Piše: Tatjana Lazarević
Za više od deset godina vlasti SNS-a predsednik Srbije izgradio je narativ o Kosovu kao o tragičnoj, nerealnoj i nametnutoj temi – kroz koju se traži racionalizacija prethodnih gubitaka i priprema teren za „kompromis“. To što ove godine na Vidovdan nije izgovorio ni reč „Kosovo“ – poruka je sama po sebi.
Prva pomisao na reč Vidovdan je Kosovo. Sve je ređa u vokabularu srpskog predsednika.
U svom bezmalo sedmominutnom pozdravnom govoru vidovdanskim laureatima i javnosti Srbije, uz najviše goste iz Crne Gore, Republike Srpske i Severne Makedonije, Aleksandar Vučić nije spomenuo Kosovo 28. juna.
Prošle godine, oko Vidovdana, o Kosovu govorio je takođe kratko. U dvadesetominutnom obraćanju 27. juna, o Kosovu tek po koja: o tome kako Priština ne želi dijalog, niti da formira Zajednicu većinski srpskih opština, da se Srbi hapse „kako stignu“, dok je Srbiji važno da sačuva mir. Takođe je zahvalio Španiji na poštovanju srpskog integriteta.
Dva dana kasnije, na severu Kosova osvanuli su mu plakati „Čekamo te, Vrhovni komandante“.
Godinu ranije – 29. juna 2023. razrešio je misteriju – da li su kosovski policajci skinuli majicu sa natpisom „Predaja nije opcija“ njegovom sinu Danilu. Ako je verovati predsedniku, u tome nisu uspeli.
„Tek sada sam saznao šta se sve dešavalo na KiM. Poslednji put kada su zaustavili Danila, nedaleko od Podujeva, albanski policajci tražili su da, po svaku cenu, skine majicu na kojoj je pisalo ‘Predaja nije opcija’. Danilo nije pristao, a onda su uperili puške u njega i pitali ‘Ime oca?’ On je odgovorio: ‘Aleksandar! To je moj tata i vaš predsednik’! Majicu mu nisu skinuli, obraz mu nisu ukaljali. Predaja nije opcija!“ – ponosno je kazao.
Kasnije je više puta ponovio da majica nije skinuta i da je sin Danilo bezbedno prošao kroz Prištinu noseći je.
Uoči Vidovdana 2023. rekao je da je „gotovo siguran da će zapadnjaci doći sa nekom genijalnom idejom“ kojom će Beogradu biti dostavljen tekst statuta za Zajednicu opština sa srpskom većinom „u kojem nas neće ništa pitati“. O Kosovu je tada govorio uglavnom u kratkim crtama.
Biće to evropski predlog statuta, mekša varijanta sporazuma iz 2015, ali koji Albanci još uvek odbijaju da pošalju na ustavni sud.
Na Vidovdan 2023, bilo je takođe posla za njegove podržavaoce na Kosovu. Usvojena je „Vidovdanska deklaracija“: Kucnuo je čas – ili ZSO ili znamo šta nam je činiti. Šta?
„Odgovorićemo – ukoliko se zulum nastavi“, poručili su njegovi Srbi sa severa, dok su se Srbi u Gračanici usmerili na pitanje hapšenja.
„Precizno merenje vremena“
„Na Vidovdan se sve vidi“, rekao je Vučić 2022. u govoru dužem od 15 minuta.
„Vidovdan je zaustavio moralno raspadanje srpskog naroda. Dao nam galeriju viteza vere, poštenja i požrtvovanja koja nesumnjivo vredi više od neke galerije mermernih kipova napravljenih u mirno doba naroda koje nije imalo svoje Kosovo“ – simbolika je bila jasna.
„Za nas je Vidovdan najprecizniji način merenja vremena“, još je dodao tada.
Dan kasnije, saopštio je da Albanci planiraju „opšti napad“ na sever Kosova do 1. oktobra – što se do sada nije dogodilo. Bilo je to vreme zaključenja problema tablica.
Iako je obećano da „KM ostaje“, u praksi su sa Kosova nestale srpske tablice gradova na Kosovu, dok je Srbija dozvolila vozilima sa RKS oznakama slobodan prolaz po svojim putevima.
„Ko je vera a ko nevera“
„Srpski narode na Kosovu, vama poručujem, i danas i naveka videćete ko je vera i ko nevera, ko će da štiti, a ko nije čuvao Kosovo i Metohiju“, poručio je Vučić iz Kruševca, na 650. godišnjicu osnivanja Lazarevog grada.
Vidovdan su Srbima te 2021. godine čestitali izaslanik nekadašnjeg i sadašnjeg američkog predsednika Donalda Trampa za dijalog Beograda i Prištine, Ričard Grenel, uz poruku da „odaje počast herojima“, kao i gradonačelnica Čikaga, proglašavajući 28. jun Danom Vidovdana u Čikagu. Predsednik Srbije poručio je da se o Kosovu priča „zahvaljujući njemu“.
Najavio je tada posetu Srbima na Kosovu, u koju nije došao ni četiri godine kasnije, i izvinio se „45-orici“ Srba sa centralnog Kosova, koliko ih je izbrojao pošto su ga mediji prethodno demantovali da u Kosovu Polju više nema Srba.
Naglasio je da ih nije na stotine ili hiljade, izbrojavši ih u glavu. Poručio je da neće majkama vraćati sinove u kovčezima i da je vreme da se gleda u budućnost, a ne da se živi od mitova. Bilo je to dve godine pre slučaja Banjska i pogibije kosovskog policajca i trojice Srba osumnjičenih za napad.
U sličnom tonu, i sa pomirljivim porukama za zapad oglasio se samo dan po Vidovdanu – intervjuom za Juronjuz: „Srbija je spremna na kompromis, a narod je taj koji će na kraju da odluči“, flertujući sa referendumom. Stigao je pride i da sa albanskim premijerom, Edijem Ramom i nekadašnjim premijerom Severne Makedonije, Zoranom Zaevim, ojača sada već propalu ideju tzv. Mini Šengena ili Otvorenog Balkana.
Tokom pandemije 2020, glumac Džonatan Džekson napisao je pesmu o manastirima SPC na Kosovu i snimio spot uz blagoslov manastira Hilandar kao vidovdanski poklon. Pandemija nije sprečila vernike da tradicionalno dođu na Gazimestan. Vučić se bavio pitanjem bezbednosti za Srbe zbog najavljenih optužnica protiv tadašnjeg kosovskog predsednika Hašima Tačije i četvorice njegovih saboraca.
Godinu dana ranije, 2019, tadašnji v. d. direktora Kancelarije za KiM Marko Đurić, Vučićev čovek od poverenja – je u Zubinom Potoku otvorio novi vodovod poručivši da Srbi sa Kosova imaju svaki dan Vidovdan, iako će Vodovod izgubiti šest godina kasnije. Dan kasnije, predsednik je sa otvaranja Moravskog koridora govorio koliko je Srbija jaka, poručujući: „Za razliku od 2004. i 2008. danas im kažemo, ‘nemojte kao Boga vas molimo da napadate srpski narod na Kosovu i Metohiji“‘.
„Trudili smo se da postižemo kompromise, ne zato što smo slabi za razliku od onog ranije, ne zato što smo slabiji od nekih ranije, već zato što njih za kompromis niko nije ni pitao, samo su im nametali rešenja. Ono što su im odredili to se završavalo jednim ili sa dva potpisa. Uzimali su nam sve što su hteli, a mi bismo na to reagovali nemuštim saopštenjem, pobegli, sklonili se i čekali da nam niko nikada KiM ne pomene“, lamentirao je po Vidovdanu.
Slušao je kritike na račun tadašnje vlade i njegove politike prema Kosovu, a zatim istakao da Srbija u njegovo doba ima jaču poziciju nego ranije.
„Zato mi danas o KiM govorimo otvoreno, ne stidimo se ni pred kim, ni pred kim iz sveta, pred kojima možemo da kažemo, mi smo uradili sve što je bilo moguće da do kompromisa dođemo. Drugi taj kompromis nisu želeli“, ponavljao je Vučić godinama iste poruke.
Da dobijemo jedan metar na Kosovu bilo bi dovoljno
Da je spreman za kompromis ali ne i za „nove Oluje“ uoči još jednog Vidovdana poručio je i 2018.
„Mi ne pretimo nikom, spremni smo uvek za kompromise, dijalog i mir, ali nismo spremni, ponavljam, i nećemo nikada prihvatiti nekakve nove Oluje, niti smo spremni za novi egzodus i zločin nad Srbima. Nikome to nećemo dozvoliti.“
Ovo je kazao nakon zajedničke vojno-policijske vežbe „Zajednički udar 2018“.
Dva dana kasnije izrekao je čuvenu izjavu: „Danas nemamo ništa, i da dobijemo jedan metar, to bi bio dobitak.“
„Sve ono što su oni izgubili (prethodna vlast), da jedan metar možemo da dobijemo – dobitak je. Pošto danas nemamo ništa. Ako vi možete da mi kažete šta je to što imamo, kažite mi, ljudi. Samo kažite, budite pošteni i preda mnom i pred svim ovim ljudima, a posebno budite pošteni pred sobom, pa mi to recite. A šta je to što imamo? Govorite mi o vojnicima, policajcima, a kad smo to pa imali?“
Vidovdanski zavet
Vučićeve vidovdanske medijske poruke razrađivao je blagoglagoljiv Marko Đurić, čijim stopama danas nastavlja Petar Petrović.
„Ovde u Kosovskoj Mitrovici danas poručujemo celoj Srbiji da nikada nećemo odustati od vidovdanskog zaveta, da nikada nećemo prestati da budemo narod Vidovdana, da se nikada nećemo uplašiti, pobeći, posustati od onoga što je naše, da ćemo uvek baš ovde na KiM biti svoj na svome, da ćemo isto tako nastaviti da budemo i narod vidovdanske budućnosti“, sadašnji ministar spoljnih poslova kazao je 2018.
Na Vidovdan je Đurić tada došao na svečanu sednicu Univerziteta koji tada obeležava svoj dan, u pratnji tadašnjeg ministra prosvete Mladena Šarćevića.
Uoči Vidovdana 2017, predsednici Kosova i Srbije, Hašim Tači i Aleksandar Vučić, razgovarali su telefonom, a Tači je čestitao Vučiću na novoj dužnosti.
Hašim Tači je 27. juna 2017. saopštio da je razgovarao sa Vučićem i da su se složili da nastave dijalog o normalizaciji. Tadašnji razgovori najviših predstavnika Beograda i Prištine, uključujući telefonske veze, nisu bili retkost, što danas deluje nezamislivo.
Na Vidovdan 2016, na trgu Šumadija u Kosovskoj Mitrovici postavljen je spomenik Knezu Lazaru Hrebeljanoviću. Zli jezici govorili su da je ova grdosija od spomenika bila planirana za drugu lokaciju, kod glavnog ibarskog mosta, ali da lokalnim vlastima to nije dozvoljeno, te su mu pronašli mesto na tek uređenom trgu na kojem je prethodno kratko vreme stajao veliki sat. Navodno se otvorila i polemika ka kojoj strani sveta treba da bude okrenut Lazarov ispruženi kažiprst leve ruke – da li ka Kosovu Polju ili ka Kopaoniku.
„Naš narod ne bi postojao da kroz čitavu svoju novovekovnu istoriju nije gradio budućnost na temeljima stare slave i sa Kosovom na usnama i u srcu. Knez Lazar je ovde da ostane, jer su Srbi ostali. Na Vidovdan, ovde pred Bogom i pred Svetim knezom Lazarom, neka to bude naša zakletva“, poručio je Đurić u Mitrovici svečano otkrivajući spomenik.
Istovremeno u Visokim Dečanima, Amerikanke su pevale Bogorodici. Dan kasnije Albanija i Kosovo uspostaviće električnu interkonekciju, a nekoliko godina kasnije, srpski EPS će i fizički diskonektovati Kosovo iz svog sistema.
Ne dam Gazivode
Uoči Vidovdana 2015, usledila je još jedna čuvena Vučićeva izjava: „Ja neću i ne dam Gazivode. Mene su birali građani Srbije i ja njima odgovaram, a ne stranim ambasadama. Moj posao je da brinem o vladi i imovini Srbije.“
Krilaticu je izgovorio na konferenciji za medije između dve runde razgovora sa tadašnjim kosovskim premijerom Isom Mustafom.
„Predaju srpske imovine neću potpisati dok sam živ“, kazao je.
Iako su iz Beograda i Prištine i tada stizale protivrečne informacije – da konkretnih dogovora nema, premda je već 23. juna bio zakazan susret dvojice tadašnjih premijera za 29. – to leto donelo je više ključnih briselskih sporazuma, uključujući i onaj o ZSO, kao i dogovore o energetici, telekomunikacijama i Ibarskom mostu. Suštinski, reč je bilo o gašenju srpskih institucija i njihovoj integraciji u kosovski sistem.
Nakon Vidovdana, Vučić je poručio da „nije srećan“ što Albanci krše dogovore.
Prvi i poslednji
Za više od decenije vlasti SNS-a, jedini predsednik ili premijer koji je posetio Gazimestan bio je tadašnji predsednik Srbije, Tomislav Nikolić, 2014. godine.
Njegov govor, međutim, prekinula je grupa desničara uz povike: „Izdaja“, „Izdao si Kosovo“, „Vojislav Šešelj“, „Srbija, Rusija, ne treba nam Unija“, „Gavrilo Princip“, „Tomo Šiptaru“.
Nikolić, koji je doneo pobedu SNS-u, tih godina je postepeno gubio politički uticaj, dok je na drugoj strani jačala moć Aleksandra Vučića.
„Čišćenje“
Vladavina Aleksandra Vučića godinama unazad suštinski se vezuje upravo za kosovsku politiku. Smatra se da je dobio podršku Zapada kao garant da će „konačno rešiti“ pitanje Kosova – odnosno, da će obaviti posao povlačenja Srbije sa te teritorije.
U prilog tome govori i istorija međunarodnih sporazuma potpisanih tokom njegove vlasti, čija je suština – osamostaljenje Kosova u odnosu na Srbiju. Od tzv. Briselskog sporazuma, zvanično nazvanog „Prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa“, koji je operacionalizovan kroz desetine tehničkih dogovora, do tzv. Ohridskog aneksa, odnosno francusko-nemačkog predloga poznatog kao „Evropski sporazum o putu za normalizaciju odnosa Kosova i Srbije“. Da se ne radi o pukom predlogu, ne govori samo naziv dokumenta, već i sam Vučić – koji je kuvao žabu više od godinu dana sa pričom o „predlogu koji Srbija neće moći da odbije“, pre nego što je u februaru 2023. pristao na njegovo sprovođenje.
Pokušaj njegove primene na terenu – doduše jednostrane, ali prilično uspešne – od strane Prištine, konkretizovao je ono što se dugo očekivalo od Vučića. Umesto da on „pokupi Srbiju sa Kosova“, patriotskije i za njega, kao i Samoopredeljenje, zvuči narativ u kojem Kurti „čisti Srbiju sa Kosova“.
Za to vreme, reč „Kosovo“ gotovo iščezava iz predsednikovog javnog govora.
Ako već postoji „Prvi sporazum o principima normalizacije“, i drugi – o „Putu ka normalizaciji“, logično se postavlja pitanje da li sledi i treći – Konačni sporazum. Još je veća nepoznanica: Da li će Vučić, odnosno neko iz njegove vlasti – žrtveni svedok, biti garant tog završnog čina? Možda pokaže sledeći Vidovdan.
