Zimsko računanje vremena počinje svake godine poslednje nedelje u oktobru, a završava se poslednje nedelje u martu, kada ponovo prelazimo na letnje vreme. Ova praksa ima za cilj bolje usklađivanje aktivnosti ljudi sa prirodnim trajanjem dana tokom zimskih meseci.
Pomeranjem sata unazad, dan će ranije svitati, ali će i mrak padati ranije. Iako mnogima prija „sat dužeg sna“, prelazak na zimsko računanje vremena može kratkoročno poremetiti biološki ritam – neki ljudi osećaju umor, pad koncentracije ili promene raspoloženja u danima nakon pomeranja sata.
Zanimljivo je da se praksa pomeranja sata prvi put pojavila još krajem 19. veka, a širu primenu dobila je tokom Prvog svetskog rata kako bi se uštedela energija.
Tokom poslednjih godina u Evropskoj uniji pokrenute su brojne inicijative za ukidanje sezonskog pomeranja sata, uz obrazloženje da ta praksa više nema značajan efekat na uštedu energije i da negativno utiče na zdravlje i bioritam ljudi.
Evropski parlament je još 2019. godine usvojio predlog da se pomeranje sata ukine, ali odluka nije sprovedena jer države članice nisu postigle dogovor o tome da li će trajno zadržati letnje ili zimsko računanje vremena. Tema se i dalje povremeno razmatra, ali nije doneta jedinstvena odluka na nivou EU, pa se pomeranje sata nastavlja i dalje svake godine.
Danas većina evropskih zemalja i dalje koristi letnje i zimsko računanje vremena, dok je veliki broj država širom sveta ovu praksu ukinuo.
Građanima se savetuje da večeras pre spavanja podese svoje ručne i zidne satove, dok većina digitalnih uređaja to čini automatski.
Iako zimsko računanje vremena donosi kraće dane, ono simbolično označava početak hladnijeg, mirnijeg dela godine – kada više vremena provodimo kod kuće i pripremamo se za zimu.
