Zamenik v. d. direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Igor Popović, postigao je ove nedelje sporazum o priznanju krivice sa kosovskim specijalnim tužilaštvom. Ovu informaciju potvrdilo je samo tužilaštvo u Prištini, kao i njegov advokat.
Istovremeno, protiv zvaničnika srpske vlade je podignuta optužnica, koja je u međuvremenu, zajedno sa sporazumom o priznanju krivice dostavljena Osnovnom sudu u Prištini.
U pitanju je krivično delo „podsticanje razdora i netrpeljivosti“, koje je srpska strana prethodno negirala.
Od Kancelarije za Kosovo i Metohiju, novinari KoSSeva pokušali su da dobiju odgovor na pitanje da li se Popović pre ovog čina konsultovao sa Beogradom, i sa kim, odnosno šta je Beograd učinio na oslobađanju svog predstavnika, i kakve su posledice, pre svega, po državu Srbiju nastale sa priznanjem ovog zvaničnika u Prištini, kada je u pitanju njena politika i diplomatija u vezi sa Kosovom.
Odgovor nisu dobili.
Njegov advokat je prethodno kazao da nije vreme za komentare dok je postupak u toku.
Janjić: Priznanje krivice srpskog zvaničnika u Prištini otvara ozbiljan politički problem za Beograd
To što je državni činovnik potpisivanjem sporazuma sa kosovskim tužilaštvom prihvatio krivicu, ima već posledice, smatra direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić.
Jedna od njih je i tzv. pozitivna, smatra ovaj poznavalac kosovskog pitanja.
„Jer će to pomoći otrežnjenju dela javnosti – srpske zajednice na Kosovu i u Srbiji o nivou i integritetu ljudi koji su državni činovnici i zvaničnici. To je odavno već jako nizak nivo“, kaže.
Kao drugi problem – Janjić sagledava dalje posledice – je upravo to što je sam postupak potpisivanja sporazuma o priznanju krivice državnog činovnika iz Beograda sa kosovskim organima, u koliziji sa aktuelnim narativom vlasti.
Osim što ne priznaje Kosovo, „novi standard“ srpskih vlasti podrazumeva da je na Kosovu „takozvana policija“, „takozvani sud“, „takozvana država Kosovo“, a sada je njen činovnik sklopio sporazum, i to o priznanju krivice upravo sa instancom koju takva vlast ne priznaje.
Istovremeno, Janjić postavlja pitanje poznavanja Rezolucije SB UN 1244, na koju se Beograd inače poziva.
„Kada državni zvaničnik dođe na neku teritoriju, pretpostavlja se da on taj ugovor poznaje. U tom međunarodnom ugovoru postoji odredba gde se OVK tretira kao gerila koju treba demilitarizovati a ne kao teroristička organizacija. Definicija terorističke organizacije je iz novogovora vlade Srbije iz 2016, i ovde je forsirana – u borbi za opstanak na vlasti vladajuće strukture kao dokaza da se vrši terorizam, genocid, itd. nad Srbima. To je politička motivacija. Međunarodno javno pravo to kaže drugačije. To naravno ne znači da UČK nije vršila zločine“, objašnjava Janjić.
Posledicu vidi i u daljoj deligitimizaciji ove vlasti pred onima kojima se ova vlast „kune“ da radi na pomirenju i miru, a to su međunarodni predstavnici. No, ima još nečeg:
„Vlast i sadašnje vlasti Srbije – što nije isto što i država, i to će svi razlikovati, ne predstavljaju politiku Srbije koja je definisana u ustavu, zakonu, ali i svim potpisanim briselskim sporazumima.“
Janjić dodaje da je „međunarodnoj zajednici, sada već jasno“ to da je aktuelna vlast otuđena od naroda i da nije reprezent državnih interesa.
Standard za ubuduće
Konačno, kao jedna od najozbiljnijih posledica je ta što postoji rizik da će kosovske vlasti ovaj slučaj pretvoriti u standard za bilo koje buduće slične situacije. Štaviše, Janjić je siguran da će upravo ovaj slučaj biti jedan od argumenata za Prištinu.
„Nema više spora, priznanje znači prihvatanje i biće to važan argument u daljim raspravama oko Vojske Kosova“, ukazuje Janjić, dodajući:
„Koliko god se pokazao postupak ovog činovnika nespretnim ili nekompetentnim, sa druge strane učinio je uslugu kampanji Samoopredeljenja posebno u delu oko KBS, odnosno pripremama za novi ustav Kosova, kao i novog zakona o KBS, kojim se on potvrđuje kao vojska.“
Na pitanje da li je moguće da je ovaj zvaničnik samoinicijativno doneo odluku da prizna krivicu, ili je pratio instrukciju iz Kancelarije koju predstavlja, Janjić kaže da može da zamisli oba scenarija.
Vlajić: Mač sa dve oštrice
Jedan od srpskih advokata sa najviše iskustva u kosovskom pravosuđu, Nebojša Vlajić, u razgovoru za KoSSev navodi da je u toku zloupotreba pravnog instituta koji, kako ukazuje, opravdano postoji.
„U pitanju je institut za slučajeve kada stvarno postoji krivično delo, a okrivljeni može da izvuče neku korist za sebe“, kaže Vlajić, govoreći o mehanizmu zaključivanja sporazuma o priznanju krivice pre nego suđenje započne.
U čemu vidi zloupotrebu?
„Zato što se koristi toliko široko, jer su okrivljeni svesni da se na njih ne primenjuje pravni postupak. Znaju da će, bez ikakvog osnova i dokaza, biti zadržani u pritvoru neodređeno dugo i da će verovatno proći gore nego da priznaju krivicu. Zato priznaju krivicu za sve i svašta – od onoga što je u opštini Zvečan sedeo na betonu (Miloš Obrenović, prim. red.) do poslednjih slučajeva“, dodaje.
Na pitanje šta bi se dogodilo ako bi okrivljeni odbili da zaključe sporazum, upravo verujući u svoju nevinost, Vlajić odgovara – sudbina bi im bila slična onoj Ivana Todosijevića.
Bivši ministar u kosovskoj vladi i predsednik opštine Zvečan, Ivan Todosijević, bio je prvostepeno osuđen na dve godine zatvora zbog izjave o događajima u Račku. Posle četvorogodišnjeg postupka, 2023. godine, oslobođen je svih optužbi – na osnovu prava na slobodu govora i Evropske konvencije o ljudskim pravima.
Na opasku da je Todosijević ipak na kraju oslobođen, Vlajić podseća da njemu, za razliku od ostalih, nije bio određen pritvor.
Posledice višestruke, okrivljeni odlučuje
Ipak, Vlajić je svestan posledica ovakvog trenda. Priznaje da se priznanjem krivice pogoršava situacija i za druge okrivljene:
„Koji će takođe biti optuženi, iako nisu učinili ništa. Onda će sud reći: ‘Do sada smo odobravali sporazume i osuđivali ljude’, pa će i sledeći završiti u zatvoru.“
Naglašava da je okrivljeni gospodar svoje odbrane:
„Bez obzira na mišljenje advokata ili države, okrivljeni odlučuje kako će postupiti. Ako mi kaže da želi da prizna krivicu – iz straha da će pred nepravičnim sudom proći gore – niko to ne može da spreči“, ističe.
Na pitanje kako se to odnosi na državnog činovnika koji je uhapšen dok je bio obavljao upravo državnu aktivnost i da li veruje da je zamenik v. d. direktora samoinicijativno doneo ovu odluku, Vlajić kaže: „Ne znam odgovor na to pitanje“.
Verujući da okrivljeni Srbi priznanjem krivice žele da izbegnu dugotrajni pritvor i gotovo izvesnu osuđujuću presudu, ovaj advokat priznaje da je čitav proces – „mač sa dve oštrice“.
Zvanični Beograd bez reakcije na priznanje Popovića
Iako su ranije zahtevali njegovo hitno oslobađanje i uslovili dijalog njegovim puštanjem, ni Kancelarija za KiM, ni Ministarstvo spoljnih poslova, ni predsednik Vučić nisu se oglasili nakon što je Igor Popović priznao krivicu.
Ćute i na kampanju iz Prištine, gde je Popović predstavljen kao ključni akter u navodnim pokušajima Srbije da podrije dijalog i destabiliše Kosovo, za vezu sa srpskom BIA-om, uz medijske navode o zaplenjenim snimcima, prepiskama i porukama vezanim za ratne zločine.
