Međutim, dok bi u normalnim okolnostima mediji trebalo da posluže kao posrednici javnog dijaloga, u Srbiji su provladini tabloidi i nacionalne frekvencije iskoristili proteste za potpuno drugačiju svrhu – njihovu delegitimizaciju.
U tabloidima kao što je Informer i na televizijama sa nacionalnom frekvencijom poput Pinka i Happy TV-a, studenti se retko prikazuju kao građani koji artikulišu sopstvene zahteve. Umesto toga, njihovo delovanje se uporno povezuje sa opozicijom, stranim ambasadama i – nimalo slučajno – Kosovom.
Informer: studenti kao „rušitelji države“
Informer je paradigma ovog načina izveštavanja. Tabloid redovno koristi senzacionalističke naslove kojima se protesti predstavljaju kao pokušaj rušenja države, a studenti kao produžena ruka opozicije i stranih interesa.
U tekstu pod naslovom “Otkriveno šta planiraju ‘studenti’ i opozicija! (VIDEO)”, protest se prikazuje kao koordinisana zavera opozicionih stranaka i „antisrpskih NVO organizacija“. Time se studentima oduzima autentičnost i oni se prikazuju kao marionete u tuđim rukama.
U drugom tekstu – “Studenti sa KiM obratili se studentima u Srbiji” – naglasak je na tome da iza studentskog pokreta stoje navodne pretnje „takozvanog premijera lažne države Aljbina Kurtija“. Poruka je jasna: svaki protest u Srbiji implicitno pomaže neprijatelju na Kosovu.
Čak i izveštaji sa Kosova koriste se da se produbi osećaj opasnosti. Tekst “Pretnje Srbinu zbog studentski protesta na Kosmetu” studentski aktivizam prikazuje kroz prizmu etničkog sukoba i represije, a ne kao deo šire borbe mladih za svoja prava.
Nacionalne frekvencije: Studenti kao „ekstremisti“
Sličan narativ se ponavlja i na nacionalnim televizijama. U jednoj od specijalnih emisija na TV Pinku, studenti su predstavljeni kao „ekstremisti koji samo žele nasiljem da dođu na vlast“.
Ovakva retorika ima dvostruku funkciju: ona delegitimizuje protest kao oblik demokratskog izražavanja i istovremeno učvršćuje narativ vlasti da iza svake građanske pobune stoji destruktivna zavera. Kada se na to doda element Kosova, protesti se predstavljaju ne samo kao unutrašnja opasnost, već i kao deo šire spoljnopolitičke pretnje.
Manipulacija snimcima – slučaj studentskog filma
Jedan od najskandaloznijih primera propagande bio je kada su provladini mediji iskoristili isečke iz studentskog filma i predstavili ih kao „dokaze“ da su protesti namešteni. Naslovi su tvrdili da je reč o unapred režiranim scenama protesta, što je trebalo da pokaže da iza svega stoji opozicija.
Međutim, vrlo brzo su sami autori filma istupili u javnost i demantovali te navode, objasnivši da su snimci potpuno istrgnuti iz konteksta i zloupotrebljeni u političke svrhe.
Ovaj slučaj najbolje pokazuje do koje mere mediji bliski vlasti koriste manipulacije kako bi diskreditovali građanski aktivizam.
Propagandna matrica: Unutrašnji i spoljni neprijatelj
U osnovi ovakvog izveštavanja nalazi se jednostavna matrica: Unutrašnji neprijatelj – studenti, opozicija, kritički građani; Spoljni neprijatelj – Kosovo, Zapad, Albanci…
Kada se ta dva narativa spoje, rezultat je moćno propagandno oružje: svaki građanski protest protiv vlasti automatski se predstavlja kao produžetak spoljnopolitičke zavere. Tako se obesmišljava svaka kritika i kreira atmosfera u kojoj je svaka pobuna protiv vlasti ravna izdaji nacionalnih interesa.
Kontrast: Nezavisni i regionalni mediji
Suprotno tome, nezavisni i regionalni mediji donose drugačiju perspektivu. Radio slobodna Evropa izveštavao je o studentskim protestima kroz prizmu konkretnih zahteva mladih i njihovih poruka vlastima, bez etiketiranja i nacionalističkog naboja.
List Danas preneo je podršku studenata iz Kosovske Mitrovice svojim kolegama u centralnoj Srbiji, uključujući i peticije profesora, pokazujući da se studentski pokret ne može svesti na „instrument stranih sila“.
Zašto je ovo opasno?
Kada mediji sa nacionalnom frekvencijom i najvećim tiražima plasiraju propagandu umesto informacija, posledice su ozbiljne. Studenti – kao simbol kritičkog mišljenja i budućnosti – predstavljaju se kao neprijatelji države. Građani umesto informacija dobijaju poruke straha, a društvo se dodatno deli.
Zašto je to važno?
Izveštavanje provladinih medija o studentskim protestima i Kosovu pokazuje tipičan obrazac propagande: spajanje unutrašnjih i spoljnopolitičkih neprijatelja radi delegitimizacije svake kritike vlasti.
U toj matrici studenti nisu građani sa zahtevima, već „pioni Zapada“ i „saveznici Prištine“.
Umesto da podstiču dijalog, nacionalne frekvencije i tabloidi podstiču strah i antagonizam. A to, dugoročno, šteti i demokratiji i samom društvu.
