Zatvaranje srpskih ambulanti pa ponovno otvaranje, hapšenje Srba zbog ratnih zločina i raznošenja pošiljki, konačni početak implementacije zakona o strancima i vozilima – sve su ovo događaji koji su se dogodili tokom prethodnih meseci na Kosovu, a na koje je zvanični Beograd ostao, uslovno rečeno, nem. Iako je režim u Srbiji neretko znao da sazove Savet za nacionalnu bezbednost povodom dešavanja „dole“, deluje da je kosovski čvor, samim tim i srpsko stanovništvo, zapao u drugi plan.
Dana 19. aprila obeležena je 13. godišnjica potpisivanja Briselskog sporazuma, dokumenta koji je, u teoriji, imao za cilj normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine, odnosno srpskog stanovništva i kosovskih Albanaca. Po istom tom sporazumu, podrazumevana je implementacija, odnosno formiranje Asocijacije opštine sa srpskom većinom, tzv. Zajednica srpskih opština (ZSO).
Ukupno 13 godina kasnije, odnosi između dve strane daleko su od normalnih, a ZSO i dalje nije formirana. Međutim, možda još problematičnije od toga, na nedavnim primerima akcija kosovskih institucija se može uočiti da Priština zadire tamo gde joj, barem prema Briselskom sporazumu, nije mesto – u zdravstvene institucije Srba sa Kosova, koje pripadaju sistemu Republike Srbije.
Naime, nedavno su zatvorene seoske ambulante u selima Banje i Suvo Grlo, koja pripadaju opštini Srbica. Sami Ljuštaku, gradonačelnik opštine Srbica, poručio je da te ambulante mogu da se vrate u funkciju kada se integrišu u kosovski zdravstveni sistem. Kasnije su postavljene i zvanične table na tim zdravstvenim institucijama, a na kojima je pisalo: „Republika Kosovo“.
Sve se odvilo dan nakon što je evropski izaslanik za dijalog između Beograda I Prištine, Peter Sorensen, boravio u srpskoj prestonici. Ipak, intervencijom upravo Evropske unije, ambulante su nakon nekoliko dana ponovo počele s radom.
Uzimajući to u obzir, kako za portal N1 ističe izvršna direktorka Nove društvene inicijative sa Kosova Jovana Radosavljević, a povodom obeležavanja 13 godina od potpisivanja Briselskog sporazuma i nedavnih dešavanja na Kosovu, situacija na terenu je takva da ona „uopšte ne odražava niti voljnost za nekom normalizacijom, niti za pomirenjem“.
„Naprotiv, imamo generalno ignorisanje obaveza ugovornih strana u primeni tačaka iz sporazuma, pre svega formiranje Zajednica opština sa srpskom većinom. Ali, važnije od toga je i postupanje mimo okvira dijaloga. Ja mislim da se to vidi kroz dva vrlo važna primera na Kosovu, a to je da smo mi prethodnih godina imali seriju zatvaranja srpskih institucija, odnosno preuzimanja tih objekata od strane kosovskih institucija. Ostali su samo zdravstvo i obrazovanje, ali i tu sada vidimo da čak ni oni nisu imuni“, smatra Radosavljević.
Ipak, kako kaže, dobro je što je EU intervenisala i da te ambulante ponovo rade.
„I na tom primeru vidimo da međunarodna zajednica, kada hoće, i te kako može da utiče na procese na Kosovu“, dodala je ona.
Kako za N1 ocenjuje politikolog Ognjen Gogić, Brisel je tim potezom ipak postavio neke crvene linije preko kojih Priština ne sme da pređe.
„Samim tim je EU zauzela čvrst stav povodom tog pitanja. E sad, zanimljivo je da su zdravstvene i obrazovne ustanove Srbije na neki način prepoznate u kosovskom sistemu, odnosno da se neki novac iz budžeta opština odvaja za njih. I oni upravo to koriste kao instrument, u smislu ‘mi plaćamo za ovo, dolazimo po svoje’. Po mojim saznanjima, posle tog događaja su se intezivirale inspekcije u srpskim vrtićima i ambulantama“, kazao je Gogić.
Pojačani pritisci
Primeri ambulanti, odnosno postupanja kosovskih vlasti, mogu se protumačiti kao pritisci na srpsko stanovništvo. I nisu izolovan slučaj.
Prethodnih nekoliko meseci je na teritoriji Kosova došlo do više hapšenja srpskog stanovništva. Petorica Srba iz Suvog Grla uhapšena su pod sumnjom da su izvršili ratni zločin, dok je za isto delo uhapšen muškarac u Kačaniku.
Početkom aprila je kosovska policija privela dvojicu službenika Pošte Srbije u Severnoj Mitrovici zbog sumnje da su raznosili pošiljke – prošle godine su zatvorene sve filijale Pošte Srbije na Kosovu.
Pre nedelju dana je uhapšena osoba koja je osumnjičena za umešanost u slučaj Banjska i krivična dela „teške prirode“. Inače, Blagoje Spasojević, Vladimir Tolić i Dušan Maksimović, trojica uhapšenih od 42 optužena za napad u Banjskoj, oglašeni su krivima u petak pred Osnovnim sudom u Prištini. Spasojeviću i Toliću je izrečena kazna doživotnog zatvora, dok je Maksimoviću izrečeno 30 godina zatvora.
Pored gore navedenih, postoje i mnogi manji, bezazleniji primeri koji se mogu okarakterisati kao pritisci na Srbe sa Kosova. Naime, sredinom marta su korisnici oko 30 garaža, u neposrednoj blizini pritvorske jedinice u Severnoj Mitrovici, protestovali protiv namere Trepče jug da sruši upravo te garaže.
One su, u sredu, i zvanično uklonjene, dok lokalna vlast tvrdi da je rušenje urađeno „na prevaru“.
Gogić ocenjuje da se svi navedeni primeri mogu tumačiti kao pritisak na Srbe sa Kosova, ali i Srbiju. Međutim, kako dodaje, problem je što su se, na primer, ti ratni zločini za koje se terete uhapšeni Srbi zaista desili.
„Kao i ta Banjska, kao i drugi neki incidenti sa srpske strane tokom prethodnih godina. Ti događaji su se desili i oni su realni. Međutim, kada je reč o tim procesima, konkretno o tim ratnim zločinima, tu bi mogli postaviti pitanje da li postoji pravično suđenje ili da li su uhapšeni pravi ljudi. Pitanje je da li kosovske institucije u ovom trenutku mogu valjano da vode te postupke. Jer, trenutno postoji veliki politički, ali i društveni pritisak na pravosudne organe na Kosovu povodom tih slučaja“, rekao je Gogić.
Ipak, i pored svega navedenog, Radosavljevićeva naglašava da je trenutno najveće pitanje za Srbe sa Kosova zakon o stranim državljanima i vozilima – ocena sa kojom se i Gogić slaže.
Zakon o strancima i vozilima
Na Kosovu je, nakon brojnih odlaganja, 15. marta počela primena Zakona o strancima i Zakona o vozilima.
Kako predviđa Zakon o strancima, građani koji ne poseduju kosovsko državljanstvo smatraju se strancima koji svoj boravak moraju da prijave Kosovskoj policiji, dok Zakon o vozilima nalaže da vožnja na ovlašćenje, ukoliko vozač nema prebivalište u zemlji u kojoj je vozilo registrovano, više neće biti moguća.
Srbima je dat rok od tri meseca da registruju svoje građanske podatke u sistemu, a srpskim studentima, profesorima i zdravstvenim radnicima biće izdavane privremene boravišne dozvole na 12 meseci, uz mogućnost produženja.
Kako dodaje Radosavljević, situacija povodom primene tog zakona je – haotična i konfuzna.
„Primena ovog zakona je stupila na snagu 15. marta, a pre toga je došlo do nekog dogovora u smislu olakšanog procesa dobijanja ličnih dokumenta, dok za Zakon vozilima još uvek nema jasnih smernica. Već mesec i po dana traje primena ove odluke, odnosno primene ovih zakona, a već od prvog dana je postalo jasno da kosovske institucije, odnosno službenici nemaju dovoljno kapaciteta da ga sprovedu. I onda dolazi do panike kod građana – da oni neće uspeti da ispoštuju predviđeni rok od tri meseca i u tom periodu dobiju svoje dokumente. Ipak, napominjem da se pokazala voljnost da se dođe do rešenja ovog kompleksnog problema“, objašnjava Radosavljević.
Banjska i nakon nje – „blanko ček Prištini“
Povodom dešavanja od početka godina – ali i mnogo ranije, od ukidanja tablica na vozilima, preko ukidanja dinara kao i filijala Pošte Srbije – primetno je da zvanični Beograd, kao i sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić, i te kako izbegava da komentariše situaciju na Kosovu.
Nekada, ne tako davno, sama tema Srba na Kosovu je služila vlastima u Srbiji za dizanje nacionalnog naboja, a samim tim i skupljanja političkih poena na unutrašnjem nivou. Međutim, iako je Vučić u prošlosti znao da sazove sastanak Saveta bezbednosti zbog reakcija vlasti u Prištini nad srpskim stanovništvom, barem dve godine unazad, čini se, izbegava da govori o ovoj temi u meri kao ranije.
Ipak, Savet za bezbednost jeste sazvan zbog kidnapovanja venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura, ako išta.
Upitan o tome kako je moguće da zvanični Beograd ostaje nem na dešavanja na Kosovu nekoliko godina unazad, Gogić smatra da je odgovor veoma jednostavan – incident u Banjskoj.
„Moramo da se vratimo na krizu na severu Kosova 2021. godine, odnosno odluku Vlade Kosova da zabrani srpske tablice, kada je došlo do barikada na Jarinju i Brnjaku. Tada smo imali jedno odmeravanje snaga između Prištine i Beograda i tada je Srbija imala, uslovno rečeno, ‘upper hand’. Jednostavno, u tom trenutku prištinske vlasti su u defanzivi, dok je srpska strana dominantna. Dve godine kasnije dogodio se incident u Banjskoj i to je bila prekretnica, tada se sve promenilo. Tada smo shvatili da ‘batina ima dva kraja’, jer tada su prištinske vlasti dobile blanko ček od međunarodnih aktera da rade šta hoće. Tada Priština prelazi u ofanzivu, a Beograd počinje da ćuti na sve što se događa Srbima s Kosova“, objašnjava Gogić.
Sukob u Banjskoj
Dana 24. septembra 2023. godine, u selu Banjska na severu Kosova i Metohije, dogodio se oružani sukob između Srba sa Kosova i pripadnika kosovskih bezbednosnih snaga. Tada su stradale četiri osobe, tri Srbina i jedan Albanac, pripadnik kosovske policije.
Specijalno tužilaštvo podiglo je optužnicu protiv ukupno 45 osoba, od kojih je većina nedostupna pravosudnim organima na Kosovu. Među njima se nalazi i Milan Radoičić, kontroverzni biznismen sa Kosova koji je usko povezan sa režimom u Beogradu i koji je predvodio grupu.
Kako kaže Gogić, za Banjsku je neko morao da plati cenu – a na kraju, niko nije.
„I ta cena se nije platila odjednom, već se sada plaća na rate. I zato Beograd ćuti na sve što se dešava dole na Kosovu. Opet, Srbija u ovom trenutku može da bude konstruktivna, da bude otvorena za dijalog sa vlastima na Kosovu, ali ne može se pobeći od prošlosti. I režim u Srbiji je jednostavno ucenjen, jer ima previše dugova na svoje ime i nema veliki manevarski prostor“, zaključuje Gogić.
Radosavljević pak smatra da se razlog može naći u činjenici da je na unutrašnjem planu situacija u Srbiji i te kako napeta.
„Definitivno se primećuje razlika u komunikaciji zvaničnog Beograda kada su dešavanja na Kosovu u pitanju. Pre su se za mnogo manje probleme dizala mnogo veća panika u medijima, a sada deluje kao da Kosovo više nije tema. I to se na neki način oseća i ovde, odnosno da u javnom prostoru u Srbiji mi nismo tema koja zauzima neko prominentno mesto. A iz ove perspektive, trenutno je možda i najveća kriza sa kojom se srpska zajednica na Kosovu suočila“, ocenila je Radosavljevićeva.
Međutim, kako kaže, takva je situacija kada govorimo o javnom prostoru.
„Što ne znači da se iza kulisa ne dešavaju razgovori, pregovori i dogovori kako da se ovi problemi potencijalno premoste. A takođe je vidljiva i uloga EU u rešavanju ovih problema, što ranije i nije bio baš slučaj. Takođe, sada imamo i uključenost, odnosno angažovanje lokalnih političkih predstavnika, što je opet jedna pozitivna promena u poređenju sa periodom kada su oni bili van institucija, pa čak i van političkog života“, kazala je Radosavljević.
Ipak, kako dodaje, skoro godinu i po traje svojevrsna institucionalna kriza na Kosovu – što dodatno otežava situaciju za sve, a posebno za Srbe.
„Mi smo ovde trenutno bez funkcionalne vlade i skupštine, idemo iz izbora u izbore, a verovatno ćemo uskoro imati nove. I onda opet uskačemo u jedan predizborni ciklus koji potencijalno može biti vrlo problematičan. Jer, očekuje se da će stranke, kao i tokom prethodnih izbora, a posebno vladajuća partija, koristiti situaciju na severu i ovo što je preostalo od srpskih institucija zarad dobijanja političkih poena, odnosno glasova na izborima. Očekuje nas vrlo turbulentno leto, ali ne u pozitivnom smislu“, zaključuje Radosavljević.
