Vrhovni sud Kosova odbio je kao neosnovane zahteve za zaštitu zakonitosti koje su branioci devetorice osumnjičenih za ratni zločin protiv civilnog stanovništva iz okoline Zubinog Potoka, podneli protiv odluke o određivanju pritvora, izjavila je advokatica Jelena Krivokapić.
Krivokapić je saopštila da je juče putem elektronske pošte primila presudu Vrhovnog suda Kosova, donetu na sednici veća 23. oktobra, kojom su odbijeni zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti protiv rešenja Osnovnog suda u Prištini – Specijalnog odeljenja od 29. septembra 2026. godine.
Tim rešenjem devetorici osumnjičenih određen je pritvor, a odluku je potvrdio Apelacioni sud 8. oktobra 2026. godine.
„Navedeni su isti razlozi kao u oba nižestepena rešenja, a to su opasnost od bekstva, mogući uticaj na svedoke i da postoji osnovana sumnja da su učinili delo koje im se stavlja na teret“, navela je Krivokapić.
Dodala je da je Osnovni sud u Prištini u međuvremenu osumnjičenima produžio pritvor za još dva meseca, odnosno do 25. decembra ove godine.
Advokat Predrag Miljković ukazao je na, kako je naveo, problem u vezi sa navođenjem njegovog branjenika Miloša Raškovića, kao svedoka u postupku koji se vodi protiv njega.
„Miloš Rašković (moj branjenik) naveden je kao svedok u postupku protiv sebe. Žalbom smo ukazali da je to nemoguće. Odbijena. Zahtevom za zaštitu zakonitosti smo ponovo ukazali da je to nemoguće!“, naveo je Miljković.
On je ocenio da je obrazloženje Vrhovnog suda, kako je rekao, „još gore nego nižestepenih sudova“, navodeći da se u njemu pominje opasnost da će okrivljeni uticati na svedoke, među kojima je, prema njegovim rečima, naveden i Rašković.
„Dakle, postoji opasnost da će Rašković okrivljeni uticati na sebe Raškovića svedoka!“, naveo je Miljković.
On je takođe kritikovao način obrazlaganja odluka o pritvoru, tvrdeći da, osim navođenja imena svedoka, nema opisa njihovih iskaza.
„Da ne pričamo da osim pobrojanih imena svedoka, nema ni reči o opisu iskaza svedoka, što je zapravo dokaz u krivičnom postupku i obavezni deo obrazloženja“, dodao je Miljković.
Kosovska policija uhapsila je devetoricu Srba 27. septembra u Zubinom Potoku, u akciji sprovedenoj u saradnji sa Specijalnim tužilaštvom. Dva dana kasnije Osnovni sud u Prištini odredio im je pritvor u trajanju do 30 dana zbog sumnje da su počinili ratne zločine.
Prema ranijim navodima, uhapšeni su D.D., M.R., M.R., R.R., S.D., S.D., V.L., R.R. i D.D.
Hapšenja su povezana sa istragom o nestanku mitrovičke „Grupe intelektualaca”.
Tokom pretresa na više lokacija zaplenjeni su oružje, municija, telefoni, dokumentacija i oko 23.000 evra u gotovini.
Posmrtni ostaci 23 osobe za koje se sumnja da su pripadale „Grupi intelektualaca” pronađeni su tokom iskopavanja u selima Kaludra i Jabuka, u opštini Zubin Potok. Iskopavanja su obavljena u periodu od 27. jula do 21. avgusta 2026. godine.
Početkom oktobra, Apelacioni sud u Prištini odbio je žalbe odbrane na odluku o pritvoru za devetoricu Srba iz Zubinog Potoka, osumnjičenih za ratni zločin protiv civilnog stanovništva.
