Zajednička pozicija EU o Planu rasta za Zapadni Balkan: Preduslovi pošteni izbori i primena dogovora iz Ohrida

Poštovanje demokratskih mehanizama, uključujući slobodne i poštene izbore, kao i poštovanje vladavine prava i osnovnih prava, biće preduslovi za dobijanje sredstava iz Plana rasta za Zapadni Balkan.
Image
Foto: Dušan Cvetanović, Pexels

To predviđa juče usvojena zajednička pozicija zemalja članica Evropske unije (EU).

Zajednička pozicija, usvojena u Briselu na nivou ambasadora članica EU, za Beograd i Prištinu kao preduslov definiše i „konstruktivan angažman na normalizaciji odnosa u cilju potpunog sprovođenja svih obaveza“ koje proizilaze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji i njegovog Implementacionog aneksa iz Ohrida, kao i svih prethodnih sporazuma postignutih u briselskom dijalogu.

Uz to, preduslov za Beograd i Prištinu je i da započnu pregovore o Sveobuhvatnom sporazumu o normalizaciji odnosa, piše u dokumentu koji je objavio Savet EU.

U tekstu se ističe i značaj usklađivanja zemalja Zapadnog Balkana sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.

„Planovi reformi, koje će dostavljati zemlje Zapadnog Balkana, treba da sadrže objašnjenje na koji način će doprineti progresivnom i kontinuiranom usklađivanju sa zajedničkom spoljnom i odbrambenom politikom EU“, stoji u tekstu.

Preduslov za dobijanje sredstava je da zemlje Zapadnog Balkana „poštuju demokratske mehanizme, uključujući višestranački parlamentarni sistem i slobodne i poštene izbore, vladavinu prava, uključujući nezavisno i funkcionalno pravosuđe, kao i osnovna prava, uključujući slobodu izražavanja, slobodu medija i garanciju poštovanja svih obaveza u vezi sa ljudskim pravima, uključujući prava pripadnika manjina“, navodi se.

Evropska komisija, zajedno sa Evropskom službom za spoljne poslove (EEAS) gde je to potrebno, prati ispunjavanje navedenih preduslova pre nego što se sredstva pošalju korisnicima i tokom perioda podrške, uzimajući u obzir okvir politike proširenja. Komisija obaveštava Savet EU o ispunjenosti preduslova pre slanja sredstava, piše u tekstu.

Kada Komisija utvrdi da neki preduslov nije ispunjen ili da se više ne ispunjava, podnosi Savetu predlog izvršne odluke kojom se obustavljaju plaćanja. Kada, na zahtev korisnika ili na sopstvenu inicijativu, Komisija zaključi da je taj preduslov ponovo ispunjen, podnosi Savetu predlog izvršne odluke o ukidanju suspenzije. U slučajevima iz ovog stava, Savet po pravilu odlučuje u roku od mesec dana od prijema predloga Komisije.

Zajednička pozicija predstavlja „mandat za pregovore“ sa Evropskim parlamentom, čije je odobrenje potrebno da bi Plan rasta za Zapadni Balkan, koji je Evropska komisija usvojila u novembru, postao operativan.

Evropska komisija je 8. novembra 2023. usvojila i predstavila Plan rasta za Zapadni Balkan, zajedno sa godišnjim Paketom proširenja.

Plan rasta za Zapadni Balkan predviđa finansijsku podršku od šest milijardi evra, od kojih su dve milijarde bespovratni grantovi, a četiri milijarde povoljni krediti koje daje EU.

Cilj Plana je podsticanje ekonomskog rasta regiona i ubrzavanje socioekonomskog približavanja Zapadnog Balkana i EU, što uključuje brži tempo reformi na putu ka Uniji.

Plan se odnosi na period od 2024. do 2027. godine i predviđa da svaka vlada zapadnobalkanske šestorke dobije određenu sumu novca na svakih šest meseci, zavisno od reformi koje je sprovela u tom periodu.

Beta


*Preuzimanje i objavljivanje sadržaja sa portala Kontakt Plus radija, nije dozvoljeno bez navođenja izvora.