I dalje se pregovara i – samo delimično ispunjava dogovoreno. Obe strane se pozivaju na sporazum kada im odgovara, ili na njega zaboravljaju, kada im ne ide u prilog. U međuvremenu su i Beograd i Priština prihvatili evropski predlog sporazuma, i tu je stalo.
Prvi Briselski sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine potpisan je pre 11 godina, uz najavu da će rešiti sve probleme građana na Kosovu i Metohiji. Potpisnici su bili tadašnji premijeri Ivica Dačić i Hašim Tači, uz posredovanje Ketrin Ešton u ime Evropske unije. Nije se pregovaralo o statusu, ali jeste o svim bitnim temama i nadležnostima. Prvih šest od ukupno 15 tačaka Sporazuma tiče se Zajednice srpskih opština. Do danas, ZSO nije formirana.
Dogovorena je integracija Srba u Kosovsku policiju, da će komandir regionalne policijske stanice za četiri većinski srpske opštine na severu Kosova i Metohije biti iz srpske zajednice, kao i da će sastav policijskih snaga biti proporcionalan etničkom sastavu opština. Ti dogovori su ispunjeni i funkcionisali su dobro sve do 2022. kada – zbog odluke Prištine da policija počne da kažnjava vozače koji imaju registarske oznake koje izdaje MUP Srbije – regionalni komandir stanice Sever odbija da izvrši to naređenje.
„Takođe, u proteklom vremenu ukazivali smo i generalnoj direkciji policije u Prištini i međunarodnoj zajednici na prisustvo specijalnih policijskih jedinica i formiranje baza u našoj zoni odgovornosti takođe bez našeg znanja i odobrenja koje svojim aktivnostima unose strah i nemir narodu koji ovde živi. Ovim postupcima direktno se nipodaštava i marginalizuje uloga naše regionalne direkcije koje ovde prevashodno da štiti i služi narodu koji živi i radi na severu Kosova bez obzira na nacionalnu i versku pripadnost. Zalažemo se za puno poštovanja Briselskog sporazuma prema kojem su jasno utvrđene naše nadležnosti“, kazao je Nenad Đurić regionalni komandir 4. novembra 2022. godine.
Regionalni komandir je suspendovan, a dan kasnije Srbi su napustili Kosovsku policiju na severu. Od tog trenutka poslove komandira obavlja zamenik komandira, Albanac. Još jedna tačka Briselskog sporazuma tiče se drugih srpskih bezbednosnih struktura. Reč je o Civilnoj zaštiti koja je bila integrisana u kosovski sistem, ali je prošlog leta kosovski premijer Aljbin Kurti proglasio terorističkom organizacijom, uprkos tome što ju je kosovska Vlada plaćala godinama.
Briselskim sporazumom je predviđeno da srpsko pravosuđe, koje je funkcionisalo na Kosovu i Metohiji i posle rata 1999. godine, bude integrisano u kosovsko. Taj dogovor je kasnije nadograđen, da bi konačno bio primenjen 2017. godine, ali je pet godina kasnije okončan tako što su Srbi – nezadovoljni pojedinim odlukama Prištine – napustili kosovsko pravosuđe. Glavni razlog jednog od najuspešnijih dogovora jeste činjenica da su u pregovorima u Briselu učestvovali i pravnici sa severa Kosova i Metohije.
„Ipak moram da naglasim da su ti predstavnici bili deo srpskih timova, ne kosovskih, i to je ono što je ključni problem, a kosovski Srbi opet na tom nekom širem nivou nisu bili uključeni u proces pregovora i nisu mogli da utiču u dovoljnoj meri na ono o čemu se pregovaralo i kakav bi ti pregovori ishod trebalo da imaju. I mislim da se sada i te kako osećaju posledice toga, mislim da i Beograd i Priština su mnogo izgubili time što nisu imali više glasova koji dolaze sa terena od strane zajednica, odnosno predstavnika zajednica koje su direktno pogođene onim što je dogovoreno i njihovom implementacijom“, kaže za Insajder Jovana Radosavljević, direktorka NVO „Nova društvena inicijativa“.
Posle potpisivanja Briselskog sporazuma 2013. godine, najbrže je primenjen dogovor o organizovanju lokalnih izbora u četiri opštine na severu Kosova i Metohije – krajem iste godine. Izbori su održavani i narednih godina a onda, opet zahvaljujući odluci da se napuste kosovske institucije krajem 2022. godine, Srba od tada gotovo da nema u lokalnim organima. Gradonačelnici su Albanci koji su izabrani na izborima pri izlaznosti od oko 3 odsto, a koje su Srbi bojkotovali.
„I onda sam bio samo ja koji je akreditovan i obišao tih čuvenih 19 kontejnera, biračkih mesta. To su sve, samo izbori nisu bili. Da budem iskren, sa 13 tih čuvenih glasova, sa vrlo malom izlaznošću i Albanaca i ovde u severnom delu Mitrovice. Završen je taj proces kako je završen“, izjavio je za Insajder Dušan Radaković, jedini posmatrač izbora iz srpske zajednice.
Prvi Briselski sporazum predvideo je i intenziviranje razgovora o energetici i telekomunikacijama, i predviđao da budu završeni za nekoliko meseci. I ti pregovori su se odužili, tako da delimičnu primenu dogovorenog još 2013. imamo tek u proteklih godinu dana. Pre 11 godina je dogovoreno i da nijedna strana neće blokirati ili podsticati druge da blokiraju napredak druge strane na putu ka Evropskoj uniji. Ni to nije poštovano.
Osim Briselskog sporazuma iz 2013. godine, postoji još jedan Briselski sporazum, iz 2015. godine, koji su potpisali tadašnji premijeri Aleksandar Vučić i Isa Mustafa, uz posredovanje Federike Mogerini u ime Evropske unije.
I taj sporazum opet govori o Zajednici srpskih opština, telekomunikacijama i energetici. Ali je postignut dogovor i o tzv. „Parku mira“. Tako je, naime, nazvan most u Kosovskoj Mitrovici i deo oko njega. Ulica u severnom delu grada, koja vodi do mosta, a koji je godinama bio poprište žestokih međuetničkih incidenata, pretvorena je u pešačku zonu. Civilnim vozilima, saobraćaj preko mosta do danas nije dozvoljen.
