Kurti: Problem dinara „veštački“, sve je to „zbog keša“

„Protiv smo podele društva. Mi smo za jednakost i ravnopravnost i naše institucije treba da gaje ravnopravnost i u tretiranju građana, a takođe i u mogućnosti njihovog pristupa institucijama sistema. Sve tendencije za destabilizaciju Kosova dolaze s one strane granice, znači iz Srbije“, izjavio je u Severnoj Mitrovici, kosovski premijer, Aljbin Kurti.

Aljbin Kurti je danas, u pratnji kosovskog ministra unutrašnjih poslova Dželjalja Svečlje i ministra administracije lokalne samouprave Eljberta Krasnićija, boravio na severu Kosova.

Najpre je obišao Opštinu Leposavić, gde se sastao sa tamošnjim gradonačelnikom Ljuljzijem Hetemijem, kao i zvaničnicima te opštine.

Potom se uputio u Zubin Potok, gde je prisustvovao postavljanju spomen- obeležja kosovskom policajcu Enveru Zumberiju, stradalom 2011. godine u klisuri između Varaga i Zupča.

Kurti je posetio i Banjsku, odnosno mesto na kom je 24. septembra prošle godine stradao pripadnik Kosovske policije Afrim Bunjaku.

Na kraju je posetio Opštinu Severna Mitrovica, gde se sastao sa gradonačelnikom Erdenom Atićem.

„Pričali smo o tome kako da što bolje služimo građanima bez obzira na njihovu nacionalnu, etničku, versku pripadnost, jer ravnopravnost ujedinjava ljude, dok privilegije i diskriminisanje dele društvo“, preneo je Kurti novinarima nakon posete Opštini Severna Mitrovica.

Govoreći o Uredbi Centralne banke Kosova, Kurti je ponovio da kosovska vlada nema ništa protiv dinara i dodao da Srbija može da nastavi da pomaže građane, ali da Kosovo ne dozvoljava distribuciju keša.

„Mi želimo da privreda, ekonomija na Kosovu postane ekonomija bez keša. Plate svim građanima u javnom sektoru, obavezno moraju da idu preko banke. Beograd je postavio četiri ekspoziture s druge strane granice. To znači da kad imaš volju, nađu se mogućnosti, ali je Beograd izabrao najlošiju mogućnost – opet keš. Znači, oni insistiraju na kešu. Dakle, Beograd nema ništa protiv da na Kosovu bude evro, a insistira na kešu“, kaže Kurti.

Osvrnuo se i na oružje koje je zaplenjeno nakon sukoba u Banjskoj.

„Vi znate da smo zaplenili više od pet miliona evra municije i oružja od zločinačke, terorističke grupe Milana Radoičića. Gde su oni uzimali taj novac? Gde su uzimali to oružje? Mi želimo da zaustavimo krijumčarenje i bilo kakvo ilegalno finansiranje, terorističko finansiranje, jer kad finansiraš terorizam, onda si i ti terorista, jer teroristi ne mogu bez tih finansija. Ja mislim da smo mi postali glavna prepreka Beogradu, ne zbog toga što se mi zalažemo za evro, nego zato što vole da funkcionišu jedino putem keša“, navodi Kurti.

Na pitanje o njegovim očekivanjima od sutrašnjeg sastanka u Briselu, Kurti kaže da je to nadležnost Centralne banke Kosova, navodeći da su poluge vlasti na Kosovu jasno podeljene, te da se vlada ne može mešati u odluke nezavisnih institucija.

„Mi nismo autokratska država kao Srbija, gde jedan čovek odlučuje o svemu. Dakle, ima jedna nova odluka, odredba Centralne banke i mi smo ovde kao vlada da im pomognemo. Zato zamenik premijera Besnik Bisljimi ne može sada da pregovara o toj odredbi, jedino u slučaju da bude nekih posledica koje niko ne zna, onda hajde da vidimo šta možemo da uradimo da bude što brža i bolja tranzicija. Dakle, mi nismo ispred kao nosioci ove odluke“, tvrdi Kurti.

Kaže i da je pitanje dinara na Kosovu „veštački problem“.

„Nema nijednog Srbina na Kosovu koji je rekao neću evro, jer 33.000 žiro-računa imaju Srbi na Kosovu i dobijaju razne finasijske pomoći od strane naše vlade. S druge strane, niko nije rekao ili dinari ili ništa. Zato kažem da je to veštački problem. Glavni je problem u tome što oni insistiraju u kešu“, dodaje Kurti.

Prema njegovim rečima, problem dinara treba da međusobno reše Centralna banka Kosova i Narodna banka Srbije.

„Na Kosovu postoji deset komercijalnih banaka, samo su dve kosovske, a osam su inostrane. Guverner CBK je poslao pismo guverneru Narodne banke Srbije. Još nije dobio odgovor. Ja mislim da je najbolji način da se ovo reši je između dva guvernera. Ako se ja sastajem sa premijerkom Srbije u Berlinskom procesu ili sa Vučićem u Briselu, što da se ne sastanu dva guvernera? Imamo toliko slučajeva da se zvaničnici Kosova i Srbije međusobno sastaju. Zašto baš sad neće da sarađuju“, upitao je Kurti.

Ponavlja da je to „sve zbog keša“.

„Nije zbog Republike Kosovo, nije zbog nezavisnosti. Oni imaju jedan registar koji ni vi ni ja ne znamo, a koji finansiraju kešom. Oni ne žele da se taj registar vidi, a kad bi se sve ove transakcije sprovele putem komercijalnih banaka i dogovorom između naše Centralne banke i Narodne banke Srbije, onda bismo imali uvid u to ko šta dobija. Dakle, ja nisam protiv finansijske pomoći za Srbe na Kosovu od strane Beograda, ali moramo da znamo ko kome šalje novac i zašto“, naglašava Kurti.

Kaže da se žiro-računi mogu otvoriti u jednom danu i ako bude bilo prepreka, CBK i Ministarstvo unutrašnjih poslova su tu da nađu „legalna rešenja za sve probleme“.

„Transparentnost mora da bude apsolutna – ko kome šalje novac i zašto. Nema više skrivenih registara, po kojima zvanični Beograd plaća ljude, niti su nastavnici, niti lekari, nego rade za Beograd, a protiv Kosova i na kraju imamo takve pojave kao što je bila Banjska 24. septembra prošle godine. Znači, nema više terorizma, krijumčarenja, kulture siledžija… Svako može da dostigne blagostanje radom, ne silom“, ističe Kurti.

Kada je reč o predstojećem popisu stanovništva, pozvao je Srbe da se odazovu ovom procesu.

„Mi smo uradili sve što je bilo potrebno što se tiče zakona i naših procedura. Ovo neće biti samo događaj koji se odvija samo u jednom danu. Biće, ukupno, oko šest nedelja, ako se ne varam. Ja još jednom pozivam sve srpske građane Republike Kosovo, koji žive, ne samo u severnom delu, nego bilo gde na Kosovu, da se odazovu i da se registruju, jer kad mi pravimo naše planove za subvencije, za investicije, za radove, za obrazovanje, za zdravlje građana, za zdravstveni sistem, treba da imamo, kao u ogledalu, što bolje skenirano stanje stanovništva“, kaže Kurti.

Dodaje da će se to odraziti i na pravilno planiranje i raspodelu budžeta.

„Ja sam premijer jedne demokratske vlade, parlamentarne republike, koji voli da ljudi imaju više para, a ne manje. A da bi imali više para, da bi imali više investicija i subvencija, potrebno je da popis bude sveobuhvatan i zato ih pozivam da se odazovu“, podvlači Kurti.