Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) saopštila je da je 15. septembra u Beogradu, u 73. godini, preminuo akademik Nebojša Radunović, jedan od najznačajnijih stručnjaka u oblasti ginekologije i akušerstva, perinatalne medicine i humane reprodukcije.
Radunović je rođen u Kosovskoj Mitrovici 18. maja 1954. godine. Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu završio je 1978. godine, specijalizaciju iz ginekologije i akušerstva 1985, a užu specijalizaciju iz perinatologije 1993. godine. Na istom fakultetu magistrirao je 1982. i doktorirao 1985. godine.
Na Medicinskom fakultetu u Beogradu izabran je za asistenta 1987. godine, za docenta 1994, vanrednog profesora 1999, a redovnog profesora 2004. godine. Od 2001. bio je šef Katedre za poslediplomske studije iz humane reprodukcije.
U Institutu za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije zaposlio se 1979. godine. Bio je šef Odseka za prenatalnu dijagnostiku od 1991, načelnik Odeljenja humane reprodukcije od 1998, a direktor Instituta od 2003. do 2009. godine, navodi SANU.
Za dopisnog člana Odeljenja medicinskih nauka SANU izabran je 2009, a za redovnog člana 2015. godine. U okviru Akademije bio je predsednik Odbora za humanu reprodukciju i član više drugih odbora.
SANU navodi da je Radunović 1997. godine izabran za gostujućeg profesora kliničke opstetricije i ginekologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Njujorku, a 2003. na Medicinskom fakultetu Jejla. Godine 2004. postao je gostujući profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta Indijana.
Bio je predsednik Udruženja za perinatalnu medicinu Srbije i Udruženja za perinatalnu medicinu jugoistočne Evrope, član Evropskog udruženja za perinatalnu medicinu i Evropskog udruženja za humanu reprodukciju i embriologiju, kao i potpredsednik Mediteranskog udruženja za ultrazvuk u ginekologiji i akušerstvu. Bio je i predsednik Nacionalne komisije za perinatalnu medicinu i član Nacionalne komisije za asistiranu reprodukciju Ministarstva zdravlja Srbije.
Prema navodima SANU, Radunović je najznačajnije rezultate ostvario u oblasti feto-maternalne medicine, gde je razvio nove dijagnostičke postupke za pravovremeno otkrivanje naslednih i stečenih poremećaja embriona i fetusa tokom prvog i drugog trimestra trudnoće. Posebno se izdvaja njegov pionirski rad na razvoju „zatvorene“ hirurgije, kojom je omogućeno unutarmaterično korigovanje pojedinih anomalija embriona i fetusa, kao i doprinos razvoju vantelesne oplodnje i lečenju steriliteta.
SANU navodi i da je sopstvenom tehnikom transfuzije u pupčanik fetusa unutar materice značajno povećao uspešnost lečenja fetalnih anemija, zbog čega je stekao međunarodni ugled.
Bibliografija akademika Radunovića sadrži 330 bibliografskih jedinica, među kojima je 16 knjiga i monografija, četiri udžbenika i šest poglavlja u inostranim knjigama. Njegovi naučni rezultati citirani su u vodećim svetskim medicinskim časopisima i udžbenicima.
Dobitnik je više priznanja, među kojima su Povelja i Plaketa Srpskog lekarskog društva, Oktobarska nagrada Beograda za naučnoistraživački rad, Povelja Udruženja za primenu ultrazvuka u medicini, biologiji i veterini Srbije, Plaketa Makedonskog lekarskog društva i Specijalna nagrada „S Sifai“ Univerziteta u Ankari. Za počasnog člana Udruženja za perinatalnu medicinu Rumunije izabran je 2007. godine.
„Njegov odlazak veliki je gubitak za Srpsku akademiju nauka i umetnosti i sveukupno srpsko društvo“, navodi SANU u saopštenju.
