Ministar za zajednice i povratak u kosovskoj vladi, Nenad Rašić, smatra da Srbi na Kosovu često snose posledice dogovora Beograda i Prištine postignute u Briselu. U intervjuu za Radio Goraždevac, Rašić je govorio i o političkoj krizi nakon raspuštanja Skupštine Kosova, primeni Zakona o strancima, hapšenjima Srba i projektima za povratak.
Osvrćući se političku poziciju nastalu nakon što Skupština nije izabrala novog predsednika Kosova, ističe da je trenutno situacija pravno „zamršena“ i da se odgovor nalazi u tumačenju Ustava.
„Ne bih rekao da nije uspeo izbor novog predsednika, već bih rekao da je istekao mandat starom predsedniku. Bar onako kako to tumače pravnici kada je u pitanju ono što piše u Ustavu, vezano za član 86“, rekao je Rašić.
On je dodao da se postavlja pitanje da li predsednica ima pravo da raspusti parlament u takvoj situaciji.
„Pitanje je, pre svega, da li sada već bivša predsednica Osmani ima pravo da uradi tako nešto, odnosno da raspusti Skupštinu“, rekao je Rašić, objašnjavajući da se prema proceduri nakon isteka mandata ostavlja rok od 60 dana za izbor novog predsednika, nakon čega bi raspuštanje parlamenta bilo automatsko.
Prema njegovim rečima, jedini merodavni organ koji može doneti konačnu odluku je Ustavni sud.
Govoreći o eventualnim izborima, on je rekao da su on i njegova partija spremni za izlazak na teren, iako su građani umorni od čestih izbornih procesa.
„Ako do izbora dođe, morate ponovo da izađete na njih“, kazao je Rašić.
Zakon o strancima i zabrinutost među Srbima
Rašić je govorio i o primeni Zakona o strancima, koji je izazvao zabrinutost među Srbima na Kosovu, ističući da zakon sam po sebi nije diskriminatorski, već da je problem način njegove primene.
„To je apsolutno sličan ili isti zakon kao zakoni koji se primenjuju u mnogim državama Evrope. Ono što je sporno jeste metodologija implementacije ili vremenski period njegove primene“, rekao je Rašić.
On je naglasio da neće biti deportacija.
„Ne, neće biti deportacija. Razgovarao sam o tome i sa ambasadorom Evropske unije i ponudio svoju pomoć“, izjavio je Rašić.
Prema njegovim rečima, dodatni problem predstavlja „institucionalni vakuum“, posebno u oblastima obrazovanja i zdravstva, jer službenici u kosovskoj administraciji često ne prihvataju dokumenta na kojima piše „Republika Srbija“.
„Službenik ne sme da uzme tu dokumentaciju jer bi time prekršio zakon po kojem radi“, rekao je Rašić, navodeći da su u pojedinim slučajevima pronađena privremena rešenja, poput potvrda koje izdaju opštine.
Dijalog Beograda i Prištine
Komentarišući dijalog Beograda i Prištine, Rašić je ocenio da Srbi sa Kosova nemaju dovoljno uticaja na procese koji direktno utiču na njihov život.
„Imate Brisel, Beograd i Prištinu – to je taj trougao, a mi smo negde u sredini. Niko nas, pobogu, ne pita za mišljenje“, rekao je Rašić za Radio Goraždevac.
On je naveo da je tražio da učestvuje u pregovaračkom procesu, ali da taj predlog nije prihvaćen.
„Iz Beograda je stigao odgovor da nema potrebe za novim ljudima, da njima ide sasvim dobro“, rekao je Rašić.
Hapšenja i institucionalna zaštita
Govoreći o hapšenjima Srba za ratne zločine, Rašić je rekao da je ključno da postoji veće prisustvo Srba u kosovskim institucijama.
„Procene su da u celoj javnoj upravi nedostaje između 2.500 i 3.000 Srba i drugih nealbanaca“, naveo je on.
Kako je dodao, veće učešće Srba u institucijama moglo bi da doprinese boljoj pravnoj zaštiti.
„Kada bismo imali naše pravnike u Ministarstvu pravde ili policajce u MUP-u koji poznaju zakon i procedure, oni bi bili najbolja brana i pomoć svojim sugrađanima“, rekao je Rašić.
On je istakao da se mora poštovati pretpostavka nevinosti za osobe optužene za ratne zločine.
„Mi moramo polaziti od pretpostavke nevinosti, posebno kada govorimo o sugrađanima koji su sve vreme živeli ovde“, rekao je Rašić.
Projekti za povratak
Rašić je naveo i podatke o projektima Ministarstva za zajednice i povratak, ističući da je u poslednje dve i po godine realizovan veliki broj projekata namenjenih povratnicima.
„Samo u poslednjih godinu i po dana izgradili smo 139 kuća“, rekao je Rašić.
Prema njegovim rečima, kroz različite programe ekonomske održivosti i subvencija realizovano je više od 1.000 projekata, ukupne vrednosti veće od 17 miliona evra.
On je dodao da je pokrenut i program stažiranja za mlade, kroz koji bi naredne godine oko 1.000 mladih trebalo da prođe dvogodišnji program obuke uz mesečnu naknadu od 500 evra.
„To nije luksuz, već osnovna potreba da bismo srušili psihološke barijere i mogli normalno da komuniciramo“, rekao je Rašić, navodeći da program uključuje i učenje engleskog i albanskog jezika.
