„Stihove koje sam pročitao u zbirci Živojina Rakočevića ‘Miris anđela’ doživeo sam kao moderni nastavak kosovskog ciklusa“, rekao je danas na uručenju nagrade za dela visoke umetničke vrednosti „Branko Ćopić“ u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU) akademik Matija Bećković.
Bećković je, uručujući Rakočeviću nagradu, rekao da tamo gde se Živojin rodio „svi pišu stihove“, prenosi UNS.
„Činilo mi se da je on i po tome izuzetan – uočljiviji i prisutniji bili su njegovi vispreni, aktuelni novinarski komentari, a čuvenija njegova zvanja – direktora Doma kulture u Gračanici i predsednika UNS-a. Ispostavilo da je to sve sporedno u odnosu na stihove koje sam pročitao u zbirci ‘Miris anđela’, rekao je Bećković.
Govoreći o Rakočevićevoj zbirci Bećković je podsetio da je svoju majku Živojin prepoznao u pećkoj majci, kad je video ubrađenu crnom maramom kako ide da nabere drva.
„Rat je počinjao, dan je bio blizu, a noć ulazila na velika vrata. Silazeći u katakombe, Kosovo je opet prelazilo u nadležnost poezije“, rekao je Bećković.
Predsednik UNS-a, novinar i književnik Živojin Rakočević rekao je da se „danas oseća kao kada ga je baka prvi dan odvela u školu“.
„Bilo bi najbolje da od svega pobegnem u jedan od dva moja zavičaja, da se sakrijem iza svega što odavno ne postoji. Da se odmetnem u vodenici i da u buci i peni razbijene planinske vode između gornjeg i donjeg vodeničkog kamena, umesto kukuruznog brašna, izađu reči Ćopićevog mačka Toše: ‘Deda Trišo, čuješ li me, ulovi mi jednog miša’. A da se potom, u tutnjavi kamenja, objavi i: ‘Kakvog miša, rođeni’“, rekao je Rakočević na početku obraćanja.
Bilo bi čudesno, nastavio je, da odavde upilim i ponovo se od teških nepočinstava sakrijem od majke u potočari i slušam vodenički kamen kako ponavlja: „Rođeni, rođeni, rođeni“.
„Moj rođeni, Danilo Bećković, kaže: ‘Ko nije čitao Branka, taj nije rastao’. A može se dodati ko nije živeo ‘Ježevu kućicu’, taj nikad neće biti veštak i majstor, što u poslu svom radi i čuva rođeni dom“, rekao je Rakočević.
U mom rođenom domu, dodao je, u moračkom zavičaju, bile su tri knjige – Njegošev „Gorski vijenac“, Brankova „U svetu medveda i leptirova“ i „Velika trojica oči u oči“ o susretima Ruzvelta, Čerčila i Staljina.
„Vremenom su te knjige nestale. Međutim, prve knjige i prve ljubavi vas nikada ne ostavljaju. Knjiga ‘U svetu medveda i leptirova’ čekala me mnogo godina kasnije, ležala je na podu biblioteke koju je pogodila mina. Na njenim belinama sam tog dana prepisao delove iz dnevnika jedne muslimanske devojčice koja zapisuje kako su neki momci doneli glavu četnika i kako sa njom igraju lopte. Rukopis kojim sam beležio te reči nije bio moj. Ni pre, ni kasnije nisam tako pisao. A knjiga mi je opet nestala, negde u mom zavičaju, na Kosovu i Metohiji. Vi ste mi je danas vratili, rođeni moji“, rekao je Rakočević.
Zbirku pesama „Miris anđela“ izdala je Narodna biblioteke „Stefan Prvovenčani“ u Kraljevu.
Osim Živojina Rakočevića, laureati ovog priznanja su i Milan Micić za zbirku priča „Zašto je petao prestao da kukuriče i druge kolonističke priče” i Kosta Kosovac za zbirku pesama „Šestar za oreol”.
O laureatima je odlučivao žiri Zadužbine Branka Ćopića, koji čine akademici Matija Bećković, Zlata Bojović, Jovan Delić, Dušan Kovačević i Milosav Tešić (predsednik), na sednici održanoj 28. aprila 2026. godine u SANU.
