Analitičari: Kurtijeva odluka da ne učestvuje na sastanku u Tirani produbljuje izolaciju

"Produbljivanje izolacije", svako obrazloženje "naivno" - tvrde analitičari.
Image
Foto: Printscreen

Povodom neučešća kosovskog premijera Aljbina Kurtija na neformalnom sastanku sa čelnicima regiona u Tirani, u vezi sa Berlinskim procesom, analitičari na Kosovu kažu da se time „produbljuje izolacija“ i da je svako obrazloženje „naivno“. Ističu da su sastanci u Tirani i u Grčkoj neuporedivi po težini i političkom značaju.

Po mišljenju analitičara Artana Muhadžirija ovaj čin „samoisključenja“ je razočaravajuć, jer se radi o „vitalnom procesu za integraciju Kosova“ u Evropsku uniju.

„Transformacija sukoba između premijera Kurtija i premijera Rame na nivou evropske saradnje šteti Kosovu, jer produbljuje izolaciju i svako opravdanje za neučešće je naivno. Sastanci u Tirani i u Grčkoj su neuporedivi po težini i političkom značaju. Svaki nedostatak Kosova u ovom projektu imaće dugoročne i štetne posledice po integraciju Kosova u EU. Ako Kosovo više ne bude sastavni deo Berlinskog procesa, to će značiti velika odlaganja evropskih procesa. Dakle, ova ideja i pristup Kurtijeve vlade je štetan – zbog problema sa premijerom Ramom sebi naneti štetu time što nije u potpunosti uključen u Berlinski proces“, kaže Muhadžiri.

„Zaopravo, očekivala sam da Kurti neće biti prisutan, jer je cela situacija poslednjih meseci između Kurtija i Rame dovela do nesastanka i ne znam kako bi to moglo da se završi kada će u oktobru biti i sastanak za Berlinski proces, gde je ovaj susret ne samo između Kurtija i Rame, već i sa svim zemljama Balkana. Ponovno aktiviranje Berlinskog procesa je, verujem, signal da Kurti bude delegiran Ediju Rami da shvati da je Otvoreni Balkan bio neuspeh i da definitivno bude deo ovog sastanka, jer više nisu relevantni lični interesi, već interesi građana Kosova“, rekla je Arta Tahiri.

Poznavaoci političkih pitanja istakli su da je Berlinski proces izuzetno važan za Kosovo, jer je to put koji je legitimisala sama EU, za olakšavanje članstva balkanskih zemalja u EU.

Na Samitu Berlinskog procesa prošle godine potpisana su tri regionalna sporazuma između zemalja Zapadnog Balkana: Sporazum o slobodnom kretanju sa ličnim kartama na Zapadnom Balkanu; Sporazum o priznavanju diploma visokog obrazovanja na Zapadnom Balkanu; Sporazum o priznavanju stručnih kvalifikacija lekara, stomatologa, arhitekata u kontekstu sporazuma o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi – koji će služiti jačanju i produbljivanju regionalne saradnje.

Berlinski proces je uspostavljen 2014. godine kao platforma za zemlje zapadnog Balkana (Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija) za ubrzanje bližeg približavanja EU i produbljivanje integracije i regionalne saradnje, kao ključnog faktor ekonomskog razvoja i mira na Zapadnom Balkanu.

RTK


*Preuzimanje i objavljivanje sadržaja sa portala Kontakt Plus radija, nije dozvoljeno bez navođenja izvora.