Ovakav način računanja vremena primenjuje se u velikom broju zemalja, sa ciljem boljeg iskorišćavanja dnevne svetlosti tokom toplijeg dela godine. Pomeranjem sata unapred, obdanica traje duže, što utiče na smanjenje potrošnje električne energije i veću aktivnost ljudi na otvorenom.
Letnje računanje vremena traje do jeseni, kada se kazaljke vraćaju jedan sat unazad i ponovo prelazi na takozvano zimsko računanje vremena.
Stručnjaci navode da promena vremena može imati određeni uticaj na organizam, posebno u prvim danima nakon pomeranja sata. Kod pojedinih ljudi može doći do umora, pospanosti, smanjene koncentracije ili poremećaja sna, dok se organizam ne prilagodi novom ritmu.
Ipak, većina ljudi se na promenu privikne u roku od nekoliko dana, a duži dani i više dnevne svetlosti uglavnom pozitivno utiču na raspoloženje i svakodnevne aktivnosti.
Iako se u pojedinim delovima sveta već raspravlja o ukidanju sezonskog pomeranja sata, ovaj sistem se i dalje primenjuje u Evropi, pa će građani i narednih godina nastaviti da pomeraju kazaljke dva puta godišnje.
