U trenutku kada kampanja 16 dana aktivizma ponovo otvara pitanje bezbednosti žena, novinarke upozoravaju da predrasude, spore reakcije institucija i nedovoljna zaštita žrtava doprinose tome da se slučajevi ponavljaju, dok se pritisci često prelivaju i na žene koje rade u medijima.
„Deca odrastaju uz nasilje, a kazne su i dalje slabe“
Poražavajuća je činjenica da je nasilje nad ženama gotovo svakodnevna tema. Retko prođe dan bez policijskog izveštaja o nekom slučaju, što pokazuje da je problem i dalje veoma prisutan, a u određenim periodima čak i u porastu, kaže Mirjana Milutinović, direktorka Kontakt Plus radija.
Iako se o ovoj temi dosta govori, a žene se ohrabruju da nasilje prijave, ostaje pitanje zašto je ono i dalje toliko rasprostranjeno.
„Možda je, uprkos edukacijama, kampanjama i apelima, odgovor u tome da nisu do kraja promenjeni duboko ukorenjeni stavovi u društvu i predrasude prema ženama“, navodi Milutinović.
„Čini se da vreme velikih globalnih društvenih tenzija – ne samo kod nas nego i u svetu – dodatno izlaže žene pritiscima i negativno utiče na odnose između muškaraca i žena.“
Žene koje se same bore za slobodu i ravnopravnost u obrazovanju, na poslu i u medijima, ponekad postaju mete frustracija, predrasuda, pa na kraju i nasilja.
Institucije svakako imaju ključnu ulogu – od policije, preko centara za socijalni rad, do sudova i tužilaštava. Potrebna je brža i adekvatna reakcija, bolja koordinacija i kontinuirana podrška žrtvama.
Ali i društvo mora biti aktivnije, jer su posledice nasilja široke, ukazuje Milutinović, posebno kada deca odrastaju posmatrajući nasilje.
Neadekvatne kazne za nasilnike, kao i to što institucije ponekad nisu prepoznale do kraja koliko je neki nasilnik opasan, doveli su do toga da su neke žene izgubile život.
„Kao medijska zajednica, sigurno možemo više – kroz saradnju sa institucijama i organizacijama koje se bave nasiljem nad ženama, ne samo tokom kampanja i važnih datuma, već tokom cele godine“, naglašava.
Nažalost, kriza u kojoj mediji rade poslednjih godina često dovodi do toga da su prisutne samo kratke informacije o tome da se nasilje dogodilo.
Važno je spomenuti i pritiske i nasilje koje trpe novinarke, ukazuje dalje direktorka Kontakt Plus radija.
„One su često izložene uvredama, onlajn napadima i rizičnim situacijama na terenu. Tokom proteklih godina, naročito tokom kriza na severu Kosova, zabeleženi su drastični primeri napada. Videli smo slučajeve verbalnih napada, ali i fizičkih nasrtaja i pokušaja oduzimanja opreme sa snimljenim materijalom. U kampanjama napada – kako na terenu, tako i onlajn – učestvovale su, nažalost, i žene. Upravo u takvim okolnostima moramo pokazati veću solidarnost, posebno žene međusobno.“
Mediji se temom bave tek kada se dogodi tragedija
Urednica Kim radija, Zorica Vorgučić primećuje da mediji na Kosovu, nažalost, ne posvećuju dovoljno pažnje slučajevima nasilja nad ženama – osim povodom međunarodnih dana ili, kao što je to slučaj tokom ove kampanje 16 dana aktivizma, ili kada se desi tragedija – ono najgore, kada je žrtva ubistva žena, što smo videli u nekoliko slučajeva prošle godine, uključujući i jedan u opštini Gračanica.
„Ono što svakodnevno vidimo u medijima na srpskom jeziku jeste objavljivanje kratkih vesti, najčešće prenošenje izveštaja Kosovske policije o napadima nad ženama, uglavnom od strane članova porodice, najčešće supružnika, kao i informacije o hapšenjima i određivanju pritvora“, podseća Vorgučić.
„Ne mogu reći da ne postoji želja medija da se bave ovom temom, ali su, nažalost, preopterećeni društveno-političkim i bezbednosnim pitanjima na Kosovu, pa se ovome posvećuje manje pažnje.“
Ipak, uloga medija je veoma važna, što se pokazalo prošle godine kada je zabeležen porast slučajeva seksualnog uznemiravanja žena – kontinuirano izveštavanje dovelo je do reakcija institucija: oglasila se ministarka pravde, a policija je sprovela poseban operativni plan.
Kada je reč o neprimerenom ponašanju prema novinarkama, tokom ove godine nije bilo fizičkih napada, ukazuje dalje Vorgučić, ali jeste bilo uvreda i neprimerenog ophođenja od strane pojedinih političkih predstavnika.
„I izdvojila bih dva primera: prvi, na konferenciji u sedištu Srpske liste, kada se predstavnik SL i bivši gradonačelnik Zubinog Potoka, Srđan Vulović, neprimereno obratio novinarki Ani Ćup; drugi, ponašanje kandidata na lokalnim izborima u Leposaviću, Radice Radomirovića, prema urednici portala KoSSev, Tatjani Lazarević, koju je optuživao i uvredljivo napadao jer je reagovala na njegovo ophođenje prema mlađoj koleginici iz iste redakcije.“
„Zaštita žrtve je osnov etike“
Ivana Vanovac, novinarka Radija Kosovska Mitrovica istakla je visok nivo profesionalne etike medija koji izveštavaju na srpskom jeziku na Kosovu, koji poštuju novinarski kodeks i u vezi sa izveštavanjem o rodno zasnovanom nasilju.
„Mediji na Kosovu koji izveštavaju na srpskom jeziku u prethodnim godinama pokazali su visok nivo profesionalne etike i držali se novinarskog kodeksa, posebno kada je reč o izveštavanju o ženama i osetljivim grupama, uključujući žrtve nasilja i slučajeve femicida“, navela je Vanovac.
„Sa druge strane, kada pogledamo medije iz centralne Srbije, preko kojih se takođe informiše lokalna javnost, često ne možemo reći ništa pohvalno.“
Novinar koji izveštava o ženama ne sme da koristi seksističke komentare i dužan je da poštuje sve standarde kodeksa – da štiti identitet žrtve, da poštuje pravo porodice na privatnost i šok, da ne opravdava počinioca, niti da okrivljuje žrtvu, što ovakvi mediji čine.
A ako neki medij ima nedoumicu oko toga kako da postupa – da li sme da otkrije identitet žrtve, kako da piše o femicidu ili rodno zasnovanom nasilju, ili da li mora da koristi rodno senzitivni jezik – u obavezi je da konsultuje novinarski kodeks.
Ako ni tu ne nađe odgovor, tu su novinarska udruženja da pomognu u rešavanju etičkih dilema, zaključila je novinarka Radio Mitrovica Sever, koja je istovremeno i predsednica ogranka Udruženja novinara Srbije na Kosovu.
