Nakon sastanka održanog u ponedeljak, Abdidžiku je rekao da je veoma teško postići politički konsenzus između stranaka o imenu novog predsednika, ističući da nema odbacujući stav prema predsednici Vjosi Osmani.
„Niko nam nije došao sa 15 potpisa da traži još 15. Nije nam predloženo nijedno ime za koje bismo tražili naše glasove. Dakle, u ovoj fazi nemamo odbacujući stav ni prema kome. Još manje prema gospođi Osmani“, rekao je Abdidžiku.
Kurti i Abdidžiku su se sastali prošlog ponedeljka povodom istog pitanja, podseća Koha.
Abdidžiku je rekao da ako i Samoopredeljenje i DSK uđu u trku sa po jednom nominacijom za predsednika, onda će Kosovo izaći na izbore. Sa 66 glasova vladajuće koalicije i 15 poslanika DSK, osigurao bi se 81 glas potreban za izbor novog predsednika, a ustavni rok je 5. mart.
„Dakle, ako Samoopredeljenje i DSK odluče da se takmiče, onda ćemo najverovatnije izaći na birališta, jer ne znam kako će dobiti 80 glasova, ali konsenzus čini predsednika. DSK je posvećen pronalaženju predsednika. Dakle, da bi se pronašlo konsenzualno ime, a ne produžetak vlade, a ne nastavak vlade, posebno vlade koja ima 51 odsto glasova, predsednik bi trebalo da bude protivteža“, izjavio je lider DSK.
Kurti je rekao da nema 80 glasova potrebnih za izbor predsednika i da je sve što može da uradi sa trenutnim brojem da obezbedi potpise za dva kandidata.
„Kao Samoopredeljenje, imamo mogućnost da nominujemo kandidata jer dobijamo 30 potpisa, jer je potrebno 30 potpisa da bismo imali kandidaturu. Zajedno sa manjinama koje imamo u većini, možemo da nominujemo dva kandidata. Jer sa 66 ljudi imamo 60 potpisa. Sada opozicija, ako ne računamo Srpsku listu, ima 43 poslanika, 22 DPK, 15 DSK i 6 AAK, što ukupno čini 43. Dakle, opozicija može da nominuje kandidata. Ustav nas obavezuje da izbegavamo izbore, da ne bismo išli na izbore. Ustav kaže da moramo da uložimo maksimalne napore da izbegnemo izlazak na izbore“, rekao je Kurti.
A za kandidaturu Vjose Osmani, Kurti je rekao da nema dovoljno glasova.
„Potrebno nam je 80 ljudi koji ostaju u sali i glasaju minimalno. Smatramo da ne treba da idemo na glasanje sa 80. Ako na kraju broj ispadne 79, automatski idemo na izbore. Naš apsolutni prioritet u trenutnoj političkoj situaciji je izbegavanje izbora. Moramo da se pobrinemo da ne budemo imali 80, već oko 84-85“.
Kurti je ranije izjavio da veruje da bi Murat Jašari, sin Rifata Jašarija i član porodice Adema Jašarija, bio odgovarajuća figura za mesto predsednika.
Međutim, Murat Jašari je jasno stavio do znanja da nema ambicije za tu poziciju.
Za razliku od Jašarija, aktuelna predsednica, Vjosa Osmani, izrazila je želju za drugim mandatom, ali Pokret Samoopredeljenje, koji ju je predložio u prvom mandatu, nije pomenuo njeno ime kao kandidata. Opozicione stranke su kritikovale Osmanijevu zbog, kako su rekli, pristrasnosti u korist Vlade Kosova.
Prema Ustavu Kosova, potrebno je najmanje 30 potpisa poslanika da bi se predložio kandidat za predsednika. Pokret Samoopredeljenje ima 57 poslanika, dok nijedna druga stranka nema 30 glasova samostalno.
Za izbor predsednika potrebno je najmanje 80 glasova u jednom od prva dva kruga glasanja, odnosno 61 glas u trećem krugu, od ukupno 120 poslanika u Skupštini Kosova.
Kurti je rekao da ako se ne postigne dogovor o osobi sa širokom podrškom, onda je jedna od opcija da svaka stranka predloži svog kandidata i da se proces odvija putem glasanja u Skupštini.
Poslednjih nedelja, bivši ministar Arsim Bajrami je takođe izrazio spremnost da se kandiduje, iako bez jasne podrške drugih stranaka.
Ukoliko Skupština ne uspe da izabere predsednika u ustavnim rokovima, Kosovo se suočava sa raspuštanjem Skupštine i prevremenim parlamentarnim izborima.
