, Šubel je poručio da je zaštita novinara istovremeno i zaštita demokratije i prava javnosti da bude informisana.
„Svi napadi na novinare treba da budu temeljno istraženi, a odgovorni privedeni pravdi. Zaštita novinara znači zaštitu demokratije i prava javnosti da bude informisana“, naveo je Šubel.
Međunarodni dan borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima obeležava se svake godine 2. novembra, na osnovu rezolucije Generalne skupštine Ujedinjenih nacija (UN), usvojene 18. decembra 2013. godine.
Datum je izabran u znak sećanja na ubistvo francuskih novinara Žislena Dipona i Kloda Verlona, koji su ubijeni 2. novembra 2013. godine u gradu Kidal, na severu Malija, dok su izveštavali o situaciji u toj zemlji.
Dan je prvi put obeležen 2. novembra 2014. godine, sa ciljem da se skrene pažnja na nekažnjivost počinilaca zločina nad novinarima i potrebu da države obezbede efikasnu istragu, sudsko procesuiranje i kažnjavanje odgovornih.
Rezolucijom UN osuđeni su svi oblici napada i nasilja nad novinarima i medijskim radnicima, uključujući ubistva, otmice, mučenje, proizvoljna hapšenja, zastrašivanje i uznemiravanje. Od država je zatraženo da obezbede uslove u kojima novinari mogu nezavisno i bezbedno da obavljaju svoj posao.
U Srbiji od 2016. godine 846 predmeta zbog napada na novinare, samo 86 osuđujućih presuda
Novinarska i medijska udruženja u Srbiji, članice Stalne radne grupe za bezbednost novinara (SRG), upozorila su danas, povodom Međunarodnog dana borbe protiv nekažnjivosti zločina protiv novinara, na veliki broj nerešenih slučajeva napada i pretnji novinarima u Srbiji i zatražila od policije i tužilaštva da preispitaju stare predmete i ubrzaju postupanje u aktuelnim slučajevima.
Prema zvaničnim podacima Vrhovnog javnog tužilaštva (VJT), od 2016. do kraja septembra 2026. godine formirano je ukupno 846 predmeta koji se odnose na krivična dela prema novinarima. U 331 predmetu doneta je odluka da nema krivičnog dela, u 207 su i dalje u toku dokazne radnje ili sudski postupci, dok izvršilac u 178 predmeta do danas nije identifikovan.
Od 2016. godine doneto je ukupno 86 osuđujućih presuda, a njihov broj posebno je smanjen u prethodne dve godine, uprkos drastičnom povećanju broja napada na novinare, navodi se u saopštenju medijskog dela SRG.
Tokom 2025. godine doneto je šest osuđujućih presuda od ukupno 146 predmeta, dok su u 2026. godini do sada izrečene samo tri osuđujuće presude, i to od ukupno 111 predmeta.
Medijski deo SRG ocenjuje da se ovaj trend može dovesti u vezu i sa, kako je navedeno, „neskrivenim odbijanjem policije da sarađuje sa tužilaštvom“.
Ukazano je da policija u velikom broju slučajeva nije odgovorila na zahteve tužilaštva za prikupljanje informacija, čime je onemogućavano ili značajno otežavano sprovođenje efikasnih istraga.
Zbog toga se zahteva da se razmotri krivično-pravna i disciplinska odgovornost za postupanje policijskih službenika, kao i da se tužilaštvu bez odlaganja dostave tražene informacije i obaveštenja.
SRG traži i da se preispitaju slučajevi napada policijskih službenika na novinare i utvrdi odgovornost za takvo postupanje, kao i da Ministarstvo unutrašnjih poslova postupi po svim pritužbama podnetim Sektoru unutrašnje kontrole.
Posebno je zatraženo ponovno razmatranje pojedinih predmeta iz prošlosti, među kojima su ubistva novinara Slavka Ćuruvije, Milana Pantića i Daliborke Dade Vujasinović, pokušaj ubistva Dejana Anastasijevića, nezakonito prisluškivanje i nadzor telefona i drugih sredstava komunikacije Slaviše Milanova i drugih novinara, kao i fizički napad na Vuka Cvijića iz 2024. godine.
Od disciplinskih organa Visokog saveta sudstva zatraženo je da hitno postupe po disciplinskim prijavama iz januara 2026. godine protiv troje sudija Apelacionog suda u Beogradu koji su učestvovali u donošenju oslobađajuće presude u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije.
U saopštenju se navodi da je Vrhovni sud utvrdio da je ta presuda doneta uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka.
Medijski deo SRG ukazao je i na potrebu stvaranja uslova za povratak u Srbiju novinara koji su poslednjih meseci napustili zemlju zbog straha za sopstvenu bezbednost i bezbednost svojih porodica, uz garancije da će imati pravo da se brane sa slobode.
Istovremeno je zatražena obustava instrumentalizacije pravosudnih organa u cilju, kako se navodi, „gušenja slobode medija, javne debate, zastrašivanja i kriminalizacije novinara“.
Kao pozitivan primer saradnje, članice medijskog dela SRG izdvojile su saradnju sa VJT tokom pripreme i održavanja izbornog dana u martu 2026. godine. Prema njihovim dostupnim podacima, tog dana zabeležena su tri napada na novinare, što ocenjuju kao znatno manji broj u odnosu na ranije izborne dane.
SRG smatra da nakon konstituisanja Narodne skupštine i formiranja nove Vlade treba pokrenuti izmene i dopune Krivičnog zakonika i drugih zakona u delu koji se odnosi na pravnu zaštitu novinara.
Takođe je istaknuto da je unapređenje bezbednosti i zaštite novinara zakonom definisan javni interes u oblasti javnog informisanja, koji bi trebalo više promovisati kroz medijske sadržaje i programsku ponudu javnih medijskih servisa.
Stalna radna grupa za bezbednost novinara osnovana je u januaru 2017. godine. Pored predstavnika VJT i Ministarstva unutrašnjih poslova, njeni članovi su Udruženje novinara Srbije (UNS), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Asocijacija medija (AM), Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) i Asocijacija onlajn medija (AOM), dok Misija OEBS-a u Srbiji učestvuje u statusu posmatrača.
