Komemoracijom u Memorijalnom centru u Potočarima danas je počelo obeležavanje 31. godišnjice zločina u Srebrenici, tokom koje su prisutni minutom ćutanja odali poštu žrtvama, dok će nakon verskog obreda biti sahranjeni posmrtni ostaci deset novoidentifikovanih žrtava.
Kako prenosi Beta, predsednik Organizacionog odbora Hamdija Fejzić poručio je da „genocid u Srebrenici nije bio slučajnost, već završni čin planskog i sistemskog projekta koji je počeo u proleće 1992. godine“, ističući da su „međunarodni sudovi utvrdili da je u Srebrenici počinjen genocid i da je to istina koju niko nema pravo da menja“.
Komemoraciji prisustvuju članovi Predsedništva Bosne i Hercegovine, Denis Bećirović i Željko Komšić, vršilac dužnosti visokog predstavnika u BiH Luis Krišok, brojne međunarodne delegacije i građani.
Evropska komisija odala je poštu žrtvama genocida, navodeći da se danas seća više od 8.300 ubijenih i izražavajući solidarnost sa porodicama koje i dalje žale za svojim najbližima. Istovremeno je ponovila podršku evropskoj budućnosti Bosne i Hercegovine kao suverene, jedinstvene, multietničke i demokratske države.
Predsedavajući Predsedništva BiH, Denis Bećirović, izjavio je da je Srebrenica „planetarna opomena celom svetu“, ocenivši da je „genocid bio planiran i da se odvijao pred očima celog sveta“. On je poručio da „negatori genocida treba da znaju da ćemo večno čuvati istinu o Srebrenici“.
Na komemoraciji je pročitana i poruka predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana, u kojoj se navodi da je Turska zajedno sa Bosnom i Hercegovinom radila na tome da Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasi 11. jul Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici.
Vučić: Pijetet prema žrtvama u Srebrenici, duboko se klanjamo
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić danas je rekao da je „uvek vreme kada treba da pokažemo pijetet prema bošnjačkim žrtvama u Srebrenici“, da to čini i ovog puta i „uvek ćemo da činimo“.
„Mi za razliku od drugih pokazujemo poštovanje i uvek se duboko naklonimo žrtvama, to je naša obaveza, time pokazujemo da smo ljudi“, rekao je Vučić, pri obilasku završnih radova na modernizaciji opštinskog puta na deonici između Gornjih i Donjih Sinkovaca, kod Leskovca.
Na postavljeno pitanje o napadu na njega, pre nekoliko godina u Srebrenici, pri odavanju pošte žrtvama, rekao je da ovaj dan nije za pitanje o tome već za pokazivanje pijeteta, prenosi Beta.
Kako je naveo, odgovornih za napad na njega neće nikad ni biti, ističući da vlasti u Sarajevu nisu nikad to želele da otkriju, i dodao: „Mi znamo imena ljudi koji su to činili, neki su mi se izvinili“.
On je rekao da stranci nisu ni pitanje o tome postavili, „jer je dozvoljeno napadati premijera ili predsednika Srbije, sve što je protiv Srba dozvoljeno, nije ni protiv koga drugog, pa i linč“.
U Prištini održana komemoracija povodom Međunarodnog dana sećanja na žrtve u Srebrenici
Na Kosovu je danas obeležen Međunarodni dan sećanja i obeležavanja zločina u Srebrenici, koji je Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila međunarodnim danom sećanja na žrtve genocida iz 1995. godine.
Kako prenosi Koha, ceremoniju je organizovala bivša potpredsednica Skupštine Kosova Emilija Redžepi, koja je poručila da se „genocid ne može relativizovati niti zaboraviti“ i ocenila da je Srebrenica „najveća sramota Evrope posle Drugog svetskog rata“.
Vršiteljka dužnosti predsednice Kosova Aljbuljena Hadžiju rekla je da Kosovo stoji uz Bosnu i Hercegovinu i porodice žrtava, ističući da „bez istine ne može biti ni pravde, ali ni mira“.
Vršilac dužnosti premijera Aljbin Kurti poručio je da negiranje genocida ugrožava budućnost i da se „odgovornost Srbije za Srebrenicu ne može zatvoriti ćutanjem niti zameniti opštim govorom o pomirenju“.
Ceremoniji su prisustvovali i poslanik Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine Džemal Smajić, kao i poslanik u Skupštini Srbije Šaip Kamberi, koji je rekao da rezolucije o osudi genocida u Srebrenici, koje godinama predlaže u parlamentu Srbije, nikada nisu bile stavljene na raspravu.
Prema zvaničnim podacima, u julu 1995. godine u Srebrenici je ubijeno više od 8.000 bošnjačkih muškaraca i dečaka, dok je oko 30.000 žena, dece i starijih deportovano.
Međunarodni sud pravde, Haški tribunal i sudovi u Bosni i Hercegovini, utvrdili su da je u Srebrenici počinjen genocid, a za te zločine osuđene su 54 osobe na ukupno više od 781 godinu zatvora i pet doživotnih kazni. Radovan Karadžić i Ratko Mladić pravosnažno su osuđeni na doživotni zatvor.
