U svetu u kome je svaka informacija udaljena svega jednim klikom, tradicionalni mediji prolaze kroz najdublje promene u svojoj istoriji.
O tome kako se transformišu i publika i novinarstvo, za KoSSev govori Aleksandra Milošević, novinarka Radio Mitrovica Sever, ističući da je masovna digitalizacija snažno preoblikovala i način informisanja i način na koji publika razume i koristi medije.
„Kao što se mediji razlikuju po načinu rada i uopšte postojanja, tako se i konzumenti vesti razlikuju, ne zato što su ljudi drugačiji već zato što je način informisanja drugačiji“, kaže Milošević, podsećajući da je snažna tehnološka dinamika poslednjih decenija, prelomila čitav medijski pejzaž.
Od analognog do digitalnog – i dalje bez konačnog odgovora
Masovni mediji su decenijama prolazili kroz evolutivni razvoj, ali poslednjih 15 godina desila se – kako kaže – prava digitalna revolucija. Internet, društvene mreže i savremene tehnologije doveli su u pitanje opstanak klasičnih formata.
„Jednostavno se sve promenilo od same pojave interneta i savremenih tehnologija. Postavilo se u jednom trenutku pitanje da li će tradicionalni mediji uopšte opstati i da li će biti na kraju i upotrebljivi. Tu se pre svega misli na radio, televiziju, a pre svega na pisane medije, odnosno na štampu.“
U samo jednoj generaciji, informacije su napustile stranice novina, talase radija i televizijske signale i preselile se u virtuelni prostor.
„Dokaz postojanja medija meri se po tome koliko je taj medij danas prisutan na društvenim mrežama, tako da je taj socijalno-komunikacijski fenomen na društvenim mrežama pokazatelj.“
Publika više nije ista – i to menja sve
Uz evoluciju medija menja se i publika – brže nego ikada. Nekadašnji konzumenti tradicionalnih medija imali su znatno uži izbor i sporiji pristup informacijama.
„Konzumenti tradicionalnih medija ranije su imali uži izbor medija preko kojih su dolazili do informacija. Do informacija su stizali sporije jer je posao novinara bio sasvim drugačiji. Nisu imali mogućnost upoređivanja tačnosti informacija. Danas je to sasvim drugačije.“
Danas se publika kreće kroz digitalni prostor preplavljen podacima, u kome svako može da bude i izvor i komentator i prenosilac vesti.
Kreatori, a ne samo publika
Kao najveću promenu, Milošević ističe činjenicu da publika više nije pasivna.
„Konzumenti vesti više nisu samo pasivni primaoci informacija. Oni su postali kreatori svojih sadržaja na društvenim mrežama, što dodatno otežava posao novinaru.“
U takvom okruženju, novinar više nije samo posrednik, već i filter, proveravač činjenica i orijentir u prostoru koji je preplavljen i tačnim i netačnim informacijama.
„Teže je proveriti vest, teže je doći do pravog izvora informacija i plasirati tu informaciju do publike. To je velika razlika koja donekle otežava posao“, objašnjava ona, dodajući da u „tržištu informacija gde je izbor postao mnogo veći“ raste i potreba za dodatnom opreznošću.
Ipak, u toj gustoj mreži sadržaja krije se i ono što publika može da iskoristi kao prednost – više izvora znači i veću šansu da se dođe do tačne informacije, ali pod uslovom da je publika spremna da prepozna pouzdane od nepouzdanih.
Aleksandra Milošević poručuje da je upravo to savremeni izazov: informisati se slobodno, ali odgovorno, u vremenu kada su mediji – i publika – u stalnoj transformaciji.
