Srpski nacionalni forum (SNF) iz Gračanice saopštio je da „najstrože osuđuje hapšenja Srba u Gnjilanu i Štrpcu pod optužbama za navodne ratne zločine“, navodeći da se radi o događajima koji se dešavaju „gotovo tri decenije nakon završetka sukoba na Kosovu i Metohiji“.
U saopštenju SNF-a se ocenjuje da takve akcije, kako navode, „dodatno produbljuju nepoverenje među zajednicama i stvaraju atmosferu straha i nesigurnosti među Srbima koji su odlučili da ostanu i žive na svojim vekovnim ognjištima“.
Posebno ukazuju na, kako tvrde, činjenicu da su privedeni „više od 27 godina bili dostupni svim institucijama, živeli javno sa svojim porodicama i nikada nisu pokušavali da izbegnu bilo kakav pravni postupak“.
SNF postavlja pitanje „zašto se ovakve akcije sprovode upravo sada i zašto se pravda selektivno primenjuje“, ističući da, kako navode, „ukoliko postoji opredeljenje za istinsku vladavinu prava, onda ona mora važiti jednako za sve, bez obzira na nacionalnu pripadnost“.
U saopštenju se dalje podseća domaća i međunarodna javnost na, kako navodi SNF, „više od dve i po decenije“ nerazjašnjene slučajeve otmica, ubistava i progona srpskih civila nakon 1999. godine, uz pomen žrtava u Starom Gracku, Livađicama, Obiliću, Goraždevcu i Cernici.
„Pitanje je da li njihove porodice i javnost imaju pravo na odgovor kosovskog pravosuđa: ko su izvršioci ovih gnusnih zločina“, navodi SNF, dodajući da su „mnogi odgovorni za zločine nad Srbima ostali van domašaja pravosudnih organa“.
SNF ocenjuje da „ne može biti trajnog mira i pomirenja ukoliko se pravda deli po nacionalnom ključu“, kao i da „odgovornost za eventualne ratne zločine može biti isključivo individualna i zasnovana na čvrstim dokazima“.
SNF je pozvao međunarodne misije i organizacije za ljudska prava da „pažljivo prate ove postupke i obezbede poštovanje najviših standarda pravičnog suđenja, pretpostavke nevinosti i jednakosti pred zakonom“.
Na kraju saopštenja, SNF navodi da ostaje „čvrsto opredeljen za istinu, pravdu i mir“, ali i da „neće ćutati pred postupcima koji kod srpskog naroda stvaraju osećaj pravne nesigurnosti, diskriminacije i političkog pritiska, koji završavaju njegovim egzodusom“, uz zahtev da se „svi postupci vode isključivo na osnovu verodostojnih dokaza, bez političkih uticaja i bez selektivne primene pravde“.
