Panel pod nazivom „Mladi i medijska pismenost“ održan je danas u prostorijama NVO „Aktiv“ u severnom delu Kosovske Mitrovice. Govorilo se upravo o medijskoj pismenosti, sadržajima koji se plasiraju, odnosno dezinformacijama koje se u eri savremenih tehnologija neverovatno brzo šire, pre svega na društvenim mrežama.
Predavanje na temu medijske pismenosti održao je glavni i odgovorni urednik Radio Kima, Goran Avramović.
Na panelu, u kom je učestvovalo desetak mladih ljudi, ukazao je na više detalja koji se tiču tumačenja medija, kako kroz informisanje, tako kroz proveravanje izvora koji korisnik konzumira.
Avramović je kazao da je televizija i dalje najpopularnije sredstvo informisanja na Kosovu i u centralnoj Srbiji, prvenstveno zbog starije populacije.
„Sa stanovišta onih koji su na vlasti, televizija je izuzetno zanimljiva, ako se ima u vidu demografska slika Republike Srbije i činjenica je da smo mi stara nacija, a stariji se primarno informišu na televiziji i onda je jasno zašto se televizije koriste“, kazao je Avramović.
Još jedan izvor informacija koji preovladava na ovim prostorima, ukazuje Avramović, su tabloidi, iz kojih, dodaje, potiče veliki broj dezinformacija.
„Istraživanja su pokazala da je u pitanju mreža kojom se upravlja iz jednog centra, koji jednu vest prenose na više sajtova i kod koje se mogu uočiti dezinformacije, odnosno da je u pitanju lažna vest“, dodao je.
A dezinformacije se mnogo brže šire nego informacije, objašnjava Avramović.
„Ono što je interesantno je da dezinformacije zapravo prethode informaciji. Prvo se pojavi laž pa onda taj neko ko je pogođen pokušava da objasni da to zapravo nije istina. Međutim, to je jako težak, gotovo Sizofovski posao koji vrlo često bude osuđen na neuspeh u startu, jer istina je sirova, za razliku od dezinformacije koja zna da bude onako intrigantna.“
Avramović ukazuje na to da se više medija sa Kosova koji izveštavaju na srpskom, kako severno tako i južno od Ibra, bavi problemom dezinformacija demaskiranjem lažnih vesti koje objavljuju mediji, pre svega tabloidi u Beogradu.
„Nijedan demantij za ove tri godine koliko se bavimo ovim problemom nismo dobili“, poručio je Avramović.
Da je reč o lažnoj vesti, čitaoci vrlo lako mogu da zaključe na osnovu „click bait“ naslova.
„Dakle 99 odsto tih vesti će od vas samo ukrasti vreme i klik koji je njima bitan, jer od tog klika eventualno mogu da naplate reklame koje su na tom sajtu, a vi nećete ništa saznati“, objašnjava urednik Kima.
Kako bi se zaštitili dezinformacija, poručuje, najbitnije je informisanje iz više izvora.
Ukazao je i da je izuzetno bitno proveriti sam izvor vesti koju čitalac konzumira.
„Razmislite ozbiljno da li je to što želite slepo sleđenje jednog izvora, jednog traga ili više. Svaka priča ima dve strane medalje. Da bi mogli da formirate punu sliku o događijima i svetu oko vas pogledajte šta pišu, jedni, drugi, a šta treći“, poručio je Avramović.
Mladi se najviše informišu na Instagramu
Na panelu je konstatovano da se mladi ljudi uglavnom informišu preko društvenih mreža, a najviše na Instagramu.
Sa druge strane, društvena mreža koju mladi najmanje ili gotovo uopšte ne koriste je X (Tviter).
Avramović ukazuje na to da je neophodno biti oprezan na društvenim mrežama.
Naglašava da je ogromna odgovornost društvenih mreža za širenje dezinformacija i lažnih vesti.
„Društvene mreže su pre svega privatne kompanije koje zanima profit i da bi ga ostvarile forsiraće senzacionalizam i jednostranost i govor mržnje. Iza njih stoji algoritam, a on služi da nas gura sve dublje u zečju rupu“, ocenio je.
„Algoritam ne funkcioniše tako da izaziva vaš sud, on služi da vam povlađuje, nikada vas neće navesti da preispitate svoje mišljenje.“
Urednik Kima je ujedno poručio da, za razliku od dezinformacije i senzacionalizma, mala je verovatnoća da se na društvenim mrežama pronađe kvalitetna vest.
„Ono što suštinski jeste kvalitetna vest, ono što je dobro obrazloženo, ono što je lepo elaborirano, sadržaj u kojem imate navedene sve izvore, sadržaj koji je kontektualizovan – to nije sadržaj na koji ćete naleteti na Instagramu, jer je tako nešto nemoguće spakovati u taj format.“
Sa druge strane, Avramović je ukazao na to da najveći deo evropskih i svetskih političara koristi društvenu mrežu X kao prvi alat za komunikaciju.
„Oni će to što imaju da kažu napisati na Tviteru, pre nego da daju izjavu ili intervju nekom mediju“, kazao je on.
Najteži je posao novinara na lokalu
Urednik Kima se dotakao i teme bavljenja novinarstvom na lokalnom niovu.
Konstatuje da je najteže upravo lokalnim profesionalnim medijima usled velikog pritiska.
„Pritisak koji trpe novinari na lokalu ne može se porediti sa pritiskom koje trpe naše kolege, recimo, u Beogradu. Vi na lokalu vrlo lako naletite na lokalnog kabadahiju koji ima kapacitet da upropasti ne samo vaš život, već i život vaše porodice i tim ljudima koji se časno bave novinarstvom njima stvarno treba odati svako priznanje“, zaključio je Goran Avramović.
Panel pod nazivom „Mladi i medijska pismenost“ održan je u organizaciji NVO „Aktiv“.
