Sjedinjene Američke Države su na neodređeno vreme obustavile planirani strateški dijalog sa Kosovom, izražavajući zabrinutost zbog postupaka vlade u tehničkom mandatu, koji su, kako se navodi, povećali tenzije i nestabilnost. U saopštenju američke ambasade u Prištini naglašava se da nedavni postupci i izjave vršioca dužnosti premijera Aljbina Kurtija predstavljaju ozbiljan izazov za postignuti napredak i ograničavaju mogućnost produktivne saradnje na zajedničkim prioritetima, u cilju jačanja mira i stabilnosti kao osnovi za uzajamni ekonomski prosperitet.
Institucionalna kriza i ustavni poredak
Parlamentarni izbori održani su 9. februara, a Kosovo je i dalje u institucionalnoj blokadi. Skupština je proglašena konstituisanom bez izabranog srpskog potpredsednika, što je dovelo do osporavanja procesa od strane Srpske liste i privremene mere Ustavnog suda kojom je obustavljen rad poslanika i formiranje vlade. Dok opozicija i stručnjaci upozoravaju da parlament bez predstavnika srpske zajednice ne može pravilno funkcionisati, kosovska predsednica Vjosa Osmani i Samoopredeljenje smatraju da institucije mogu raditi i bez jednog potpredsednika, uz tvrdnju da nijedna etnička zajednica nema pravo veta nad „državnim procesima“.
Odluka Sjedinjenih Američkih Država da obustave strateški dijalog sa Kosovom usledila je nakon što su poruke iz vrha vlasti u Prištini još jednom otvorile pitanje odnosa prema sopstvenom ustavu i institucijama. Dok Aljbin Kurti insistira na ideji „treće republike“ i time praktično relativizuje važeći ustavni okvir, potpredsednica Skupštine Aljbuljena Hadžiju poručuje da je Kosovo „unitarna, a ne multietnička država“, što je u suprotnosti sa ustavnim rešenjem koje garantuje posebna prava zajednicama. Istovremeno, kosovska predsednica Vjosa Osmani osporava privremenu meru Ustavnog suda kojom je zaustavljeno konstituisanje parlamenta, navodeći da se time blokiraju institucije. U takvom spletu ideoloških poruka i osporavanja odluka sopstvenog pravosuđa, prema mišljenju poznavalaca prilika, Vašington šalje jasnu poruku – kosovska vlast ne pokazuje spremnost da poštuje sopstveni ustavni poredak, pa je strateški dijalog stavljen na čekanje.
Andrić Rakić: „Napad Samoopredeljenja na institucionalni poredak Kosova presudio prekidu dijaloga“
Milica Andrić Rakić iz Nove društvene inicijative iz Severne Mitrovice ocenjuje da je odluka SAD očekivana, ali istovremeno i iznenađujuća.
„SAD su dugo otvoreno govorile o narušenim odnosima sa Kosovom, ali te izjave su često ostajale u senci vesti o bilateralnoj saradnji, često u domenu odbrane zbog čega je ovaj potez i očekivan, ali i veliko iznenađenje u isto vreme. Deo javnosti, a pre svega, verujem Kurtijeva vlada, stekla je utisak da SAD ipak neće ići dalje od verbalnih neslaganja sa politikama Kurtijeve vlade“, navodi Andrić Rakić.
„Odluka se može negativno odraziti na umereni deo Kurtijevog glasačkog tela“
Ona ističe da odluka SAD može imati kratkoročne političke posledice za Kurtijevu vladu, posebno u predizbornoj kampanji.
„Dugoročnih posledica ne bi trebalo da bude, posebno ako dođe do smene vlasti na Kosovu, ali kratkoročne posledice su potencijalno velike. Ova odluka, iako verovatno doneta pre nekoliko dana, saopštena je uoči početka predizborne kampanje za lokalne izbore i ona se može negativno odraziti na umereni deo Kurtijevog glasačkog tela. Iako u principu na odluku o lokalnom vođstvu ne bi trebalo da utiču nacionalne teme, odnosi sa SAD su veoma bitni za umerene albanske glasače.“
Kosovo kao „anti-američki igrač“
S druge strane, prema njenim rečima, ukoliko do smene vlasti ne dođe, ovakva odluka SAD označava Kosovo kao anti-američkog igrača: „I pretvara ga u nepoželjnog partnera za zemlje u regionu sa kojima je Kurti uložio dosta truda da razvije strateške odnose, posebno u oblasti odbrane“.
Andrić Rakić navodi da je ključni faktor koji je presudio prekid strateškog dijaloga – kontinuirani napad Samoopredeljenja na institucionalni poredak Kosova.
„Odluka je verovatno rezultat više faktora, ali pored dugogodišnjeg odbijanja saradnje unutar dijaloga sa Beogradom, verovatno je presudio napad Samoopredeljenja na institucionalni poredak Kosova, što kroz uzurpiranje vlade donošenjem nelegalnih odluka u tehničkom mandatu i blokadu skupštine, što kroz napad na Ustavni sud i izjave o ‘trećoj republici’ i tome da Kosovo nije multietnička država“, navodi Andrić Rakić.
„Kurtijeva pozicija uzdrmana, ali neće odstupiti“
Što se tiče mogućnosti promene pravca politike vlade u tehničkom mandatu, Milica Andrić Rakić ne očekuje da će Samoopredeljenje i Aljbin Kurti odstupiti od dosadašnjih postupaka. Istovremeno, smatra da vlada neće imati dovoljno poluga da taj pravac nastavi, jer formiranje nove vlade ostaje upitno, a međunarodni faktori dodatno ograničavaju mogućnosti za delovanje.
„Njegova (Kurtijeva) pozicija već je uzdrmana time što je pokazao da nije spreman da preda vlast kada je izgubio, što se videlo i iz pisma šefa EU misije na Kosovu koji mu je u ime svih zemalja članica saopštio da se sa njim neće sretati u prostorijama Vlade zbog odluke Vrhovnog suda o nelegalnosti akta MALP u tehničkom mandatu, a koja bi mogla da se preslika i na sve odluke vlade nakon marta ukoliko neko bude dovodio u pitanje te odluke pred sudom.“
A tu su i unutrašnji faktori.
„I na unutrašnjem planu ova odluka dodatno slabi Kurtijev koalicioni potencijal jer je moguće distanciranje poslanika iz nevećinskih zajednica od Samoopredeljenja, dok se jaz sa drugim opozicionim partijama samo povećao“, smatra Andrić Rakić.
Izazovi u povratku poverenja SAD
U slučaju da vlada ne promeni kurs, posledice po međunarodni položaj Kosova mogle bi biti značajne, smatra Andrić Rakić.
„Samoopredeljenje će jako teško povratiti poverenje SAD, ali ukoliko vladu formira opozicija, za njih će to biti relativno jednostavno. Tražiće se dijalog sa srpskom zajednicom i normalno funkcionisanje institucija“, podvlači Milica Andrić Rakić.
Gogić: Prekid dijaloga rezultat kumulativnih postupaka prištinskih zvaničnika
Politikolog iz Beograda Ognjen Gogić, koji je jedno vreme živeo i radio na Kosovu i dobro poznaje lokalne prilike, ocenjuje da se prekid strateškog dijaloga SAD sa Kosovom ne može sagledati izolovano, već je rezultat kumulativnih postupaka i izjava prištinskih zvaničnika.
Smatra da ponašanje vrha vlasti – od odluka vršioca dužnosti premijera Aljbina Kurtija, preko izjava predsednice Vjose Osmani, do stavova potpredsednice Skupštine Aljbuljene Hadžiju – pokazuje trend relativizacije ustavnog poretka i sve veću spremnost da se ignorišu odluke Ustavnog suda. Prema njegovom mišljenju, odluka SAD nije samo dnevno-politički pritisak, već signal koji potencijalno preispituje buduću saradnju Amerike sa Kosovom.
„To bi konkretno značilo da se formira nova vlada koja ne bi obuhvatala Kurtija, a koja bi potom više koordinirala akcije sa Amerikancima. Ili je reč o dugoročnom strateškom, dalekosežnom menjanju pristupa Amerikanaca prema Kosovu, eventualnom odustajanju od ideje da se sa Kosovom razvijaju bliski strateški odnosi, pa čak i mogućem povlačenju SAD u nekom trenutku. Nisam siguran šta je od ta dva. Meni ovo deluje previše radikalno da bi u pitanju bio samo dnevno-politički pritisak. Više deluje kao da se, možda zbog ponašanja, ali i generalno, preispituje odnos, buduća saradnja sa Kosovom, i to nevezano za to ko će se kasnije možda vratiti na vlast“, ocenjuje Gogić.
Strateški dijalog sa Kosovom: Ideja i ključne stavke
Strateški dijalog je proces koji Ministarstvo spoljnih poslova SAD uglavnom vodi sa različitim zemljama sveta radi unapređenja bilateralnih odnosa. Tokom tog procesa odvijaju se razgovori visokog nivoa – bilo u Vašingtonu, bilo u zemlji partneru – koji obuhvataju širok spektar tema, uključujući odbranu, bezbednost, zaštitu životne sredine, energetiku, ekonomsku saradnju…
Strateški dijalog sa Kosovom pokrenut je 2021. godine putem predloga upućenog predsedniku Sjedinjenih Američkih Država, da bi potom bio ponovo potvrđen u junu 2022. godine, kroz verbalnu notu i sastanak Osmanijeve sa državnim sekretarom SAD u julu iste godine. Finalizacija dijaloga planirana je za ovu godinu, nakon što je Vjosa Osmani u januaru saopštila da je postignut dogovor između dve strane o pokretanju strateškog dijaloga.
Politikolog Ognjen Gogić pojašnjava da je strateški dijalog sa Kosovom zamišljen kao sveobuhvatni okvir saradnje sa Sjedinjenim Državama, a ne kao pojedinačne ad hok inicijative ili kratkoročne bilateralne akcije. Drugim rečima, cilj dijaloga nije bio da se rešavaju samo pojedinačna pitanja, već da postoji stalna, kontinuirana platforma za koordinaciju i razmenu mišljenja i politika između Kosova i SAD u okviru više ključnih oblasti, kao što su energetika, ekonomija, vojna industrija i vojna saradnja…
„To, recimo, imaju Makedonija i Albanija, mislim da će i Srbija imati. Generalno, to se smatra značajnim korakom od strane Amerikanaca – šalju poruku da prepoznaju nekoga kao svog pouzdanog partnera.“
Međutim, ističe da strateški dijalog između SAD i Kosova nikada u potpunosti nije zaživeo u praksi. Ipak, naglašava da prekid dijaloga nije samo simbolički.
„Kosovo je izgubilo obećanu dobit. Neke povlastice koje bi došle u budućnosti – njih neće biti. Izgubljeno je nešto što je u budućnosti moglo da bude pozitivno za Kosovo“, smatra Gogić.
„Strah od ‘avganistanskog scenarija’“
Politikolog ukazuje da prekid strateškog dijaloga ima ozbiljne posledice po međunarodni položaj Kosova i njegovu unutrašnju stabilnost.
„Poruka da Amerika sa Kosovom prekida znači mnogo. To je bez presedana. To je ozbiljan udarac za Kosovo. Egzistencija Kosova je usko vezana za američku podršku. Ne bi Kosovo postojalo danas ovakvo kako postoji da nije bilo američke vojne i ekonomske pomoći, i mešanja u sukob. Kada Amerikanci pošalju poruku da prekidaju saradnju, to znači mnogo.“
Gogić ukazuje na moguće destabilizujuće efekte prekida strateškog dijaloga, navodeći da Kosovo potencijalno može biti izloženo ozbiljnim rizicima sličnim u Avganistanu.
„Sada se Kosovo s razlogom plaši, ono što bih ja nazvao ‘avganistanski scenario’. To znači da Amerikanci kažu: ‘Mi se sada povlačimo, a vama šta Bog da. Prepuštamo vas sudbini’. Kao u Avganistanu – znali su da može doći do nasilja i prevrata, a povukli su se. I to sada Kosovu visi nad glavom. To može mnogo toga da znači.“
Posebno ističe da prekid dijaloga može imati posledice i na vojne i sigurnosne aspekte.
„Postavlja se pitanje da li je Amerika nameravala da sve te bilateralne stvari sa Kosovom, pre svega vojnu saradnju, stavi u okvir tog dijaloga. I onda kada je odustala od dijaloga, kao da odustaje od svega toga. Da li će Amerika biti angažovana na osposobljavanju KBS-a? Mnogo toga sada visi. To je najgore za Kosovo i kosovske Albance, jer mu stvara strašnu anksioznost“, naglašava Gogić.
„Kurti pred političkim slomom zbog sukoba sa SAD“
Prema Gogićevim rečima, prekid strateškog dijaloga SAD sa Kosovom predstavlja direktan izazov za Aljbina Kurtija, posebno u kontekstu predstojećih lokalnih izbora i unutrašnje političke stabilnosti. Veruje da je Kurti sada doveden u situaciju da objašnjava albanskoj javnosti zašto je došlo do povlačenja američke podrške. Ipak, uprkos tome, ubeđen je da će Kurti ostati dosledan svojoj politici.
„Albancima na Kosovu ne treba mnogo objašnjavati šta saradnja sa Amerikom za njih znači. I ne treba mnogo objašnjavati šta znači kada Amerikanci od te saradnje odustaju. Tako da je Kurti sada doveden u situaciju da, u susret lokalnim izborima, objašnjava albanskoj javnosti šta je on to radio što je Amerikance navelo da povuku ovakav potez. Da li će on promeniti svoj pristup, da li će se tome prilagoditi, od njega je teško očekivati, budući da je generalno tvrdokoran u svojim stavovima.“
Međutim, bez obzira na to da li će Kurti promeniti svoje ponašanje ili politiku, prema Gogićevoj oceni, šteta je već učinjena i ne može se vratiti u prethodno stanje.
„Video sam sve one silne reakcije koje su došle – razne nevladine organizacije, Američka komora, Azem Vlasi, veterani OVK… Nema segmenta društva koji ne razume koliko je ovo štetno za Kosovo. On sada mora da im objasni kojim svojim reakcijama je to prouzrokovao, a to je za njega nemoguća situacija. Menjao on politiku ili ne, ovo će dovesti do dramatičnog pada podrške koju uživa kod Albanaca. To će se videti već na lokalnim izborima, a kasnije vrlo verovatno i na ponovljenim parlamentarnim izborima.“
Dodaje da je za Kurtija ovo „potpuni gubitak“, gde će, predviđa, uz njega ostati samo deo „tvrdokornih nacionalista“.
„Svi znaju šta Amerika znači u svakodnevnom životu. Od toga šta je značilo kada je Amerika ušla na Kosovo 1999. godine, pa do toga šta danas imaju u svakodnevnom životu zahvaljujući Americi – koliko se školuju, bilo po američkim školama ili u inostranstvu, koliko finansira projekte, šta je izgradila, šta podržava – lista je nepresušna šta Kosovo sve duguje Americi. Madlen Olbrajt je govorila da nigde u svetu nije videla, kao na Kosovu, toliku zahvalnost prema onome što je Amerika uradila. Tako da Kurti politički ne može preživeti takvu štetu koju je napravio u odnosima sa Amerikom.“
Međunarodno gledano, prekid strateškog dijaloga za Kosovo znači dublju izolaciju, ističe Gogić.
„On (Kurti) je doveo do toga da su Evropljani uveli sankcije – da li se sprovode ili ne, ali su zvanično na snazi. One generalno štete reputaciji Kosova u međunarodnim krugovima. Dosta se pisalo i o toj parlamentarnog krizi, postavljalo se pitanje da li je Kosovo ‘governable’, da li uopšte Kosovo može upravljati sobom. On se tu vidi kao krivac, tako da je zapravo doveo Kosovo u jednu veoma duboku izolaciju.“
Povratak poverenja SAD i međunarodnih partnera: „Kosovski zvaničnici se ‘precenili’“
Jedno od ključnih pitanja u kontekstu prekida strateškog dijaloga sa Kosovom jeste šta bi Priština trebalo da preduzme da bi povratila poverenje Sjedinjenih Država i međunarodnih partnera, odnosno da se vrati u prvobitno stanje i nastavi strateški dijalog.
Politikolog Ognjen Gogić je mišljanja da trenutna garnitura vlasti neće moći sama da reši nastalu situaciju. Ocenjuje da su postupci i izjave ključnih zvaničnika, posebno vezano za Ustavni sud i multietnički karakter Kosova, ozbiljno ugrozili njegov međunarodni ugled, te da su se kosovski zvaničnici „precenili“.
„Prvo bih rekao da oni stvarno nisu bili svesni. Precenili su sebe. Ti napadi i izjave, Vjosa Osmani na primer, koje su se ticale Ustavnog suda, sami su sebi napravili ozbiljan problem. Nisam siguran da ova garnitura uopšte može da popravi situaciju.“
„Izvršen ‘puč’“
Gogić veruje da su postupci prištinskih zvaničnika bili „planski i sistemski“, te da su time praktično izvršili „puč“.
„To je bila baš planska akcija – redom su se izašnjavali Kurti, Osmani, Hadžiju, Konjufca, Krasnići… Oni su bukvalno najavili, koliko god to zvučalo paradoksalno, napad, urušavanje kosovskog ustavnog poretka. Oni su maltene najavili ‘državni udar’ time što su rekli ‘Kosovo nije multietnička država’. Krenuli su da urušavaju samo Kosovo, koliko god to paradoksalno zvučalo. Počeli su u srpskim sredinama da urušavaju poredak, a onda su to doveli na nivo centralnog sistema.“
Ističe da je ovo lekcija za sve koji dođu na vlast – da se Ustav i zakoni moraju poštovati.
„To je osnovna stvar koju oni moraju da rade. Kada pošalješ poruku da uništavaš sopstveni ustavni sistem, kako očekuješ podršku bilo koga sa strane? Osnovna stvar je da shvate da su se preigrali sa tom pričom, da su izvršili jedan ‘puč’, i da sada, ko god bude dolazio, mora da počne da poštuje sam Ustav, jer su oni svojim postupcima praktično likvidirani i neutralisani.“
„Rešenje – poštovanje Ustava i promena establišmenta“
Ukoliko želi da obnovi odnose sa Amerikom, Gogić smatra da će Priština morati da pokaže ozbiljnu promenu i da ponudi nove partnere za pregovore. Uveren je da Kosovo sada mora da „zasluži drugu šansu“.
„Mora ozbiljno da se potrudi, i to neće biti dovoljna samo promena vlasti, da se Amerikanci odmah vrate, nego će Kosovo morati da zaradi neku drugu šansu. To će značiti da će morati da promeni ljude. Sa ovim ljudima neće hteti da razgovaraju uopšte. Ako kosovski Albanci prvenstveno žele da s Amerikom povrate odnose, koliko-toliko da ih poprave, moraće prvo da promene establišment. Liderstvo će morati da promene, pa onda dalje da se dokazuju.“
Gogić napominje da Vašington ne bi ovako oštro reagovao da nije reč o ozbiljnom narušavanju poverenja.
„Amerika da je htela da se bavi samo partnerima, a da nastavi tu politiku, onda ne bi ovaj potez povukla ovako drastično. Ona bi se pre angažovala da podrži opoziciju, npr. da nešto među njima dogovori. Ovde će sada Kosovo morati da zasluži drugu šansu od Amerike“, zaključuje politikolog Ognjen Gogić.
