U razgovoru u podkastu PIKE sa publicistom Vetonom Suroijem, Džuda je naglasio da je ideja da „ne postoji vojno rešenje“ često mit.
Prema njegovim rečima, u mnogim sukobima postojala su jasna vojna rešenja, gde je jedna strana trijumfovala, kao u slučaju Hrvatske i Slovenije u ratovima bivše Jugoslavije. Dok u Bosni i na Kosovu, kako je Džuda rekao, ratovi nisu definitivno završeni, ostavljajući prostor za tumačenja, političke mitove i stalne tenzije.
Džuda je ocenio da je sporazum o povlačenju srpskih snaga sa Kosova iz 1999. godine bio formalan i tehnički, ali ne i konačan u političkom i društvenom smislu, budući da su srpsko prisustvo i nerešen status stvorili dvostruku realnost, kasnije sankcionisanu Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN.
Upozorio je da u Srbiji, ali i u Rusiji, postoji način razmišljanja koji se oslanja na ono što se naziva „strateško strpljenje“ – ideju da trenutne situacije nisu konačne i da se međunarodne okolnosti mogu menjati tokom vremena. Džuda je kao primer naveo Nagorno-Karabah, gde je nakon više od tri decenije „statusa kvo“, promena demografskog, ekonomskog i vojnog balansa dovela do proterivanja Jermena sa teritorije.
Prema Džudi, ovaj presedan podgreva uverenje u nekim krugovima u Srbiji da čak ni današnja realnost na Kosovu možda nije trajna. Naglasio je da bezbednosni rizik ostaje, ne zbog trenutnih vojnih kapaciteta Srbije, već zbog mogućnosti duboke promene međunarodnog poretka.
U tom kontekstu, Džuda je ukazao na ključnu ulogu NATO-a i Sjedinjenih Država u bezbednosti Kosova, upozoravajući da bi slabljenje saveza ili radikalna promena američke politike doneli nepredvidive posledice. Rekao je da je intervencija NATO-a 1999. godine bila proizvod ideologije koja je verovala u „pravo na zaštitu“, pristup koji je danas, prema njegovim rečima, značajno izbledeo.
„Danas živimo u drugačijem svetu“, rekao je.
