Sporazum o putu ka normalizaciji, zajedno sa predstojećim američkim i kosovskim parlamentarnim izborima, predstavlja prekretnicu u dijalogu između Beograda i Prištine. Ove teme su bile u središtu konferencije „Kako pokrenuti Briselski dijalog – Mogućnosti i prepreke“.
Organizovana od strane Radne grupe Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za Poglavlje 35 i NVO Aktiv iz severnog dela Mitrovice, konferencija je imala za cilj da pruži platformu za diskusiju o trenutnom stanju i budućnosti dijaloga, s posebnim fokusom na prepreke koje su se pojavile u proteklom periodu. Učesnici su se osvrnuli na zastoj u dijalogu, naglašavajući da se ovaj proces često koristi u svrhe unutrašnje politike, što dodatno produbljuje već postojeći nedostatak poverenja među svim stranama.
Posebno su istakli potrebu za pronalaženjem praktičnih rešenja koja bi poboljšala uslove života ljudi na severu Kosova, uključujući i formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO). Kako će predstojeći izbori uticati na dijalog ostaje neizvesno, ali je jasno, kažu učesnici, da je za ostvarenje napretka neophodna veća politička volja i angažovanje svih strana.
Zastoj u dijalogu
Dragiša Mijačić, koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 35 i direktor Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj, objasnio je da se zastoj u dijalogu može posmatrati na dva nivoa – opštem i operativnom.
„Na opštem nivou dijalog je zastao pre svega u različitoj viziji šta se sve očekuje od njega, od onoga što se gleda u Beogradu, Prištini i od onoga što se očekuje od strane međunarodne zajednice, pre svega evropskih posrednika u dijalogu, ali i zemalja Kvinte i svih ostalih zainteresovanih strana“, naveo je Mijačić.
Kako je istakao, prošle godine je postignut Sporazum o putu ka normalizaciji, uz Aneks iz Ohrida, za koji se verovalo da će doneti stabilizaciju u regionu.
„Negde se očekivalo da je to sporazum u jednom dobu vladavine Aljbina Kurtija i Aleksandra Vučića i da će doneti neku stabilizaciju prilika u narednih pet do sedam godina, u najboljem slučaju do ulaska regiona u Evropsku uniju. Tako da je negde bila ideja da se tim sporazumom reše neka osnovna pitanja – da se otkoči to nesuglasje koje je postojalo između Beograda i Prištine i da negde zajedno i Kosovo i Srbija i ceo region krenu putem EU integracija, što je dugoočekivani i željeni proces, ne samo između Srbije i Kosova, nego i u celom regionu.“
Međutim, ukazuje da do stabilizacije nije došlo, iz različitih razloga.
„Pre svega, iz različitih očekivanja i vizija i u Beogradu i Prištini od ovog procesa šta će oni dobiti na ono što se dešavalo u okviru dijaloga.“
Onda se, dodaje, ušlo u operativne stvari – a to su dešavanja na severu Kosova i uopšte u srpskoj zajednici na Kosovu.
„Jednostrani akti od strane kosovske vlade, koji su osuđeni ne samo iz Beograda nego i od strane zemalja Kvinte, u kontinuitetu već nekoliko godina i postojanje jedne nemoći da se odgovori na te jednostrane akte.“
Prema njegovim rečima, dijalog je trenutno u fazi u kojoj se pregovarači više ne sastaju, a Evropska unija je, primećuje, izgubila kapacitet da organizuje trilateralne sastanke.
„Najbolji performans situacije je prošli utorak kada je organizovana još jedna neuspešna runda sastanaka u Briselu, gde se dve delegacije čak nisu ni srele da razgovaraju o nečemu što je bilo na dnevnom redu, a to je pre svega bio plan puta o implementaciji Plana puta za normalizaciju“, ukazao je Mijačić.
Eksplozija nepoverenja i urušavanje poverenja
Iljir Deda iz Instituta za društvene nauke, kaže da je dijalog počeo pre 21 godinu, a da se došlo do toga da je sada situacija gora nego tada.
„Neka forma dijaloga je počela 2003. godine – tehnički dijalog na četiri teme koje je vodio UNMIK. Čovek se zapita kako je moguće da posle 21 godine neke forme dijaloga, 13 godina Briselskog dijaloga, mi nađemo sebe u ovoj situaciji, koja je gora nego što je bila i koja ima direktan negativan uticaj na živote ljudi, a svrha dijaloga je da poboljša uslove za ljude.“
Prema njegovim rečima, između Beograda i Prištine ne postoji poverenje, a ni EU ne veruje stranama.
„Mi sada gledamo ono što izgleda kao urušavanje, ali nije urušavanje, nego eksplozija nepoverenja iz odluka koje se posle donose, različitih interpretacija koje postoje u Briselu, Prištini i Beogradu.“
Dodaje da administracije nemaju vremena da razmišljaju o koracima da se poverenje vrati.
„Svi su fokusirani na stavke ‘domaćeg zadatka’ koje imaju Kosovo i Srbija, a mi imamo slobodu da razmišljamo i da predlažemo šta može da pomogne prvo u povratku poverenja.“
Prema Iljiru Dedi, neophodno je da EU definiše zahteve koji nisu direktno vezani za primenu dogovorenog, već za povratak poverenja.
„Šta treba Kosovu da veruje ovom procesu, šta treba Srbiji da poveruje ovom procesu da obe strane preuzmu korake da bi se išlo ka primeni dogovorenog.“
Različita shvatanja i neprimena sporazuma
Konsultant Inicijative za mirne promene, Ijan Bankroft, istakao je na konferenciji da je dijalog između Beograda i Prištine daleko od mrtvog, ali da ga trenutno nije moguće uspostaviti ni na tehničkom nivou, a posledice te situacije su već evidentne.
„Obe strane imaju različita shvatanja dijaloga, a sporazumi se ne primenjuju“, rekao je Bankroft.
Instrumentalizacija dijaloga
Dragiša Mijačić je istakao da se dijalog često koristi za unutrašnju politiku.
„Kada je u junu trebalo da se sastane sa Vučićem, Kurti je postavio tri uslova, koja je ponovio i prethodnih dana – potpisivanje sporazuma, povlačenje pisma (o ‘crvenim linijama’, prim. red.) i izručenje Radoičića. To pismo, koje je premijerka (Ana Brnabić) u tehničkom mandatu poslala nekoliko dana pre vanrednih parlamentarnih i lokalnih izbora u decembru prošle godine, činilo se kao pokušaj da se osiguraju glasovi na desnom krilu, gde je SNS tokom cele godine imao problema, a sve vezano sa Sporazumom o putu ka normalizaciji. Kako bi se dodvorili ovom delu birača, odlučili su da pošalju to pismo u Brisel, a nekoliko dana nakon izbora povukli su ga putem diplomatskih kanala.“
Navodi da im je u februaru, prilikom posete Evropskoj komisiji i Evropskom parlamentu, rečeno da je pismo povučeno, što, navodi dalje, svakako znaju i kosovske vlasti.
„Ono što kosovske vlasti traže jeste javna deklaracija o povlačenju tog pisma“, tvrdi Mijačić.
Mere Srbije – kupovina vremena
Sve ovo, prema njegovim rečima, predstavlja kupovinu vremena, uključujući mere nazvane Status Quo Ante, koje je Vučić predstavio 13. septembra, a koje, prema njegovoj oceni, nemaju veći značaj.
Ipak, predlog o povratku srpskih sudija i tužilaca mogao bi biti korak ka izgradnji poverenja, iako je politički izazovan za vlast na Kosovu.
„Njihove ostavke nisu verifikovane. U tehničkom smislu mogu da se vrate na posao kad god, u političkom, to je jedan veliki zalogaj za vladajuću strukturu na Kosovu. Tako da kada je u pitanju povratak sudija i tužilaca, može da se napravi nekakav pomak, koji bi negde i ‘sačuvao obraz’ Vučiću povodom predloženih mera, a sa druge strane, pokrenuo ceo proces“, smatra Mijačić.
Sporazum o putu ka normalizaciji i ZSO – „sve osim priznanja“
Mijačić veruje da budući dijalog neće doneti nova rešenja, već će se fokusirati na implementaciju postojećeg Sporazuma o normalizaciji, koji se, kako kaže, može opisati kao „sve osim priznanja“.
„To znači da se normalizacija između Kosova i Srbije omogućava u odnosima, da osim priznanja, sve ostalo je dozvoljeno. Dakle, članstvo u regionalnim organizacijama, članstvo u EU, to je već i ranije dogovoreno, u međunarodnim organizacijama, itd. Sa druge strane, kosovska strana mogla bi da ispuni odredbe koje se tiču zaštite kolektivnih prava srpskog stanovništva na Kosovu, ali to je okvir u kom će se raditi u narednih deset godina, tj. do ulaska ovih zemalja u EU.“
Ponavlja da EU neće praviti nove aranžmane.
„Slušajte šta kažu međunarodni predstavnici. Slušajte šta kaže Vučić. U petak je rekao: Oni od nas hoće da Kosovo uđe u Interpol, mi to nećemo dati pre formiranja ZSO, jer je to njihova obaveza. To je upravo ono što kaže Sporazum o putu ka normalizaciji“, kaže Mijačić.
Aranžman za sever Kosova
Iljir Deda smatra da je potreban aranžman za razvoj severa Kosova.
„To može samo u dogovoru dve vlade, tamo je veliko siromaštvo i to treba da se reši razvojnim zajedničkim programom“, kaže Deda.
On veruje da će doći do osnivanja ZSO, ali naglašava da to ne treba da koči svakodnevni život.
„Zašto treba da kočimo sebe? To će da se reši, biće i ZSO, ali da li život ljudi treba da stane dok počne proces formiranja ZSO i ko odlučuje da život nekoga treba da stane“, pita Deda.
Istovremeno ističe da je potrebno pronaći rešenja za probleme građana, poput isplate plata i socijalnih davanja, koje obezbeđuje Srbija.
„Prihvatilo se na kraju da je ovo postojeće stanje u redu, a nije. Puno toga nije u redu“, naglašava Deda.
On izražava sumnju u sposobnost Kvinte da vodi proces, navodeći da su se previše fokusirali na, kako kaže, dnevne događaje.
„Ako sediš i čekaš koje će mere neka druga vlada da preuzme, šta to nama pokazuje? A mi svi želimo kraj ovog procesa – normalnost“, istakao je Deda.
„Trgovina emocijama“
Dragiša Mijačić je mišljenja da je trenutna politička situacija na Kosovu obeležena „trgovinom emocijama“. On podseća na ključni uslov za Srbiju u okviru poglavlja 35, koji se odnosi na ukidanje privremenih organa.
„To je prvi uslov koji je Srbija prihvatila još 2013. godine, a koji se tiče opštinskih organa koji deluju na tom prostoru. Od 2011. do 2013. bilo je mnogo reči o ukidanju tih institucija“, tvrdi.
Regionalna integracija
Deda ukazuje na paralelni proces regionalne integracije u okviru Berlinskog procesa.
Prema njegovim rečima, Kosovo ima rok do 14. oktobra da ispuni „neke obaveze“.
„Tu više ne postoji prostora da budeš kooperativan na jednoj strani, a da se ide sa jednostranim akcijama na drugoj. Jako je važno da se prate sledeće tri nedelje, naročito od 1. do 14. oktobra, kako će se Kosovo u te dve nedelje ponašati i to su konkretne odluke koje se očekuju da Vlada Kosova donese.“
Ujedno je upozorio da se Kosovo suočava sa „delikatnim“ periodom, naglašavajući da je prostor za komunikaciju gotovo zatvoren.
„Oni žele primenu i nije više to o ličnosti. Kada se promene okolnosti i osećaj prema jednoj vladi ili jednoj zemlji, situacija se menja. Za Kosovo dolazi jedan delikatan period, bez obzira na američke i izbore u februaru“, naglasio je Deda.
Američki izbori kao prekretnica
Dragiša Mijačić vidi američke izbore kao prekretnicu za dijalog između Beograda i Prištine. Rezultati izbora, prema njegovom mišljenju, odrediće da li će dijalog voditi Bela kuća ili Stejt department.
„Za vreme Bajdenove administracije Kosovom se bavio Stejt department, on koordinira svoju politiku sa EU. Ako bude došao Tramp, postoji mogućnost da će to preuzeti Bela kuća i da aktivnosti koje bude imala američka administracija, neće koordinirati sa EU. To je ono što će doneti promenu.“
Međutim, dodaje, to neće značiti američko otpriznavanje Kosova, samo će se, kako predviđa, cela ova situacija podići na neki drugačiji nivo.
„Razgovaraće se više o nekim regionalnim integracijama, regionalnom zajedničkom tržištu, energetskoj bezbednosti o globalnim ratovima, itd. Pitanje Srbije i Kosova će se marginalizovati do nivoa stabilizacije. U takvim okolnostima, situacije su mnogo kompleksnije za Kosovo nego za Srbiju“, uveren je Mijačić.
Kako unaprediti dijalog?
Ian Bankroft smatra da se treba fokusirati na suštinu dijaloga i da on treba da se odnosi na svakodnevni život i budućnost.
„Ako ne napreduje Beograd, teško da će napredovati Priština i obrnuto“, poručio je Bankroft.
Ujedno je izrazio nadu da će kosovski izbori ipak promeniti nešto, iako ne očekuje da se nude nova rešenja za sever, ali ne odbacuje mogućnost da će postojati poboljšanje trenutne situacije.
Mijačić smatra da je neophodno raditi na jačanju poverenja i promociji koristi od dijaloga, koji se trenutno doživljava kao „neželjeno dete“ i u Beogradu i u Prištini.
„Ovde je predstavljen nešto kao gubitak, a u stvari dijalog mora doneti normalizaciju. Svaka normalizacija je dobitak. Ne samo za ljude koji žive na severu Kosova ili kosovske Srbe. Dijalog je dobar za ljude koji žive u Beogradu, Kragujevcu, Đakovici… za sve. Nama je potrebna normalizacija i potreban nam je dijalog“, zaključio je Mijačić.
Iljir Deda poziva na konkretne korake ka vraćanju poverenja, ističući da su potrebne promene koje će biti odmah vidljive, posebno među ljudima na severu Kosova.
Konferencija „Kako pokrenuti Briselski dijalog – Mogućnosti i prepreke“, odžana je prekjuče u Beogradu.
Ovaj sadržaj je proizveden uz podršku programa #SustainMedia, koji sufinansiraju Evropska unija i Vlada Nemačke, a sprovode GIZ, DW Akademija i Internews.
Sadržaj je isključiva odgovornost Kontakt Plus radija i Alternativne i ne odražava nužno stavove Evropske unije ili nemačke vlade.
