Skupština Kosova zaseda danas sa samo jednom tačkom dnevnog reda – izglasavanjem nove vlade. Pokretu Samoopredeljenje, na čijem čelu je Aljbin Kurti, nedostaje najmanje još pet glasova kako bi obezbedio neophodnu većinu od 61 poslanika za uspešno glasanje o novoj vladi.
Na izborima održanim 9. februara, Samoopredeljenje je osvojilo 48 poslaničkih mesta. Pored toga, ima podršku sedam poslanika iz nevećinskih ne-srpskih zajednica, kao i poslanika Nenada Rašića, piše Ekonomia Online.
Dan uoči sednice za formiranje nove vlade, mandatar za premijera nije potvrdio da li je obezbedio većinu glasova u Skupštini, koja broji ukupno 120 poslanika. Nakon jednog javnog događaja u toku dana, novinari su ga pitali o mogućim koalicionim dogovorima, ali Kurti nije dao odgovor.
Plenarna sednica zakazana je za danas od 10:00 časova.
U Samoopredeljenju su isključili mogućnost razgovora sa Demokratskom partijom Kosova (DPK), drugom po snazi u Skupštini, ali su ostavili otvorenu mogućnost saradnje sa Demokratskim savezom Kosova (DSK) i Socijaldemokratskom inicijativom (Nisma).
Međutim, iz DSK-a su odbili svaki vid saradnje. To je u subotu ponovo potvrdila poslanica ove stranke Hikmete Bajrami.
„Niko iz Samoopredeljenja me nije kontaktirao, a nisam ni pitala druge članove partije. Ali stav DSK-a se nije promenio“, izjavila je Bajrami, jedna od najglasnijih kritičarki Samoopredeljenja i aktuelnog premijera Aljbina Kurtija.
Fatmir Ljimaj, predsednik Nisme, potvrdio je ove nedelje da neće glasati za Vladu Kurti 3. On je bio među političarima koji su pregovarali sa Kurtijem o mogućem koalicionom sporazumu, ali, prema navodima Samoopredeljenja, Ljimajev zahtev bio je neprihvatljiv. Njegova partija ima tri poslanika u ovom sazivu, a on, prema istim izvorima, nije tražio ministarska mesta, već poziciju predsednika Skupštine. Samoopredeljenje mu je, umesto toga, ponudilo mesto potpredsednika Skupštine i dve funkcije zamenika ministra.
U svim dosadašnjim procesima formiranja vlade od 2001. godine, mandatari su izabrani većinom glasova već u prvom pokušaju: Bajram Redžepi 2002, Ramuš Haradinaj 2004, Bajram Kosumi 2005, Agim Čeku 2006, Hašim Tači 2008. i 2010, Isa Mustafa 2014, Ramuš Haradinaj 2017, Aljbin Kurti 2020. i 2021, te Avdulah Hoti 2020. godine. Glasanje za Hotija kasnije je osporeno jer se ispostavilo da jedan poslanik nije imao pravo da bude biran, pa je njegov glas, koji je bio presudan, proglašen neustavnim.
Kurti je ranije govorio o teškoćama u formiranju vlade, tokom skupa sa dijasporom u Londonu.
„Ovih preostalih dana komuniciramo, razgovaramo. Nije lako jer ne znam kako da vam objasnim… I vi ste to pomalo osetili, atmosfera je postala zatrovana. Ima mnogo ljubomore i inata, više nego ideja, rada i strasti. Ali tu smo gde smo. Pokušaćemo da formiramo vladu, ali izgleda da ćemo opet morati na izbore“, rekao je on.
Ustav predviđa da, ukoliko predloženi sastav vlade ne dobije većinu glasova, predsednik u roku od deset dana mora da imenuje novog mandatara. Na osnovu odluka Ustavnog suda, mandatar može biti iz bilo koje partije koja dokaže da ima većinu u Skupštini.
Međutim, opozicione partije DPK, DSK i ABK već su poručile da nemaju dovoljan broj glasova i da nisu uspele da obezbede većinu koja bi isključila Samoopredeljenje iz vlasti.
Kosovska predsednica Vjosa Osmani u intervjuu za Deutsche Welle na albanskom jeziku najavila je da će pozvati sve partije na konsultacije ukoliko formiranje vlade u nedelju ne uspe.
„Ako ne bude dogovora, kao predsednica ću pozvati sve političke stranke da vidimo da li neko može da formira većinu. Mislim da je rano govoriti o vanrednim izborima, ali to ostaje mogućnost ako većina ne bude formirana“, rekla je Osmani.
U slučaju da se imenuje drugi mandatar, on će imati rok od 15 dana da Skupštini predloži sastav vlade i njen program. Ako ni taj pokušaj ne uspe, predsednik raspisuje nove izbore koji moraju da se održe najkasnije 40 dana od dana raspisivanja.
Politička dinamika mogla bi dodatno da se zakomplikuje i usled eventualne odluke Ustavnog suda po žalbi Srpske liste, koja se odnosi na to što nijedan od njenih devet poslanika nije izabran za potpredsednika Skupštine. Ako bi Ustavni sud do nedelje doneo privremenu meru, Skupština ne bi mogla da preduzima nikakve korake u vezi sa formiranjem vlade.
Zbog političkih neslaganja, konstituisanje Skupštine završeno je tek pre dve nedelje, iako su izbori održani početkom februara.
