Sloboda medija na Kosovu suočava se sa brojnim izazovima, uključujući politizovanu regulaciju, Strateške tužbe protiv učešća javnosti, otežan pristup javnim informacijama i bezbednosne rizike po novinare, navodi se u izveštaju organizacije Reporteri bez granica.
Kako se ističe, iako je medijsko tržište raznovrsno i dinamično, njegov razvoj ograničen je malom veličinom i etničkim podelama.
Televizijskim sektorom dominiraju privatni kanali sa sedištem u Prištini, dok značajnu ulogu ima i javni servis RTK. Među vodećim onlajn portalima izdvajaju se KOHA, BIRN, Kossev i Kosovo 2.0, koji je među retkima koji objavljuje sadržaj i na albanskom i na srpskom jeziku.
U političkom kontekstu, navodi se da mediji uspevaju da pozivaju političare na odgovornost, ali da su novinari i dalje česta meta političkih napada.
Nezavisna komisija za medije (NKM) ocenjena je kao neefikasna, a zakonodavna reforma tog tela proglašena je neustavnom od strane Ustavnog suda. Uoči opštih izbora početkom 2025. godine, više privatnih medija bilo je pogođeno bojkotom vlade, koja je, prema izveštaju, ugrozila i nezavisnost javnog servisa RTK. Mediji na srpskom jeziku ukazali su na diskriminaciju u pristupu javnim informacijama, posebno na svom jeziku, koji je jezik ustavne manjine.
Izveštaj navodi da su sloboda izražavanja, zaštita izvora i pravo na informisanje zakonski zagarantovani, kao i da su kleveta i uvreda dekriminalizovane. Ipak, sve veći broj novinara suočava se sa Strateškim tužbama protiv učešća javnosti koje pokreću poslovne grupe i političari. Dodatno, pristup javnim informacijama otežan je zbog loše primene zakona, dok se zakon o autorskim pravima u praksi ne poštuje.
Kada je reč o ekonomskim uslovima, mediji se uglavnom finansiraju iz prihoda od oglašavanja iz privatnog sektora, uz povremenu podršku opštinskih vlasti ili političkih partija. Privatni mediji su, preko svojih vlasnika, izloženi uticaju moćnih političkih i poslovnih grupa. Mediji na srpskom jeziku suočavaju se sa dodatnim izazovima malog tržišta, pri čemu pojedini zavise od finansiranja iz Srbije, dok nezavisni mediji opstaju zahvaljujući međunarodnoj podršci.
U sociokulturnom kontekstu, iako novinari uživaju poverenje javnosti, nezavisni mediji i istraživački novinari često su meta uvreda i lažnih vesti na društvenim mrežama, uz optužbe za „saradnju sa neprijateljem“.
Kada je reč o bezbednosti, u izveštaju se navodi da nijedan novinar nije ubijen od 2005. godine, ali da ubistva i nestanci tokom rata na Kosovu 1998–1999. i u godinama nakon toga i dalje nisu rasvetljeni. U poslednjim godinama zabeleženi su brojni slučajevi pretnji i fizičkih napada na novinare od strane kriminalnih mreža, kao i u kontekstu političkih tenzija između Prištine i Beograda. Takođe se navodi da su pojedini novinari bili meta nadzora, dok su neki nedavni napadi rezultirali osuđujućim presudama.
