Ovu situaciju visoki zvaničnici kosovskih institucija opisuju kao alarmantnu, navodeći da pravosudni sistem ne postupa sa ozbiljnošću i odlučnošću u ovim teškim slučajevima.
Stručnjaci smatraju da ova situacija ukazuje na duboke nedostatke pravosudnog sistema, posebno u postupanju prema povratnicima.
Bivši predsednik Vrhovnog suda i univerzitetski profesor Fejzulah Hasani (Fejzullah) rekao je za Radio slobodnu Evropu (RSE) da se u tužilačkom sistemu često dešavaju paradoksi: osobe s brojnim krivičnim delima i statusom povratnika se puštaju na slobodu nakon ispitivanja, bez predloga za određivanje pritvora.
S druge strane, za manje ozbiljna dela, tužioci često predlažu pritvor za osobe koje nikada ranije nisu bile u krivičnim evidencijama, a sudovi takve predloge odobravaju bez većih problema.
„Nepredlaganje pritvora od strane tužioca za počinioce s dugom krivičnom evidencijom [ako je to zaista tako] nije legitimno i zahteva odgovornost“, naglašava Hasani.
On smatra da sudovi ne bi smeli da budu pod uticajem spoljnih faktora prilikom izricanja kazni, ali nažalost, često ne prepoznaju povratništvo kao otežavajuću okolnost za pooštravanje kazne.
„Ako tužilac tri, četiri puta zaredom postupa u slučajevima s takvim počiniocima i ne predlaže pritvor, već ih pušta na slobodu, a sud izriče blage kazne, uglavnom uslovne ili novčane, to ih ohrabruje da nastave s kriminalnim aktivnostima. Nije retkost da su zabeležena stravična dela od takvih osoba prema kojima je sistem bio ‘tolerantan’“, ističe Hasani.
On ističe da pravosudni sistem treba da promeni pristup prema povratnicima, dodajući da i Apelacioni sud treba pooštriti kazne kada prvostepeni sud ne uzima u obzir kriminalnu prošlost osuđenog.
Dana 10. avgusta u Gnjilanu su ubijene tri osobe. Istog dana, jedna osoba je izbodena nasmrt u Prizrenu. Tri osumnjičena za trostruko ubistvo u Gnjilanu su u bekstvu, dok je osumnjičeni za ubistvo u Prizrenu uhapšen.
Za slučaj iz Gnjilana, vlasti još nisu dale detalje o motivima, dok je ubistvo u Prizrenu, prema navodima tužilaštva, počinjeno nakon što su osumnjičeni i žrtva imali raniji sukob i prepirku pre samog događaja.
Osnovni sud u Gnjilanu je saopštio da nema aktivnih postupaka protiv jedne od osoba osumnjičenih za ubistvo u Gnjilanu, ali da su se u prošlosti protiv te osobe vodila tri krivična postupka za vlasništvo ili posedovanje oružja, krađu komunalnih usluga i izazivanje opšte opasnosti.
U međuvremenu, Kosovska policija je potvrdila da je 11. avgusta došlo do još jednog ubistva u Prištini. Osumnjičeni za taj slučaj je identifikovan i nalazi se u bekstvu.
Kosovska policija nije odgovorila na pitanja RSE o broju osoba s kriminalnom prošlošću koje su povratnici u izvršenju teških krivičnih dela.
RSE je zatražio i od Osnovnog suda u Prištini, tužilaštva te Sudskog i Tužilačkog saveta statistiku o broju osoba s kriminalnim dosijeom koje se puštaju na slobodu do suđenja, ali do objavljivanja ovog teksta odgovor nije usledio.
Ni Kazneno-popravna služba Kosova nije dostavila podatke o broju osoba koje se trenutno nalaze u pritvoru.
Povratnike pravosudni sistem ‘ne tretira adekvatno’
Kosovski institut za pravosuđe (IKD) naglašava da je svaki slučaj individualan i da se mere obezbeđenja određuju na osnovu okolnosti.
Ipak, prema praćenju slučajeva, proizilazi da se mnogi od njih tretiraju jednako kao i manje ozbiljna dela, pri čemu se osumnjičeni puštaju da se brane sa slobode tokom dugotrajnih sudskih postupaka, čime im se daje prilika da ponove krivična dela.
Institut ukazuje na nedostatak disciplinskih mera protiv tužilaca i sudija koji ne postupaju odgovorno u ovim slučajevima – naprotiv, prema navodima Instituta, oni često bivaju unapređeni na više funkcije.
„Ovaj nedostatak odgovornosti dovodi do toga da građani plaćaju životima zbog neuspeha sistema“, ističu iz Instituta.
Direktor Kosovskog centra za bezbednosne studije (QKSS), Mentor Vrajoli (Vrajolli), kaže da su nedavni slučajevi ubistava na Kosovu, a posebno onaj u Gnjilanu, pokazali ozbiljne nedostatke unutar pravosudnog sistema na Kosovu.
On smatra da brojni slučajevi pojedinaca s kriminalnom prošlošću – uhapšeni zbog zelenašenja, pretnji ili drugih teških krivičnih dela – koji se puštaju na slobodu nakon kratkog pritvora i ponovo se uključuju u slične incidente, ukazuju na potrebu da se identifikuju institucionalni propusti pravosuđa, umesto da se ovi slučajevi tretiraju kao izolovani.
„Treba naglasiti da puštanje osoba s krivičnim dosijeom nije uvek rezultat slučajnih okolnosti. Do sada nije provedena temeljna javna istraga od strane nadležnih pravosudnih institucija u vezi sa faktorima koji dovode do ovih neuspeha. Međutim, zabrinjava izostanak institucionalne reakcije u cilju traženja krivične i disciplinske odgovornosti – naročito kada postoje ozbiljne indicije o koruptivnom uticaju“, kaže Vrajoli.
On naglašava da pravosudne institucije kontinuirano pokazuju nedostatak odgovornosti u osetljivim slučajevima. Prema njegovom mišljenju, neophodno je da se ovaj pristup što pre promeni.
Vrajoli ističe da bi hitna suspenzija, krivična i disciplinska istraga, kao i preventivne mere, trebalo da budu minimalni koraci kad god se takvi incidenti dogode zbog nemara pravosudnih organa.
„Pored individualne odgovornosti, važno je uspostaviti mehanizme hijerarhijske odgovornosti u ovom sektoru. Institucije se ne smeju opravdavati principom institucionalne nezavisnosti, lanac koji je omogućio sistemski nemar mora biti transparentan i istražen bez odlaganja“, ocenjuje Vrajoli.
Advokat Ilji Zekaj (Yll) ističe da većina osoba koje počine krivična dela – uključujući i ona sa smrtonosnim posledicama – već ranije su prošla kroz pravosudni sistem, ali nisu bile adekvatno tretirane.
Prema njegovim rečima, kaznena politika se ne provodi na efikasan način.
„U većini slučajeva, pravosudni sistem nije uspeo da adekvatno postupi, bilo kroz rad policije i tužilaštva, bilo kroz izricanje kazni od strane sudova. Čak i kada osobe imaju kriminalnu prošlost, slučajevi se ne tretiraju s ozbiljnošću koju situacija zahteva“, kaže Zekaj.
Prema njegovim rečima, tolerisanje ovih počinilaca i nedostatak efektivnih kazni stvara prostor za njihov povratak kriminalu, često s fatalnim ishodom.
„Kod prethodnih djela su izostale adekvatne kazne. Oni nisu prošli proces resocijalizacije, iako je to jedna od glavnih svrha kažnjavanja. To nas dovodi do sadašnjih slučajeva s mnogo težim djelima, uključujući ona koja završavaju smrtnim ishodom“, objašnjava Zekaj.
U novembru 2024. godine predstavljen je Vodič za odmeravanje kazni, dokument koji su izradili Vrhovni sud i Savetodavna komisija za politiku izricanja kazni, uz podršku američkog Ministarstva pravde i Ambasade Sjedinjenih Država u Prištini.
Iako ovaj vodič nije pravno obavezujući, cilj mu je da pomogne sudovima da donose pravedne, dosledne i usklađene presude, izbegavajući neopravdane razlike i odstupanja u politici izricanja kazni.
Nedavna ubistva izazvala su brojne reakcije u javnosti u vezi sa javnom bezbednošću. Bilo je i reakcija zvaničnika koji su obećali preduzimanje mera.
Kosovski ministar unutrašnjih poslova u ostavci, Dželjalj Svečlja (Xhelal Svecla), rekao je da „niko nije nedodirljiv niti nekažnjiv, posebno unutar institucija koje imaju mandat da spreče i istraže nezakonite aktivnosti“.
On je pozvao na odlučnost, naročito od strane pravosudnog sistema.
Kosovska ministarka pravde u ostavci, Aljbuljena Hadžiju (Albulena Haxhiu), situaciju je okarakterisala kao dokaz institucionalnog nemara i dodala: „Ne možemo govoriti o vladavini prava dok kriminalci slobodno hodaju, a žrtve žive u strahu i nesigurnosti“.
