U večernjim satima 3. februara 2000. došlo je do eksplozije u tada popularnom kafiću „Bel Ami“, kada je od nekoliko bačenih bombi, jedna eksplodirala teško ranivši više od deset osoba. Incident je izazvao momentalnu odmazdu grupa Srba. Ubijeno je deset albanskih civila, uz proterivanje albanskog stanovništva, pre svega iz centralnog dela grada, podseća KoSSev.
Povodom ovog događaja, odnosno u „čast stradalih Albanaca“, na novom pešačkom mostu između južne i severne strane Mitrovice, sutra u 11 časova biće postavljena spomen-ploča, najavio je jutros gradonačelnik Južne Mitrovice, Faton Peci.
U podne će u obližnjem Kulturnom centru biti održana izložba sa fotografijama februarske noći 2000. godine, a na novom mostu potom će se paliti sveće.
Peci je najavljujući sutrašnju agendu, i sam napravio osvrt na događaj iz 2000. godine.
„Dvadesetšesta godišnjica Noći terora za albanske stanovnike u Severnoj Mitrovici. Noć terora između 3. i 4. februara 2000. godine za stanovnike Severne Mitrovice kulminirala je ubistvima, povredama i etničkim čišćenjem Albanaca na severu. U čast deset ubijenih Albanaca, 25 povređenih i oko 12 hiljada proteranih sa severa, Opština će sutra postaviti spomen-ploču na novom pešačkom mostu, organizovati izložbu sa fotografijama Noći terora i održati paljenje sveća na novom mostu. Kao podsetnik na bol i žrtvu u odbrani slobode i imovine“, napisao je Peci.
Šta se još događalo u februaru 2000.
Za stanovnike na severu, početak februara te 2000. godine, poznat je, sa druge strane i kao „slučaj Belami i UNHCR autobus“ – što je neposredno prethodilo nasilju nad Albancima.
Najpre je prvog dana meseca granatiran autobus UNHCR-a koji je prevozio starije stanovnike i decu srpske nacionalnosti iz enklave u regionu Južne Mitrovice, kada su ubijena dva putnika.
Potom je uveče 3. februara 2000, od više bačenih bombi na posećeni kafić u Severnoj Mitrovici eksplodirala jedna, ranivši više od deset mladića i devojaka, od kojih više sa teškim povredama, uključujući i amputaciju ekstremiteta.
Neposredno nakon toga grupe Srba pokrenule su nasilje protiv građana albanske nacionalnosti u severnom delu grada.
O „tuđem nasilju“
Kako neposredno nakon svih dešavanja februara 2000. godine, tako i decenijama kasnije.
U javnom diskursu svaki narod godinama unazad spominje samo svoje žrtve.
Iako osvrt na sva februarska dešavanja iz 2000. godine u srpskom javnom diskursu vidno kroz godine jenjava, mediji na srpskom podsećali su isključivo na ranjavanje mladih Srba i ubistvo putnika starije dobi u granatiranom autobusu UNCHR.
Suprotno tome, albanska strana sve intenzivnije kroz godišnjice i javne osvrte tematizuje stradanje albanskih žrtava.
Za početak februara 2000. godine Albanci govore isključivo o „Kristalnoj noći“, noći nasilja nad Albancima sa severa.
Tako i ove godine, podsećajući na današnji događaj, portal Zeri uz fotografije i imena stradalih, kao i Peci, tvrdi da je tada proterano 12.000 Albanaca uz deset ubijenih iz severnog dela Mitrovice.
Izveštaj UNHCR: Na severu pre eskalacije nasilja u februraru bilo 4.500 Albanaca
Cifru o 12.000 proteranih Albanaca inicijalno je prošle godine prvi izgovorio v. d. kosovskog premijera Aljbin Kurti, takođe na godišnjicu dešavanja od 3. februara 2000. godine. Takođe, prošle godine čelnik kosovskog MUP-a naveo je da je proterano više od 11.000 Albanaca, što je bila cifra kojom se služila i kosovska predsednica Vjosa Osmani.
Međutim, u izveštaju UNHCR od 11. februara 2000. godine i dalje stoji procena UNHCR da se na severu, pre eskalacije februarskog nasilja, nalazilo oko 4.500 Albanaca.
Prema istom izveštaju UNHCR više od 630 Albanaca se zvanično prijavilo UNHCR-u nakon nasilja u severnom delu Mitrovice u roku od nedelju dana.
„Ali UNHCR veruje da je stvarni broj onih koji su napustili sever mnogo veći, pošto većina ljudi je otišla bez prijavljivanja kod svojih prijatelja i porodica u drugim delovima Kosova“, navodi se u ovom izveštaju.
Dalje se navodi da je UNHCR na samom terenu prijavio i to da je imovina koju su Albanci ostavili često bila na meti pljačke, a u nekim slučajevima i da su je zaposeli Srbi.
Zeri portal navodi dalje da su, prema svedočenjima prisutnih i delovima ranijih izveštaja, ove događaje navodno koordinisale snage Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, pri čemu se Dragan Delibašić i Oliver Ivanović označavaju kao odgovorni za akcije koje su dovele do ubistava i proterivanja civila.
Međutim, Dragan Delibašić, penzionisani pukovnik MUP‑a, protiv koga jeste vođen postupak u vezi sa optužbama, ali za ratne zločine, je 2016. oslobođen svih optužbi u tom postupku pred kosovskim organima.
Oliver Ivanović, lider Građanske inicijative SDP, u istom postupku iz 2016. je prvostepeno osuđen na devet godina zatvora zbog ratnih zločina počinjenih nad civilima Albanaca u južnom delu Mitrovice u aprilu 1999. godine. U isto vreme, bio je oslobođen optužbi za ubistva i pokušaje ubistva iz 2000. godine.
Presuda mu je izrečena pred Osnovnim sudom u Mitrovici, a izricanju je prethodilo više od godinu dana sudskog procesa i tri godine pritvora. Pušten je iz zatvora 2017. godine dok se čekalo na odluku Apelacionog suda o žalbi na prvostepenu presudu. Odbrana je isticala da još nema pravosnažne presude i da se očekuje da Apelacioni sud poništi prvostepenu odluku.
Ivanović, međutim, nije dočekao epilog pravosnažnosti te presude – ubijen je 16. januara 2018. godine ispred svoje kancelarije u Severnoj Mitrovici, a istraga o nalogodavcima i dalje nema pravosnažno utvrđenog počinioca.
Iako oslobođen i to pred kosovskim sudovima, kosovski ministar unutrašnjih poslova Dželjalj Svečlja je godinama kasnije, uprkos procesnim okolnostima, više puta javno označavao Delibašića kao učesnika tih struktura, što je sam Delibašić kasnije demantovao, navodeći da nema nikakvo učešće u navedenim organizacijama.
