Kroz organizovanje književnih večeri i promocija knjiga, preko folklornih smotri i pozorišnih predstava, do likovnih kolonija, škola slikanja, naučnih skupova, i raznih kulturnih manifestacija, Dom kulture „Stari Kolašin“ predstavlja nepokolebljiv stub kulturnog života na Kosovu i Metohiji.
Njegov rad, započet 1995. godine, zasnovan je na viziji prvog direktora, prof. dr Dragiše Bojovića, koji je postavio čvrste temelje za razvoj ove institucije.
Izgradnja zgrade Doma kulture zapravo je počela 1989. godine kao poklon Vlade Vojvodine. Radove je vodila opština Apatin, ali su devedesete godine i ratni sukobi prekinuli proces završetka izgradnje. Ipak, rad ove ustanove započeo je 1995. godine, dok su prve prave kulturne aktivnosti organizovane 1996. godine, zahvaljujući profesoru dr Dragiši Bojoviću.
„Ja se kao student sećam tih nekih početaka rada u kulturi kako se ulazi u zgradu preko šuta i kako se polako pravi park, tako što se sade neke sadnice – borovi, breze… a zapravo te su godine zaista bile pionirske u smislu početaka kulture u Zubinom Potoku“, započinje priču za Kontakt Plus o Domu kulture „Stari Kolašin“, direktorka Andrijana Živanović.
Pre osnivanja Doma kulture, kulturni život Zubinog Potoka bio je vezan za biblioteku „Petar Petrović Njegoš“, koja je bila smeštena u Zadružnom domu.
„Bibliotekar Gano Božović ostavio je neizbrisiv trag. Bio je pasionirani kulturni radnik i fotograf, a mnogi žitelji Ibarskog Kolašina svoje prve fotografije imaju zahvaljujući upravo njemu“, ukazuje Živanovićeva.
Biblioteka je bila mesto okupljanja svih koji su tražili prostor za aktivnosti van posla.
„To znači i sport, tu se igrao šah, tu su se čitale knjige, tu su se sabirali svi oni koji su tražili prostor za provođenje slobodnog vremena uz neke aktivnosti. Ja se sećam tih nekih 80-ih godina kada sam tamo sa zadovoljstvom dolazila, uzimala knjige, čitala ih na licu mesta ili nosila kući. U svakom slučaju, uvek sam zaticala neke ljude koji su tu boravili“, priseća se Živanovićeva.
Uz biblioteku, značajnu ulogu igralo je Kulturno-umetničko društvo „Perjanica“, danas poznato kao „Mokra Gora“, sa tradicijom dužom od 80 godina.
„To je drugi način kako su mladi provodili svoje vreme, a to je i najstarije društvo u Ibarskom Kolašinu“, dodaje.
Dom kulture „Stari Kolašin“ od 1996. radi u kontinuitetu, a 2017. godine promenio je naziv u sadašnji.
„Od 1996. kada su započele aktivnosti, do danas, ova ustanova radi kontinuirano. Mi smo uvek bili ovde. Umesto Javno preduzeće ‘Stari Kolašin’, mi smo sada ustanova za kulturu – Dom kulture Stari Kolašin“, pojašnjava.
Ova ustanova, danas nastavlja da privlači publiku svih generacija kroz raznovrsne programe. Samo tokom ove godine realizovan je širok spektar aktivnosti, od pozorišnih predstava i filmskih projekcija do izdavačke delatnosti i likovnih izložbi.
„Trenutno imamo projekcije filmova koje su uobičajene za ovo doba godine. Prošle nedelje smo prikazali film koji je bio prava radost za mlađu publiku, ali privukao je i one starije. Do kraja godine planiramo još nekoliko programa, uključujući i duhovno veče, jer je vreme Božićnog posta“, navodi Živanovićeva.
Od septembra do novembra, Dom kulture ugostio je i nekoliko pozorišnih predstava, uključujući izvedbu komada „Sećaš li se?“ sa Ljiljanom Blagojević i Sonjom Kolačarić.
„Publika je ovu predstavu po tekstu Vesne Stanković baš lepo primila“, naglašava direktorka.
Osim toga, Dom kulture je nastavio saradnju sa Fakultetom umetnosti kroz festival SPIK, koji je ove godine imao i takmičarski deo.
„Takmičarski deo je ove godine zaista bio zanimljiv. Bilo je nekoliko koreodrama i predstava na temu scenskog pokreta, tako da je i to bilo u ponudi publici u Ibarskom Kolašinu.“
Poseban uspeh ove godine predstavlja deseta godišnjica dodele nagrade „Grigorije Božović“, obeležena objavljivanjem zbirke pripovedaka „Kad mrtvi prozbore“ koja je izdata u saradnji sa Srpskom književnom zadrugom.
„Knjiga obuhvata najuspelije priče Grigorija Božovića, a priredio ju je Mileta Aćimović Ivkov, predsednik žirija za ovu nagradu. Želeli smo da ovom knjigom stvorimo poseban projekat i ona nam je zaista značajna“, ističe Živanović.
Dom kulture širi svoj uticaj i van granica Ibarskog Kolašina. Pored Beogradskog sajma knjiga, predstavio se i u drugim gradovima centralne Srbije.
„Izbor radova sa Likovne kolonije akvarela ‘Gazivode’, nastalih od 2005. do 2020. godine, predstavljen je u Kragujevcu, Raški i Nišu.“
Među izložbama organizovanim u samom Domu kulture izdvaja se izložba ikona Petre Kosnić.
Takođe, program koji Živanovićeva posebno ističe je izložba fotografija Ibarskog Kolašina, koje je napravio Miloš Mitrović.
„To je program koji su napravile moje mlađe kolege, tek pridošle u Dom kulture, a koje zaista žele da rade, pokazuju veliki entuzijazam, veliku želju, veliku volju i sposobnost. Tako da je njihova ideja bila da se ta izložba desi i zaista je to bio pun pogodak“, ponosno ističe.
Dom kulture „Stari Kolašin“ poseduje impresivnu zbirku umetničkih i književnih radova.
Direktorka Andrijana Živanović, ističe da fundus umetničkih dela sakupljenih kroz Likovnu koloniju akvarela „Gazivode“ broji preko 700 radova. Izdvaja i kolekciju umetničkih radova, kao poklon Milice Grković, koja je početkom 1990-ih godina sakupljala dela značajnih stvaralaca sa prostora bivše Jugoslavije.
„Taj fundus je došao u Dom kulture, zahvaljujući njoj, doduše ne u celosti. On je najpre bio donet u Prištinu, pošto je Priština bila centrala, pa je otuda stigao kod nas u nekom manjem obimu. Ali u svakom slučaju, fundus je značajan, jer sadrži radove naših vrednih i značajnih umetničkih stvaralaca.“
Posebno se izdvajaju dela Save Stojkova „Jelena Anžujska“ i reprodukcija freske Prohora Pčinjskog Mati Makarije.
„Nažalost, zbog neprimerenog skladištenja tih radova, mi danas ne možemo imati te radove u izložbama jer moramo da napravimo rekonstrukciju ramova, moramo i da ih konzerviramo poneke, tako da ćemo u budućnosti misliti o tome kako da to rešimo“, objašnjava.
Osim umetničkih dela, Dom kulture poseduje i bogatu biblioteku, koja je, prema rečima Živanovićeve, od velikog značaja za zajednicu.
„Dom kulture ‘Stari Kolašin’ ima i dobru biblioteku, zahvaljujući i svom izdavaštvu, ali i zahvaljujući poklonima koji su dolazili sa različitih strana. U našoj čitaonici ‘Grigorije Božovi’ć, svi koji žele, imaju mogućnost da koriste te knjige koje se nalaze u našoj biblioteci. Naravno, to podrazumeva i korišćenje knjiga iz Gradske biblioteke ‘Petar Petrović Njegoš’, koja trenutno nije u funkciji, ali eto, bilo je tih mogućnosti. I to je bilo važno studentima i drugim ljudima koji žele da čitaju i da istražuju, da imaju i prostor u kom to mogu da rade i da koriste neka izdanja koja ne mogu da nose van biblioteke“, navodi Živanovićeva.
Dom kulture „Stari Kolašin“ ostvario je saradnju sa kulturnim institucijama širom Kosova i Srbije,
„Mi smo zaista ostvarili saradnju sa gotovo svim relevantnim institucijama kulture na prostoru Srbije. Uopšte, kad je Kosovo i Metohija u pitanju, to svakako podrazumeva sve domove kulture sa kojima odlično sarađujemo, ali sve druge institucije, galerije, muzeji koji funkcionišu. Dakle, sve institucije, svi radimo, da kažem, na neki sličan način. Trudimo se da na ovom prostoru, u ovim zaista smutnim vremenima, damo sve od sebe, da tu sarađujemo upravo da bi nam bilo i lakše i bolje da stignemo i do publike i da dođemo do programa koje ćemo toj publici prezentovati“, ističe Živanovićeva.
Posebno je značajna saradnja sa Narodnim pozorištem Priština i Domom kulture u Gračanici.
„Prištinsko pozorište svaku svoju reprizu i premijere najpre odradi u Domu kulture ‘Stari Kolašin’, jer je za to, u stvari za predstave koje odrađuje Prištinsko pozorište, potrebna dobra scena i dobra infrastruktura u pozorišnom smislu. Tako da mi imamo sve to što je neophodno i potrebno. Iz tih razloga oni rado dolaze ovde i, naravno, ne samo premijere već i reprize predstava se ovde dešavaju“, napominje Živanovićeva.
Izdvaja i saradnju sa Maticom srpskom.
„Kao direktorka Doma kulture ‘Stari Kolašin’ i kao Andrijana Živanović, lično, u kosovsko-metohijskom odboru sam Matice srpske. Dani Kosova i Metohije u Matici srpskoj će se upravo dešavali od 23. do 27. decembra u Novom Sadu. Naravno, Dom kulture Stari Kolašin je u tom smislu uzeo učešće na ovim danima svojim prisustvom“, navodi i ističe i saradnju sa Kulturnim centrom Vojvodine i drugim galerijama gde su izloženi radovi sa likovne kolonije „Gazivode“.
Dom kulture „Stari Kolašin“ ima značajne inicijative i na lokalnom nivou.
„Moram da pomenem zaista izuzetnu saradnju sa Privatnim kulturnim centrom ‘Akvarijus’ iz Kosovske Mitrovice, sa kojim Dom kulture ‘Stari Kolašin’ ima izuzetnu saradnju na svim poljima umetnosti i organizacije. Naročito mi je važno da kažem da, zahvaljujući Miljani Dunđerin, u Domu kulture ‘Stari Kolašin’ sada ponovo funkcioniše likovni atelje.“
Takođe ukazuje na projekte vezane za očuvanje nematerijalnog kulturnog nasleđa, kao što je čajna čaša kolašinska, i saradnju sa Institutom za srpsku kulturu u Leposaviću.
„Pomenuću Vesnu Zarković kao istoričara. Ona je bila vrlo važna za organizaciju našeg naučnog skupa o Šemsi-paši Biševcu, ali i Aleksandra Pavlovića sa kojim smo u nekoliko navrata imali saradnju u vezi sa nekim projektima. Pomenuću za nas značajnu stvar, a to je projekat upisa u registar nematerijalnog kulturnog nasleđa. U pitanju je čajna čaša kolašinska. Verujemo da će taj projekat uspešno biti završen, ali zahvaljujući upravo Aleksandru Pavloviću koji je napisao jednu izuzetnu studiju na tu temu. Mi smo ga inspirisali, a on se prihvatio posla. Takođe, moram da pomenem i Mariju Jeftimijević Mihajlović, koja je takođe delom i sama Kolašinka, pa samim tim i ta saradnja sa njom je važna. Dakle, mnogo je tih institucija sa kojima sarađujemo na radost i nas i tih institucija.“
Govoreći o političkoj i bezbednosnoj situaciji na severu Kosova i uticaju na rad ove institucije, Živanovićeva ističe da su, uprkos izazovima, uspeli da se prilagode i nastave sa sprovođenjem svojih aktivnosti.
„Mislim da smo samorazumni i da u stvari sve rešavamo u skladu sa trenutkom i da smo zreli u tome kada donosimo neke odluke i da znamo da ovaj prostor je takav oduvek – vetrometina na kojoj moramo da nađemo zavetrinu, bez obzira na to koliko je vetar jak. Moramo da nađemo način da se iznad toga izdignemo i da radimo kako valja i kako može.“
Udruženje novinara Srbije, sa ogrankom na Kosovu i Metohiji, nedavno je dodelilo nagradu „Beli božur“ Andrijani Živanović za izuzetnu saradnju sa medijima u 2024. godini. Živanovićeva ističe da je ovo prva nagrada koju je ova ustanova dobila i da ima veliki značaj, kako za nju lično, tako i za samu instituciju.
„Zaista nam je značajna ta nagrada, jer ono što smo mi razumeli kao svoj posao, neko je drugi prepoznao kao nešto što zaslužuje pažnju.“
Naglašava da je saradnja sa medijima ključna za uspeh bilo koje institucije, jer doprinosi vidljivosti i boljoj komunikaciji sa širim auditorijumom.
„Mi smo svesni toga – da bismo se bolje videli i dalje čuli, treba da imamo saradnju. Nekad nam možda i ne odgovara da primimo novinare ili pravimo emisije, ali mi to shvatamo kao obavezu. To je neophodno i za nas i za novinarsku struku“, dodaje Živanovićeva.
Ističe da ova nagrada predstavlja motivaciju za dalji rad i podsticaj.
„Kada vidite da vas ljudi poštuju zato što radite, to je zaista drago. Ova nagrada će nas podstaći da u budućnosti još bolje radimo i da dajemo više od sebe u svakom trenutku.“
Rad, saradnja i posvećenost – ključ uspeha
Za Adrijanu Živanović ključ uspeha se ogleda prvenstveno u radu.
„Taj rad podrazumeva ne samo rad u okvirima institucija, nego i izvan institucija. Podrazumeva jednu saradnju sa svima koji mogu da doprinesu tome da jedan ovakav dom kulture ima mnoštvo događaja“, ističe Živanović.
Kako navodi, ključ za uspešan rad nije samo organizacija događaja, već i stvaranje odnosa sa publikom.
„Da bismo mi u stvari funkcionisali, mi moramo da imamo i publiku. To samim tim podrazumeva i dobru saradnju sa tom publikom. Moramo da nađemo način da tu publiku dovedemo u dom kulture, da animiramo ljude da dolaze na te neke događaje za koje možda oni u momentu kada ih mi objavljujemo i predstavljamo, misle da nisu zanimljivi“, objašnjava.
Živanović takođe napominje da je saradnja sa drugim institucijama takođe ključna za uspeh.
„Mi moramo da imamo saradnju i sa nekim drugim institucijama, da nađemo način da im nekako priđemo i da kažemo da želimo da imamo tu saradnju i da ih uverimo da smo ozbiljni u svom poslu. I opet to podrazumava jedan ozbiljan rad, ozbiljnu analizu, recimo potreba publike“, kaže ona.
Dom kulture „Stari Kolašin“ se ponosi saradnjom sa različitim fakultetima, uključujući Filozofski fakultet i Fakultet umetnosti u Mitrovici. Ova saradnja omogućava organizaciju naučnih skupova i drugih značajnih događaja.
„Prosto mi postajemo logistika, tehnička podrška, mesto gde će se nešto dobro organizovati. Imali smo tri naučna skupa ovde organizovana na inicijativu profesora Dragiše Bojovića.“
Živanovićeva ističe da bi bez podrške Ministarstva kulture, Kancelarije za Kosovo i Metohiju i Opštine Zubin Potok, mnogi projekti bili neostvarivi.
„Sve to ne bismo ni mogli da radimo da nema podrške Ministarstva kulture i Kancelarije za Kosovo i Metohiju, a pre svega Opštine Zubin Potok, jer sva sredstva koja mi ulažemo u sve te naše projekte dolaze upravo iz tih ministarstava.“
Ponavlja da je ključ uspeha u kontinuitetu rada i širenju saradnje.
„Sve je to jedan krug koji se neprestano širi i kad vas prepoznaju kao dobre organizatore, onda i druge institucije žele da budu ovde i ovde im bude dobro i naravno nama sa njima. Tako da to je način, to je put na koji se mora ići i na kom se mora raditi da bi se doživeo neki uspeh u tom smislu.“
Ujedno ističe važnost tima koji radi u ovoj instituciji, navodeći da je uspeh Doma kulture rezultat zajedničkog rada i posvećenosti svih zaposlenih.
„Moram da kažem da Dom kulture ‘Stari Kolašin’ ima jednu izuzetnu ekipu radnika koja ovde radi svim srcem i svom dušom. Nekako smo svi povezani, svi se dobro razumemo i svi imamo tu potrebu da kad nam neko dođe u Dom kulture, ugostimo sve ljude koji dolaze, ali i da im pružimo taj osećaj da se oni osećaju kao da su kod kuće“, kaže Živanovićeva.
Naglašava da nijedna uspešna organizacija nije delo pojedinca, već rezultat timskog rada.
„Ništa ja kao direktorka Doma kulture ne bih mogla da uradim sama. Sve je to u stvari proizvod jednog ozbiljnog rada i jedne ozbiljne ekipe.”
Posebno ukazuje na nove mlade ljude koji su se pridružili timu u poslednje dve godine, a koji su doneli novi entuzijazam i kreativnost.
„To je ono što mladost nosi sa sobom i što se, bez obzira na to koliko mi znamo i koliko imamo iskustva, nekako ne dešava nama u nekim srednjim godinama. Ali toga u mladosti imate puno. Imate taj jedan lepršavi pristup poslu u kom je sve lako ćemo, sve možemo, sve nam nije problem i naravno uradićemo“, ističe ona.
Živanovićeva veruje da će ovaj mladalački entuzijazam osigurati budućnost Doma kulture „Stari Kolašin“.
„To je ono što je lepo u ovom Domu kulture i što je novo i što je meni izuzetno drago, jer onda vidim i lepu budućnost ovog Doma kulture. ‘Stari Kolašin’ i kad ne bude bilo ovih starijih radnika, imam utisak da ćemo imati kome da ostavimo, da kažem, na pravi način da se brinu o onome što smo mi stekli“, zaključuje Andrijana Živanović.
Emisiju poslušajte u nastavku:
