Mitropolit raško-prizrenski Teodosije služio je jutros na praznik Sretenja Gospodnjeg, svetu liturgiju u crkvi Uspenja Presvete Bogorodice u Orahovcu, uz sasluženje više sveštenoslužitelja i prisustvo velikog broja vernika.
Mitropolit je u nadahnutoj besedi, nakon čitanja svetog Jevanđelja, govorio o značaju današnjeg praznika, i zakonu po kome je sam Gospod na četrdeseti dan doveden u hram Božiji.
“U ovu nedelju mesopusnu braćo i sestre, kada nas crkva polako priprema i uvodi u tajnu svetog velikog posta, slavimo i veliki praznik Sretenja Gospodnjeg. Čuli smo u pročitanom svetom Jevanđelju, kako su pravedni Josif i Prečista djeva Marija odveli Bogomladenca Hrista u četrdeseti dan od njegovog rođenja, u hram da ga posvete Bogu. A Prečista djeva Marija radi očišćenja. Nije bilo potrebe ni Bogomladencu ni Bogomajci da sve to izvrše, ali Gospod je rekao da je došao na ovaj svet, ne da ukine zakon i proroke, već da ispuni. A kako je ovaj zakon ustanovljen, još dok su Jevreji bili robovi u Egiptu, u Misiru, kada je Mojsije hteo da ih izvede, faraon tvrdoga srca nije hteo da ih pusti jer su oni radili mnoge poslove i služili kao robovi. I posle devet kazni i pošasti koje je Bog pustio na njih, poslednja je bila najteža. Gospod je umorio sve prvence u Egiptu a poštedeo je Izrailjske prvence. I tada je ustanovljen ovaj zakon, da sve muško što otvori materisnko, majčino, da to bude prineseno Bogu, da to pripada Bogu. Muško dete prvo koje se rodi, vodili su ga u hram. Oni koji su bili bogati prinosili su muško jagnje od godinu dana a oni siromašni, dve grlice i dva goluba”, istakao je mitropolit.
Govorio je o Simeonu Bogoprimcu i njegovom susretu sa Gospodom, nakon koga se starac upokojio.
“Tada se u hramu Jerusalimskom našao Simeon Bogoprimac. Izrailjac koji je imao blizu Trista godina. Jer on je jedan od sedamdesetorice koje su Jevreji poslali caru u Aleksandriju da prevedu knjige Starog Zaveta sa jevrejskog na grčki jezik. Mnogi Jevreji su živeli tada izvan Izrailja i već nisu razumeli svoj maternji jezik, a trebalo je da se i oni pouče svetim knjigama, a i sam car je hteo da u svojoj knjižnici da ima svete knjige. Onda iz svakog plemena po šest najučenijih je poslato a među njima bio je i Simeon. Njemu je dopalo da prevodi knjigu proroka Isaije a u toj knjizi ima proroštvo o Mesiji, da će djeva začeti i roditi sina. A on kad je to pročitao, on se zbunio i rekao kako je moguće da ovo piše. Mislio je da treba da piše ‘žena’ i hteo je to mesto da promeni, a onda mu se javio Anđeo i rekao da ništa ne menja i da će se dogoditi čudo Božije. A njemu da neće umreti nego će dočekati Bogomladenca, Spasitelja i Mesiju, koga je još Gospod Adamu i Evi, obećao da će doći u ovaj svet i spasiti ih. I tako je on star, danima, godinama, čekao da se to obećanje ispuni. Najviše je boravio u hramu, I zatekao se tu kada je Prečista djeva Marija prinela Bogomladenca u hramu. Tako je došlo do tog susreta, starca Simeona i Bogomladenca Hrista. On ga je uzeo u svoje naručje, i prepoznao je u njemu Boga, u ljudskom telu”, kazao je u besedi mitropolit Teodosije.
Govorio je još i o značaju Velikog posta i njegovom značaju za vernike, koje je na kraju blagoslovio i čestitao im današnji praznik.
“Ovi dani koje živimo na zemlji, to je samo putovanje do cilja. Ako se sada okrenemo iza sebe, koliko god godina imali, ceo život nam se čini kao san. Sve ono što smo uživali, jeli, pili, veselili se, ovde. A treba čovek da se raduje ovom životu, ali treba da ima cilj koji nije ovozemaljski, nego da dostigne do večnog života, do carstva nebeskog. Sveti Vladika Nikolaj kaže da oni koji nemaju jasan cilj, onda im je samo putovanje nameće za cilj. To što putuju im je cilj. I onda kada sve prestane, onda ništa nemaju. Tak oda časni post koji je pred nama treba da iskoristimo da budemo u Gospodu i da mu se upodobimo, uzdržanjem, molitvom, smirenjem, kako bi i mi stigli na cilj. A to putovanje Velikog Posta završava se slavnim vaskrsenjem. Radošću vaskrsenja Hristovog, koji je najava i našeg vaskrsenja i života večnog. Neka je srečan današnji praznik i neka vas Gospod sve blagoslovi i u ovom i u budućem životu”, poručio je mitropolit.
Foto: Radio Goraždevac
Nakon svete liturgije, mitropolit je uručio visoko odlikovanje Srpske pravoslavne crkve, “Orden Svetog kneza Lazara”, kompozitoru i tekstopiscu iz Orahovca, Gavrilu Kujundžiću.
Mitropolit je poručio da mu je velika čast da uruči orden Gavrilu.
“Naročito sam srećan što je ovo odlikovanje došlo u Orahovac. On je na svoje grudi primio ovaj orden, ali on ceo život živi ovde zajedno sa vama i on nosi krst svoj zajedno sa vama ovde, slaveći Boga, svedočeći veru. Zajedno sa svima na Kosovu i Metohiji koji danas hrabro i odvažno, ali i smireno nose svoj krst pred Gospodom, i ostaju na ovim svetim prostorima”, poručio je mitropolit, poželevši Gavrilu dobro zdravlje i opstanak u Orahovcu.
Gavrilo je prvi koji je na svoje grudi primio ovo odlikovanje, koje je odnedavno ustanovljeno u Srpskoj pravoslavnoj crkvi.
Nakon liturgije, pripremljena je trpeza, koja je dodatno ulepšana pesmom Pavline Radovanović iz Orahovca.
