Pokret Samoopredeljenje ocenio je da presuda Ustavnog suda Kosova, po tužbi Srpske liste protiv izbora potpredsednika Skupštine Nenada Rašića, predstavlja “ozbiljno kršenje principa pravne sigurnosti i doslednosti sudske prakse”.
U saopštenju se podseća da je Ustavni sud u ranijoj presudi „izričito utvrdio da se zabrana predlaganja istog kandidata više od tri puta odnosi i na slučaj potpredsednika“, dok je u novoj odluci zauzeo „upravo suprotan stav“.
„U roku od četiri meseca, za isto ustavno pitanje, Sud je promenio svoju sudsku praksu bez ikakve normativne ili činjenične promene“, navodi se u saopštenju.
Samoopredeljenje upozorava da je pravna sigurnost „strukturni element demokratske države i neophodan uslov za legitimitet sudskog autoriteta“, te da Sud ovakvim postupanjem „narušava predvidivost prava i poverenje građana u ustavni poredak“.
Prema oceni ovog pokreta, promena stava ne može se smatrati razvojem sudske prakse, jer, kako se navodi, „nedostaje suštinski element – promena normativnih ili društvenih okolnosti“. U tom kontekstu, Samoopredeljenje tvrdi da se radi o „zloupotrebi prava“, odnosno o formalnom korišćenju sudske nadležnosti radi stvaranja novog pravnog rezultata.
U saopštenju se dalje navodi da Ustavni sud „nema ulogu političkog arbitra, niti mandat da stvara nove norme ili kriterijume koje Ustav ne poznaje“, već isključivo ovlašćenje za tumačenje ustavnih pitanja.
„Svaki dodatni kriterijum za izbor potpredsednika Skupštine predstavlja stvaranje norme, a ne tumačenje“, ističe se, uz podsećanje da Ustav jasno propisuje da se potpredsednik iz srpske zajednice bira iz reda srpskih poslanika većinom glasova Skupštine, bez pominjanja partijskog ekskluziviteta ili unutrašnjeg komunitarnog legitimiteta.
Posebna kritika upućena je na račun, kako se navodi, „stvaranja prava veta za jedan politički subjekt – Srpsku listu“, čime se, prema Samoopredeljenju, sužava smisao Sveobuhvatnog predloga Martija Ahtisarija, koji, kako se navodi, „prepoznaje zajednice, a ne dominaciju jedne političke partije“.
U saopštenju se takođe ocenjuje da je Ustavni sud u prethodnim godinama blokirao ili poništio desetine reformskih zakona, uključujući Zakon o ograničavanju cena osnovnih proizvoda i Zakon o Suverenom fondu Kosova, koji je, kako se navodi, blokiran već 770 dana.
Na kraju, Samoopredeljenje poručuje da Kosovo, prema Ustavu, predstavlja multietničko društvo, a ne multietničku državu, te da „nijedan sud, pa ni Ustavni, ne može menjati demokratski i parlamentarni karakter“ Kosova.
