„Slon je prisutan i svi se pravimo da ne postoji. Tako smo se na fakultetu i ponašali“, kaže dr Senka Kostić, docentkinja Filozofskog fakulteta u Severnoj Mitrovici, osvetljavajući aktuelnu situaciju u vezi sa pripremama za primenu dva zakona na Kosovu.
Kostić navodi da javnosti nije poznato imaju li Srbija i sam Univerzitet crvene linije, i eventualno koje su.
„To nije pitanje od unazad tri meseca, već svega onoga što smo radili godinama unazad i gde smo se i kako pozicionirali, što u pregovorima, što kroz funkcionisanje samog Univerziteta na Kosovu.“
Smatra da trenutno ne postoji ništa na šta bi javnost mogla da se osloni da je iko od srpskih predstavnika, od lokalnih, preko Univerziteta do vlasti, „smisleno uradio“ po pitanju interesa da se ovaj srpski Univerzitet zadrži, ali i da Univerzitet ima stručne kapacitete da istraje, bilo lobiranjem, bilo pravnim delovanjem i zahtevom za intenzivnijim pregovorima.
„Nemam nikakve informacije od strane moje uprave. Iz dekanata nemamo nikakve jasne informacije o tome šta će biti sa našim fakultetom, niti kako ovi zakoni na nas u tom smislu utiču. Nemamo informacije ni iz rektorata. Dakle, nemamo ništa što je zvanično nama kao zaposlenima upućeno – o tome šta možemo da očekujemo i na koji način bismo se borili da se nešto desi ili ne desi. Nemamo ni od strane našeg poslodavca, a to je Ministarstvo prosvete Republike Srbije. I oni su ti koji imaju odgovornost prema nama da nam kažu koja je naša sudbina u narednom periodu.“
Nejasnoće oko primene zakona o strancima i vozilima
„Juče je prvi put izgovoreno – mi imamo problem“, kazala je Kostić u razgovoru za KoSSev.
U pitanju je najavljena puna primena dva zakona – o strancima i vozilima. Iako doneta pre više godina, tek prošle jeseni kosovske vlasti iznenada su najavile njihovu primenu. U toku je informativna kampanja, nakon dva, odnosno tri odlaganja. Ukoliko ne bude novog odlaganja, od 15. marta vodiće se posebna kontrola i registracija lica i vozila koja na Kosovo ulaze i na njemu borave „iz druge države“. Oba zakona, zapravo, direktno pogađaju Srbe na Kosovu koji se školuju, žive i rade na Kosovu a čija se lična dokumenta vode na gradove centralne Srbije, kao i na same Srbe sa Kosova koji voze automobile na ovlašćenja i sa registracijom gradova u Srbiji. Kao posledice, najčešće se spominju problemi sa njihovom slobodom kretanja, a takođe se ukazuje na rizik da bi deo Srba mogao biti tretiran kao stranci u sopstvenim sredinama.
„Mitrovica bi imala ulice bez studenata ukoliko bi se primenio Zakon o strancima, jer dobar deo studenata ne bi studirao ovde. I to ne samo studenata iz Srbije, Crne Gore, itd. već deca sa Kosova neće studirati ovde ako ovaj Univerzitet ne bude ostao u srpskom sistemu. Ići će u Srbiju. A tada ćemo moći samo da razmišljamo o procentu ljudi koji će se vratiti“, kaže Kostić.
Zakon direktno ugrožava opstanak ljudi u severnom delu Kosova jer Univerzitet daje srpskoj zajednici perspektivu budućnosti – „negde gde možeš da se razvijaš, da se usavršiš, odrediš i čime ćeš da se baviš. A ako to oduzmemo, samo ćemo imati sve veći broj ljudi koji će odlaziti“.
„Tako da ovo nije prvi put da mi funkcionišemo u informacionom vakuumu – saznajemo iz medija šta će se desiti, a sa druge strane neko ko je odgovoran, za nas plasira informacije ispod praga – da to nije toliko strašno, ili da neće sad, i da je cela strategija kako da odložimo i da živimo u statusu kvo. Ne može nama rektor da da bilo kakvu informaciju dok ta informacija nije usaglašena sa stavovima političkih opcija na Kosovu, a oni ne mogu dok se ne usaglase sa Beogradom. A očito, Beogradu nismo nikakav prioritet. Niti imam utisak da se oni bave ovom temom.“
Nepoznat pravni okvir i crvene linije univerziteta
Kostić ističe da su profesori i studenti Univerziteta često informisani preko medija.
„Mi prividno govorimo o autonomiji našeg Univerziteta i mi bismo voleli da nam Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici uživa punu autonomiju, kakva bi ona trebalo da postoji, ali smo i te kako svesni da to na terenu i nije baš tako“, kaže.
Podseća da studenti zahtevaju posebnu sednicu Skupštine Srbije o Univerzitetu i posledicama primene zakona, ali zvanične reakcije iz Beograda još nema.
„Mi ne znamo šta naš Univerzitet zagovara, u kom smeru idu pregovori. Imamo informaciju da će u toku naredne nedelje rektor obaviti razgovor sa nama.“
„Sad’ ja treba da tražim dokumenta koja smo potpisali ili na koja smo pristali! A zašto onda imam osobe koje me zastupaju?! Niko nam transparentno nije rekao ovo moramo da uradimo, ovo ne moramo, ovo su nam realne mogućnosti, ovo nam nisu realne mogućnosti.“
Politika i autonomija Univerziteta
Kostić objašnjava da pitanje integracije obrazovanja nije striktno političko:
„Jeste, to je pitanje dijaloga Beograda i Prištine i mi ne znamo – počev od prvog sporazuma do poslednjeg – šta u tim sporazumima piše i šta su naše odgovornosti, odnosno na šta smo mi pristali“.
S druge strane, univerzitet ima autonomiju da odlučuje o internim crvenim linijama i zahtevima:
„Druga linija je naša, gde mi imamo tu autonomiju o tome kako mi u okviru nečega što treba da prihvatimo ili nećemo da prihvatimo da funkcionišemo. Gde su crvene linije fakulteta, šta su naši zahtevi i ka javnosti – šta ova dva zakona znače, pre svega Zakon o strancima za naš Univerzitet.“
Primena zakona ili marginalizacija zajednice
„Sve što su uradili bilo je u cilju etnički čistog Kosova – usudila bih se to da kažem, jer prave se kao da ne postojimo. I kada kažu – ovo je samo primena zakona, jasna je poruka da mi kao zajednica ne postojimo i marginalizovanje svega – naših prava i da treba da uživamo neka dodatna prava.“
Kostić ističe da kosovske vlasti trenutno imaju polugu moći u odnosu na Beograd, jer su njima Srbi sa Kosova „poslednja rupa na svirali“.
„Vučić ne dozvoljava jednoj Mionici da se ‘otcepi’, neće sigurno dozvoliti autonomiju Univerziteta u Prištini i naše pregovore.“
Proaktivno delovanje Univerziteta ključno za budućnost
Kostić poručuje da Univerzitet treba da vodi proaktivno delovanje, uključujući i razgovore sa svim akterima koji bi mogli da ugroze njegovu budućnost:
„Jedno je šta mi volimo i želimo, drugo je šta se na terenu dešava. A na terenu vam je Kurti taj ko dolazi i kaže – ova imovina nije vaša. I mi sa njim treba da pregovaramo. Pritom, ja ne mislim da mi sa njima treba da pregovaramo tako što ćemo da kažemo da ćemo da uradimo sve što se od nas traži. Ne to. Nego upravo u smeru da ti razgovori budu o tome šta se od nas očekuje, zbog čega, gde smo mi u tom procesu i šta mi možemo da dobijemo.“
